U prvom delu serijala koji obuhvata promene pod zajedničkim nazivom – informaciona ekonomuja bilo je reči o promenama koje se na Webu dešavaju u odnosu na veze između online korisnika i u odnosu na njihova interesovanja. U drugom delu serijala na temu promena koje donosi intenzivna upotreba društvenih medija tema su promene načina korišćenja Interneta, a naročito promena poseta Web sajtovima.
Web sajt kao destinacija – Promena, ili nestajanje?
Krajem 2007. g. počeli su da se pojavljuju tekstovi na temu skorašnjeg nestanka mikro Web sajtova pod naletom društvenih mreža. Tokom 2009. g. pojavila se serija tekstova na temu završetka “ere destinacionog Weba”, koja je bila zasnovana na činjenici da velika većina veoma posećenih Web sajtova u SAD već godinama prikazuje stalni pad posećenosti.
Kada se pogleda stanje posećenosti nekog Web sajta prema servisu Google Trends, za slučaj većine posećenih sajtova u SAD se i danas vidi kako izgleda to smanjenje u periodu od poslednjih osam godina.
Tokom 2009. g. pojavili su se i tekstovi koji opovrgavaju tezu o početku ere u kojoj klasični Web sajtovi praktično “umiru”, već da se radi o “evolutivnim promenama” koje je doneo tzv. “Social Web”.
Na ovdašnjem Webu situacija je potpuno suprotna:
Kada se pogleda posećenost ovdašnjih najposećenijh sajtova tokom godina, vidi se konstantan i veoma “ubrzan” rast posećenosti, i ni traga od nekog pada posećenosti zbog pojave veoma posećenih društvenih mreža (i u ovim krajevima je opšte poznato da su društvene mreže veoma posećene kao i na drugim mestima u svetu).
Razlika između stanja sa posećenošću najposećenijih američkih sajtova i ovdašnjih sajtova se može objasniti – konkurentnošću!
U SAD postoji toliko konkurentnih uskih segmenata tržišta (tzv. niše) da su ovakvi (kvalitetni) sadržaji “zauzeli pažnju” zainteresovanih korisnika koji dobijaju informacije o ovakvim sadržajim preko društvenih mreža kao što su Twitter, Facebook, a u poslednje vreme i Google+.
U ovim krajevima nema toliko profita u uskim segmentima tržišta, pa se ne pojavljuje dovoljan broj kvalitetnih sadržaja koji bi mogli da pariraju sadržajima iz klasičnih medija ili portalima koji su godinama veoma posećeni.
Destinacioni Web i informaciona ekonomija
Pre dva meseca Brian Solis je objavio tekst koji se ponovo bavi “umiranjem” destinacionog Weba, ali je ovom prilikom tu pojavu postavio u kontekst razvitka informacione ekonomije.
Razlog zbog čega se poslednjih nekoliko godina veliki broj značajnih autora bavi tematikom promena u percepciji samog Web sajta kao “finalne destinacije” za zadovoljenje potreba korisnika Weba, jeste činjenica da se realno (čak i u ovim krajevima) u poslednjih nekoliko godina dosta promenio način kako korisnici Weba dolaze do informacija koje ih interesuju:
Primer: Setite se na koji ste način došli do vama važnih informacija kada ste poslednji put tražili preko Weba nešto važno za vas…
Da li ste išli na forume da istražujete potrebne informacije? Da li ste postavili pitanje na FB-u ili Tviteru? Koliko ste korisnih informacija na tu temu pronašli na sajtovima medija ili direktnih proizvođača/prodavaca?…
Do pre 4-5 godina sasvim je bilo normalno da većina Web korisnika provodi sate iščitavajući sadržaje sa njima popularnih Web sajtova (ako ne sate, onda npr. bar 10-tak stranica na sajtu omiljenog medija).
U poslednjih godinu-dve dana istraživanja pokazuju da se većina korisnika na Webu inforišu tako što dobiju link preko FB ili TW od svojih prijatelja ili poznanika, i mnogo manje vremena provode na Web sajtovima medija/portala, jer do potrebnih informacija uglavnom dolaze preko osoba koje imaju slična interesovanja…
Zamor ili kontekst?
U poslednje vreme možete na različitim mestima pročitati kako Twitter nije više kao nekada, kako je dolazak većeg broja korisnika “poremetio” ono prethodno što je davalo “draž” ovom servisu i sl.
Neki će se složiti sa ovom tezom, ali se ona može posmatrati u mnogo širem kontekstu – kako vreme prolazi, količina informacija na Webu je sada toliko ogromna (još 2000. g. se govorilo na temu information overload), da ni servisi kao što su FB i TW ne mogu više kvalitetno da “serviraju” informacije koje vas baš sada interesuju.
Termin informaciona ekonomija obuhvata i oblast priređivanja sadržaja (en. Content Curation) čiji će značaj rasti u narednim godinama, obzirom da smo od 2010. g. u eri razvoja Interneta pod nazivom Contextual Web.
Upravo dolaženje do pravih informacija koje vas sada interesuju obezbeđuje se filtriranjem mnoštva informacija u kontekstu vaše potrebe, i procena je da će do značajnijeg napretka u razvoju alata za filtriranje doći za 2-3 godine. Servisi koji prvi krenu uspešno da filtriraju potrebne informacije na Webu imaće mnogo veću vrednost nego što je to sada sa slučaj npr. sa Fejsbukom ili Gruponom i sl.
Informaciona ekonomija 2: Promene kod Web sajtova kao destinacija,
Nije li to filtriranje ustvari još jedan dokaz segmentacije i seckanja na manje i manje niše/tržišta? Sam tekst je dokaz da “era destinacionog veba” nije prošla već da doživljava evoluciju pre svega diktiranu “društvenim” aspektom današnjeg veba.
Slično kao i u bilo kom drugom biznisu – postojaće veliki igrači FB, Google, Yahoo… a postojaće i manji, usko-specijalizovani igrači. Ja glasam i za jedne i za druge; kod velikih je sve “na tanjiru” a kod manjih je mnogo bolja usluga, više informacija…
Kao i u odnosu kod Tržnih centara i malih STR-ova; i jedni i drugi žive…
Dobro primeceno,
nije kraj destinacionog weba, vec je broj destinacija jako porastao, pa su najveci morali da deo kolaca prepuste manjim igracima.