U državi kao što je Srbija generalne profitne margine su sve niže, naročito u apsolutnom iznosu (od 200 din proizvoda bez PDV-a, 10% 20 din), jer se kupovna moć stanovništva sve više smanjuje – ljudi kupuju sve manje. Trgovci u ovom kontekstu su izuzetno osetljivi sa dodavanje troškova po transakciji putem platnih kartica i u klasičnoj trgovini, gde se taj trošak prosečno kreće oko 2%. U online trgovini ulazak Unicredit Banke na tržište online naplate kartica pokazao je da provizija po online transakciji platnim karticama u narednom periodu veoma verovatno neće ići ispod 3%.
Interchange Fee kao skriveni trošak transakcije platnim karticama
Najveći procenat provizije po transakciji odlazi na tzv. Interchange Fee koji propisuju kartičarske kompanije (Visa, Mastercard) i koji u slučaju Srbije ide do neverovatnih 1.9% po online transakciji – prosečno u Srbiji oko 1.3% (podaci su iz relevantnih izvora poznatih autoru teksta). Prosečna provizija ovog tipa u svetu je od 0.5%-0.7%, a u EU je do 0.3%, obzirom da je Evropska Komisija ustanovila da ova provizija utiče na nepovoljnije prihode online trgovaca i veće troškove korisnicima.
Interchange Fee deo strukture provizije po transakciji je izuzetno složen i računa se u odnosu na desetine različitih parametara – od tipa industrije, preko rizika poslovanja u nekoj državi, do provizija koje se naplaćuju između banaka u procesu naplate karticama. Ova provizija praktično predstavlja tzv. “skriveni trošak” u procesu naplate platnim karticama. Drugim rečima, Interchange Fee je razlog zašto su visoke provizije za online transakcije karticama u Srbiji.
Provizija po transakciji pored pomenute Interchange provizije ima još dva segmenta – provizija payment procesora kao trošak transakcije (tehnološka kompanija preko koje se fizički obavlja proces online naplate) i provizija banke. Znači, ako se uzme primer provizije po transakciji od 3.3%, deo do 1.9% ide na Interchange Fee, a preostalih do 1.4% se raspoređuje između procesora plaćanja i banke.
Upravo iz razloga rizika poslovanja u državi kao što je Srbija i zbog malih prometa na internetu na način kako to definišu kartičarske kompanije i banke, veoma je mala verovatnoća da će se u narednom periodu značajnije smanjivati provizije po online transakcijama u sistemima online naplate internacionalnih platnih kartica. Ovaj problem se može rešiti povećanim korišćenjem mogućnosti online naplate Dina karticama.
Zašto skoro neće biti niže provizije za online naplatu VISA i MasterCard kartica?,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Sve bi se to lako rešilo jednim univerzalnim zakonom protiv zelenašenja gde bi se sve te izmišljenje provizije i usluge debelo ograničile. Neko se ubije od posla da zaradi 2% a neko toliko zarađuje samo zato što mu se može.
I još kamo sreće da su provizije na tih 2%, ide to i do preko 4%.
U potpunosti s slažem Peđa, da je potreban zakon koji je iznad banki a ne obrnuto. Sa trenutnim opcijama gde sistem za online naplatu uzima i do 5% kad se saberu svi vidljivi i skriveni troškovi mnogima je potpuno neisplativa online naplata.. Dakle država svesno odobrava naplatu “na ruke”. Provereno znam da u nekim industrijama maloprodaja ima 5% provizije, očigledno je da tu prostora za civilizovanu online naplatu nema.
Imamo i redovni mesecni trosak odrzavanja sistema kartica koji je fiksan oa sto vise transakcuja to je manji iznos po tranakciji + trosak integrisanja sistema mada je to jednokratno kada se sistem uvidi.
Razgovarao sam sam u Erste banci vezano za otvaranje kartice za transakcije preko interneta i rečeno mi je da oni ne zaračunavaju nikakvu proviziju, već samo VISA sistem i da ona iznosi fiksno 3%. Osim toga neophodno je da se uplaćuju dinari pa vas banka dva puta uštroji na deviznom kursu. Zašto je takvo zelenašenje dozvoljeno. Ako su transakcije u stranoj valuti dozvoli da ja uplatim stranu valutu i da mi se takva valuta isplati.