Megatrend: Kontekstualni Web – Društveno filtriranje Interneta

Ovaj članak nije u vezi sa tematikom kontekstualnog oglašavanja.

Pre skoro godinu dana pročitao sam veoma važan tekst na temu sledeće faze razvoja Weba – Kontekstualni Web (na žalost, obaveze su čudo, i zato nisam objavio tekst na ovu temu ranije). Pročitani (veoma dugačak) intervju sa Clay Shirky-jem me je definitivno opredelio da treba objaviti priču o vremenu u kojem već živimo, i koje će biti dominantno u narednoj dekadi ovog veka (jednom prilikom ću napisati poseban tekst o mojim impresijama nakon letos pročitane njegove knjige “Here Comes Everybody“)!

Kvalitetno filtriranje informacija stvara “pobednike”!

Kontekstualni Web ima za osnovu predlaganje sadžaja koji su u vezi (u kontekstu) sa sadržajima koje korisnik posmatra na Webu. Ili, kako to neki kažu – “kako napraviti malo reda u haosu informacija kojima smo bombardovani”.

Već duže vremena sa manje ili više uspeha pojavljuju se različiti online servisi za preporuke (recommendation engines), kao što je npr. StumbleUpon, koji imaju za cilj filtriranje informacija koje bi trebalo da su u vezi sa nekom aktivnošću ili željama korisnika pri korišćenju Interneta.

Napredniji korisnici Interneta već duže vreme filtriraju različite online informacije putem RSS tehnologije, mnogi su u poslednje vreme odustali od praćenja stotine RSS izvora u korist Twitter-a, pa je onda i Twitter postao “preširok”, i pojavio se servis kao što je TwitterTimes (ili grupe na TweetDeck-u, ili liste na Twitter-u).

U čemu je kvaka (22)?

Prevelika količina informacija na Internetu nije problem, ako znate kako da filtrirate informacije koje vas interesuju (“There’s no such thing as information overload, there’s only filter failure.”)! Problem je u tome što trenutno relativno mali broj osoba to stvarno zna da radi (u praksi postoji stotine načina kako uspešno filtrirati online informacije), a nastupa vreme u kojem će dalji razvoj tehnologija omogućiti da sve veći broj osoba filtrira informacije po svom nahođenju bez većih problema – priređivanje sadržaja (putem društvenih medija)!

Ako prethodno pokušate da zamislite poređenjem kako je došlo do toga da sve češće čujem ovakvu rečenicu: “Ne znam ja taj kompjuter i taj Internet, ali koristim Facebook!”, shvatićete veoma brzo da se praktično radi o razvoju Internet tehnologija sa aspekta njihove upotrebljivosti, koje su omogućile postojanje tako jednostavnih servisa za korišćenje – kao što je pomenuti FB. Isto to će se u narednih 3-5 godina desiti u domenu upotrebljivosti filtriranja online informacija.

Faze razvoja kontekstualnog Weba

Aktuelna faza razvoja Weba “stidljivo” je krenula 2008. g., i odmah je pokrenula pitanje cikličnosti velikih promena Internet okruženja, obzirom da se za početak pojave Web 2.0 vremena obično proglašava 1998. g. u kojoj je kreiran prvi RSS i pojavili su se prvi blogovi (pod tim nazivom).

Pored “sveprisutnih” online aplikacija koje na različite načine omogućuju filtriranje podataka prema željama korisnika, izdvajaju se tri dominantna trenda koji će obeležiti narednih nekoliko godina:

  1. Unapređenja softverskih dodataka (add-ons, plug-ins) za Web čitače (browser-i, kao što je FF, MSIE, Chrome…) – Browser-based Contextual Web (više o ovome u pomenutom članku o kontekstualnom Webu sa RWW lokacije)
  2. Posebne online softverske aplikacije koje se pokreću na kompjuterima ili mobilnim telefonima – Browserless Web (Web van Web čitača – npr. mobilne aplikacije)
  3. Kontekstualni Web u sklopu operativnog sistema

U slučaju pojave tehnologija (Web 2.0) koje su zaslužne za vreme u kojem i sada živimo, nije se radilo jednoj pojedinačnoj “stvari”, već o čitavom korpusu “novih razmišljanja” koja su dovela do “izbijanja” društvenih medija u “mainstream” 2005. g. Slično ovoj pojavi, već nekoliko godina traje razvoj različitih tipova aplikacija, poslovne logike i načina razmišljanja koja se od 2008. g. već mogu videti na Webu kao novi trend.

Upravo prethodna podela kontekstualnog Weba predstavlja jedan od najvažnijih odgovora na pitnje – “Zašto je Google krenuo u Chrome i Android, i zašto Google ima skoro sve bitne varijante aplikacija u online okruženju”. Sa duge strane, ako malo pažljivije pogledate koje sve mogućnosti nudi MS Windows 7, pored kontekstualnih dodataka u MSIE 8, videćete različite korisne online aplikacije u sklopu samog Desktop okruženja (widget-i, gadget-i), ali i ozbiljno inkorporirane funkcije korišćenja Interneta i u sklopu samog operativnog sistema (npr. interesantno korišćenje tzv. “Open Search” tehnologije u sklopu rada sa folderima).

“Kuda ide ovaj voz?”

Već se sada zna da da je kontekstualni Web faza razvoja Interneta koja ima za cilj jednostavnije korišćenje resursa koji se mogu pronaći na Internetu, i koja će imati za posledicu slabljenje značaja pretraživanja kakvog danas poznajemo (verovali vi ili ne!). To će se značajno osetiti sredinom sledeće dekade (kvalitet filtriranja informacija prevazićiće resurse klasične pretrage Weba), a njenim krajem otpočeće sledeća faza u razvoju Interneta – Dolazak do potrebnih informacija u odnosu na njihovo značenje: Semantički Web.

Veliki broj kompanija pokušava sve brže da dođe do kvalitetnih i veoma upotrebljivih semantičkih aplikacija, i na tom planu opet Google najdalje ide – u “bitnim” rezultatima pretraživanja već se mogu videti naznake oblasti “Semantic Search“, koja u sebi sadrži i učenje softverskog sistema, uz pomoć živih osoba (tzv. Google Quality Rating). O ovoj oblasti napisaću uskoro poseban tekst…

Btw. Da li možete zamisliti šta se dešava “ispod haube” razvoja Weba (Google, MS, Amazon…), kada ja već skoro godinu dana znam šta će se dešavati sa Webom u narednih 15 godina?

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Megatrend: Kontekstualni Web - Društveno filtriranje Interneta, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 06/11/2009, RSS

8 odgovora na Megatrend: Kontekstualni Web – Društveno filtriranje Interneta

  1. Aleksandar says:

    Profesore… “web”, “btw”… kako bi bilo koristiti srpske reči za to, makar i “veb”? Jezik nam se prilično iskrivio i sve je više ljudi koji engleske reči koje koriste ne mogu objasniti na srpskom. Da ne pominjem miksove poput “web-sajt”, što ispada smešno, kao i emisija “The Best Off” na Pinku…

    Možda treba i o tome voditi računa vezano za ou temu?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Katarina says:

    Slazem se sa Aleksandrom, previse engleskih reci (web, kontent, targetirati, hejtovanje, klabing, btw, antrfile?..) koje se koriste u nasem jeziku, ne samo da kvare nas jezik nego i dovode do opste konfuzije, pogotovo prilikom filtriranja informacija..
    Pre par meseci kada sam pocela da pratim vase tekstove, zasmetalo mi je sto u njima cesto koristite engleske reci iako za njih postoje odgovarajuce reci iz srpskog jezika. Prosle godine sam bila u Parizu, i zaprepastila sam se koliko frazncuzi cuvaju svoj jezik, uporno su odbijali da razgovaraju samnom na engleskom kada su culi da pomalo znam francuski, dobiti jelovnik na engleskom jeziku u restoranu je bila parava borba… Znam da je za neke reci tesko naci srpski prevod, ali vredi pokusati jer je jezik jednog naroda njegova jako bitna karakteristika, i ako ne ucinimo nesto po pitanju stranih reci dok se jos nisu duboko ukorenile, uskoro cemo svi postati, hmm, amerikanci van amerike.
    Predpostavljam, profesore, da engleski jezik jako cesto koristite, pa ponekad ne mozete da se setite neke reci iz srpskog jezika koja bi na adekvatan nacin zamenila neku englesku rec, ali mislim da biste vi prvi, kao uzor mnogima i kao jako uticajna licnost u svojoj oblasti rada, trebali da malo vise povedete racuna o recima koje koristite u svojim tekstovima, da ne kazem postovima..
    Kad smo vec kod zamerki, druga je ta sto na kraju ove strane, recimo ispod komentara ne postoji povezivac (link 🙂 ) ka vrhu strane, pa da se jednim potezom vratim na pocetak nakon sto procitam komentare (ne odvajajuci prste sa misa da pritisnem taster “home”).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. @Dragan Varagić zahvaljujem za još jedan post iz kategoirje “I must bookmark this” 🙂

    @katarina & @aleksandar tema ovog posta je krajnje ozbiljna a informacije od značaja. postoji dosta načina da se (o)čuva nacionalni identitet (pa i jezik), a u tom “poslu” po-svaku-cenu ne upotrebljavanje stranih reči nije od suštinskog značaja.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Katarina says:

    “kako napraviti malo reda u haosu informacija kojima smo bombardovani”.
    Evo, upravo pokušavam da na googlu pronadjem neki Uninstaller programčić ukucavanjem samo reči iz srpskog jezika.. Nešto mi baš i ne polazi za rukom, ali čim ukucam Uninstaller i selektujem srpski jezik, eto rezultata..
    Kako čovek koji ne zna engleski može da pronađe neki od ovih programčića??
    Kako jedan običan čovek,recimo iz Odžaka, koji ne zna engleski može da razume išta od onoga što ti, @Dragana, pišeš na svom blogu??
    Ukucajte na googlu Web dizajn/ Veb dizajn/ Mrežni dizajn… Rezultati za ove tri pretrage su različiti, pogotovo kad je u pitanju ovaj poslednji pojam koji je u suštini puki prevod prva dva, a daje sasvim druge rezultate vezane za mrežne sisteme,a ne za izradu veb prezentacija..
    @Dragana, dopada mi se tvoj blog, zbog sveukupnosti informacija koje nudi, ali me zbunjuje zašto su ti dve reči na srpskom, pa pet na engleskom, čemu to?
    Preteranim upotrebljavanjem stranih reči na, recimo blogu, automatski se gubi jedan deo posetalaca koji baš i ne stoje dobro sa engleskim, pa im čitanje takvih tekstova može biti zamorno..

    Osnovna obeležja jednog naroda/države su stanovnistvo, teritorija, kultura, nacionalna valuta, jezik, vojska… Stanovišvo se smanjuje, teritorije gubimo, kulturni baš i nismo, dinar ćemo zameniti za euro, sad se i jezika odričemo.. Ostaje nam samo vojska..

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. JKamatovic says:

    Jednostavnije korišćenje i kvalitetnije filtriranje… Pred nama su još zanimljivija (Internet) vremena. Odličan post.

    Često se događa na blogovima ostavljanje komentara koji skreću pažnju sa teme, odnosno koji su van autorovog fokusa i konteksta samog posta i diskusija krene drugim pravcem… btw… i to je vrsta filtriranja koja se vremenom nauči.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. bjuti says:

    Као и вазда, Варага је краљ копи-пејста и линковања. Џа не зна шта шта он хоће да каже. Ал’ нема везе, шарено је и деци је занимљиво.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. @Bjuti A naročito šareno 🙂

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. Pendjer says:

    Ej super što objavi ovaj članak.

    Nedavno sam se upoznao sa potpuno novom tehnologijom (alatom). Tiče se SEO marketinga, a svakako i kontekstualnog oglašavanja.

    U pitanju je “spinning” ili “spinner” tehnologija.

    Ne znam koliko si upoznat sa ovom tematikom. Ja sam malo pisao na na mom blogu http://www.danijelpendjer.in.rs/?p=528. Ovo niko nije pominjao na našem govornom području, pa sam se ja našao pametamn, ali me zaista ineteresuje tvoje mišljenje, ako je isto moguće dobiti… profesore 🙂

    Kol’ko sam mog’o da zapazim, ne može se reći da je spam (jer nije), nisu ni roboti, a ljudi koji su radili na razvoju ovoga kao da su pazili na svaki J. detalj. Od poštovanja pravila koja odeđuju vlasnici sajtova na kojima će članci biti objavljeni (to podrazumeva da svaki članak bude i unikatan), pa sve do personalizacije članaka, pružanja mogućnosti kontektualnog oglašavanja, zakonskih regulativa i td.

    Veoma se dobro sećam kada si nam pričao, u kontekstu: Poenta je da imate dobre sadržaje, da bi neko objavio članak i linkovao vas u tekstu. E ovi alati omogućavaju baš to, samo što ne mora da se čeka da te neko linkuje.
    Slažem se da to može imati veze sa kvalitetom sadržaja, ali šta ako su sadržaju kvalitetni i korisni. Tek se onda ne može reći da je spam.

    Uglavnom, spektar sajtova na kojima je moguće objavljivati spinner artikle je zaista širok. Tu su: Article sites, blogovi, direktorijumi linkova, i drugi.

    Većina alata za spinner sadržaje je pravljena za englesko govorno područje, ali je neke moguće podesiti da sarađju na svim govornim područjima.

    Koliko sve to ima veze sa semantičkim web-om, tj. koliki uticaj spinner tehologija ima na dalji razvoj weba?

    Nadam se da sam bio bar malo jasan 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. […] adekvatnih izvora informacija (vesti) iz vaše industrije može vas pripremiti na bitne tehnologije u narednih pet do petnaest godina (pod uslovima da se ne dese neke velike katastrofe, ratovi i sl.), i kompletan problem se svodi na […]

Komentari su zatvoreni.