Istraživanje: Strategije i taktike kompanijskog korišćenja društvenih medija

Tokom decembra 2009. i januara 2010. g. kompanije E-consultancy i Online Marketing Summit kreirali su istraživanje na temu vrednosti društvenih medija iz perspektive (uglavnom US) kompanija koje ih koriste. Anketirano je oko 430 kompanija (od kojih je oko 140 specijalizovanih agencija, a ostatak su marketingška i PR odeljenja kompanija).

Iz ovog istraživanja izdvojio bih nekoliko karakterističnih detalja koji direktno govore o tome šta i kako stvarno kompanije rade da bi iskoristili mogućnosti društvenih medija.

Ako poznajete svetske trendove iz oblasti poslovne upotrebe Interneta, i ako poznajete aktuelnu situaciju kod nas sa aspekta mogućnosti iskorišćenja online okruženja, moguće je ovakve podatke iskoristiti za kreiranje i sprovođenje strategija i taktika unapređenja online nastupa organizacije i u našim uslovima.

Sa aspekta sprovođenja strategije kompanijskog korišćenja društvenih medija, trend koji je očigledan i na nivou SAD, može se primeniti i kod nas – Najčešće korišćeni društveni mediji za poslovne svrhe su Facebook (FB), Twitter (Twt), Linkedin i Youtube. U ovom kontekstu, interesantno je da u prikazanom istraživanju fokus na poslovno korišćenje Linkedin-a imaju primarno kompanije koje se nalaze u B2B sektoru. Ovo je i logično obzirom da je Linkedin jedini društveni medijum (od navedenih) koji je prvenstveno namenjen poslovnim korisnicima.

Od ostalih prikazanih (tipova) društvenih medija kod nas značajno se strateški upotrebljavaju tzv. social news servisi kao što je u svetu poznati Digg.com, a kod nas su najčešće korišćeni Naslovi.net i Vesti.rs.

Wikipediju bi mnogi voleli više da koriste, ali je preovlađujuće “pravilo” da se baš i ne zna kako to iskoristiti na taj način da vas ne proglese spamerom na ovom servisu. Odgovor na ovo pitanje je isti kao i za sve druge društvene medije – angažman u kontekstu zadovoljstva korisnika servisa, ne u kontekstu onoga što vi želite da postignete.

Tzv. social bookmarking servisi (kao što je Delicious.com) kod nas nisu još uzeli dovoljno maha, a i pitanje da li će, obzirom da trend korišćenja ovog tipa društvenih medija opada poslednjih godina. Ipak, kod nas od nedavno postoji ovakav tip servisa – DobarDabar.com, pa ćemo videti da li će napredovati sa aspekta efekata, ili neće.

U ovim krajevima, ali i u svetu servis MySpace ostao je veoma važan za muzičku, filmsku i neke srodne umetničke privredne grane, ali za ostatak poslovnih korisnika Interneta, nije baš naročito efikasan.

Sa apekta taktika korišćenja društvenih medija, i dalje je veoma važno u razvijenom svetu kreirati i voditi kompanijski blog (što znači da je kod nas još važnije to uraditi), a od ostalih napomenutih taktika (ako se izuzme FB, Twt i video) jedino bih istakao (kod nas za sada veoma “naučno fantastičnu”) taktiku social reviews & ratings.

Obzirom da je ovdašnja online ponuda sajtova koji daju mogućnost prikaza proizvoda i/ili usluga i njihovo ocenjivanje veoma ograničena, tek kada se u većem broju oblasti pojave ovakvi tipovi sajtova (to je npr. oblast koju preporučujem onima koji ne znaju šta bi na Webu pravili), bićemo u situaciji da vidimo kako će se kompanije snaći u varijanti gde mišljenja korisnika direktno utiču na prodaju od strane većeg broja drugih posetioca ovakvih tipova sajtova.

Ako ste ikada birali u kom smeštaju da budete u odnosu na mišljenja drugih korisnika (kao što npr. nudi TripAdvisor.com), ili ako odaberete film za gledanje u odnosu na prikaz sa sajta IMDB.com, znate šta su social review sajtovi. Za primer ovakvog tipa generalnih sajtova možete pregledati Epinions.com.
Facebook

Twitter

Interesantno je videti kako kompanije realno koriste Facebook i Twitter u poslovne svrhe:

Upravljanje reputacijom i upoznavanje sa brendom (brendovima) je veoma dobar cilj korišćenja društvenih medija, pa samim tim i Facebook-a, ali se postavlja pitanje koliko kompanija ima znanja da to stvarno uspešno i radi u kontinuitetu.

– Korišćenje društvenih medija i samog FB-a kao primarno kanala za oglašavanje je najjednostavnija taktika, ali se postavlja pitanje koliki su efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija u odnosu na efekte koji se mogu dobiti kvalitetnim angažmanom organizacije. Najkvalitetnije korišćenje online oglašavanja u kontekstu društvenih medija, dobija se tzv. strategijom optimizacije tipova online promocije.

– Veoma je česta upotreba društvenih medija u cilju povećanja publiciteta novo-objavljenih sadržaja, ali ako je to jedina varijanta angažmana na FB (i Twt), pitanje je kakvi se dobijaju generalni efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija.

Online monitoring reputacije brenda je svakako aktivnost koja bi trebalo da se koristi u organizaciji i pre nego što se ona sama pojavi sa sopstvenim nastupom na različitim društvenim medijima.

– Moj je savet da ako niste naučili kako da uspešno koristite društvene medije, da pored monitoringa krenete u poboljšanje korisničkog servisa – rešavate upite korisnika, tražite njihova mišljenja o vašim proizvodima/uslugama, kao i njihovo korišćenje za svrhe kadrovskih službi (popularno – HR).

– Nemojte ulaziti u strategiju online prodaje putem društvenih medija dok ne budete ovladali ozbiljnije načinima kvalitetne upotrebe odabranih društvenih medija.

– Koliko na ovim prostorima ima kompanija koje su u mogućnosti da se bave ozbiljnijim korišćenjem drutvenih medija da bi došli do budućih trendova promocije, prodaje, poboljšanja korisničkog servisa (…) – Marketing Intelligence?

Svakako, mišljenja sam da ovakva istraživanja pokazuju pravce u kojima bi organizacije trebalo da u narednom periodu koriste društvene medije.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Istraživanje: Strategije i taktike kompanijskog korišćenja društvenih medija, 8.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 07/03/2010, RSS

11 odgovora na Istraživanje: Strategije i taktike kompanijskog korišćenja društvenih medija

  1. A za to im inside trebaju ljudi koji to znaju da rade te eto nove vrste zanimanja na nasim prostorima

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Borislava says:

    Uaau…!
    Ovo ću da uramim. Hvala mnogo, Guru!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Zanimljiv tekst. Posebno bih u ovom pisanju izdvojila vase pitanje, citiram: ” – Koliko na ovim prostorima ima kompanija koje su u mogućnosti da se bave ozbiljnijim korišćenjem drutvenih medija da bi došli do budućih trendova promocije, prodaje, poboljšanja korisničkog servisa (…) – Marketing Intelligence?”

    Moje misljenje jeste da je mali broj kompanija.

    Ali pitanje koje mi se prirodno nadovezuje na ovo pitanje jeste : Koliko zaista ljudi u nasoj zemlji su napredni korisnici drustvenih medija i za sta ih zapravo koriste? I ko ce zaista znati da procita poruku koju salje neka kompanija koja se ozbiljno bavi drustvenim medijima? Molim vas, pri ovome zaboravimo na ljude koji citaju ovaj blog! I zaboravimo na one koji se drustvenim medijima bave a da im ciljno trziste nisu samo ljudi iz Srbije!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Borislava says:

    Draga Sandra,
    ja ću sad da vam kažem po onoj staroj srpskoj: ja nisam marketinški stručnjak, ali IMAM STAV….LOL.

    Vidite, ja ne mislim kao vi.
    Moje amatersko mišljenje je da u sferi koja mene zanima (mogućnosti online uticaja u smislu promocije zdravlja) stvari stoje sasvim drugačije nego što vi vidite.

    Prvo, u Srbiji ima mnogo “malih” ljudi, tzv. Health info-entials, laika koji prave blogove, okupljaju ljude online, itekako imaju akcije i stvar RADI POSAO. Pogledajte trcanje.rs ili majkahrabrost.com, recimo. Mislim, ne morate uvek gledati stvar na korporacijskom nivou, to sam mislila :).
    Svakako da postoji more jedno “korporacijskih” sajtova, grobalja koječega i Bog zna zašto, ali znate bolje nego ja kako i čime se može (lako i brzo) takva institucija “naterati” na promenu, mal’ ne reče – na “prosvetljenje” :).

    A korisnika što se tiče, em ima naprednih, em…
    Zar nije posao online-marketinškog ili ma kog stručnjaka tog tipa da plasira poruku koja je razumljiva? 🙂

    Javno zdravstvo (behaviour shifting) kaže: (accurate, relevant, unbiased, clear, catchy) informacija, pa – komunikacija, onda motivacija, pa podrška. Mislite da naši stručnjaci u sferi marketinga nisu za to sposobni? Ihaaj…:).

    Mislim da je realnije pitanje saradnje Onih Koji Znaju i onih drugih, nego da li “ko će zaista umeti da pročita poruku” – imamo mi itekako ljudi koji umeju da sroče SVIMA razumljivu poruku. A u mojoj okolini je pokrivenost stanovništva Mrežom vrlo velika, za Srbiju.

    Srdačan pozdrav, i ako šta nisam dobro razumela iz vašeg teksta, opletite slobodno :).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. Borislava says:

    P.S.
    @ Sandra,
    Ako se dobro sećam Vukmirovića, beše li, mislim da je 2009. godine oko 20% korisnika u Srbiji surfovalo u potrazi za informacijama o zdravlju. Uverena sam da će se taj broj uvećavati progresivno, zajedno sa uvećanjem broja korisnika i redukcijom usluga obavezne zdravstvene zaštite, tj. uverena sam da itekako ima i da će tek biti prostora za delovanje u tom pravcu, ali ne sa “korporacijskog” nivoa. Tito je umro…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. Bojan Pajić says:

    Odlicna analiza. Dokaz da su drustveni mediji zaziveli u Srbiji je da ih koristi sve vise kompanija. Neke od njih imaju dobar pristup, dok ih velika vecina koristi iz cistog pomodarstva. Smatram da je veca steta nego korist, nestrucno koristiti ove servise, pri cemu se moze postici negativan, suprotan efekat. Mediji koji su u igri su najcesce FB, Twitter, You Tube, Blog uglavnom. Smatram da svaka ozbiljnija kompanija treba da ima osobu ili osobe koji su strucni, i imaju iskustva u vodjenju kompanijskih naloga. Ovakva zanimanja su u razvijenim zemljama realnost, dok su kod nas slabo zastupljena. Nadam se da ce se to u buducnosti popraviti. O pomenutoj vrsti zanimanja sam skoro pisao na mom blogu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Ono što povremeno “provejava” u komentarima na ovu temu (kako kod stučnjaka tako i kod laika) je da postoji neka KAPITALNA jedinstvena i nedvosmislena istina u vezi načina, smisla, ili tehnologije primene. Mislim da je taj talas “slepog praćenja” neke doktrine karakterističan za sve situacije kada se susrećemo sa nečim suštinski novim. Ono što je poželjno je upravo suprotno – treba što više eksperimentisati. Baš sad (dok su stvari tek u povoju) postoji najveća ŠANSA da se pomere granice i otkriju neki novi prilazi… Naravno – i rizik je najveći, ali te dve stvari su uvek lice i naličje istog novčića…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. wow, super, samo napred sa ovakvim tekstovima 🙂
    Inace, Miloje je u pravu – jedino sto ta zanimanja postoje ali se rayliciti ljudi time bave (sa razlicitim potpisima na vizitkama).
    Licno smatram da je rec o integrisanim marketinskim komunikacijama, odnosno o onome sto se popularno zove hibrid.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. Dragane, hvala Vam na nesebicnom deljenju znanja-informacija. A, u prilog diskusiji: UNS-ova Skola web novinarstva krajem marta pocinje da obucava trecu generaciju web novinara / urednika i administratora sajta/
    Teme:Tehnike izveštavanja ,kako se piše za web, uređivanje u web medijima, osnove web arhitekture, osnove web dizajna, web multimedija – Video, audio, fotografije, dokumenti na vebu, alati za saradnju i učenje na webu, osnove internet marketinga, upotreba društvenih mreža,…
    Medju predavacima su neki iz “cyber sveta”meni znani, poput Istoka Pavlovica, Nebojse Radovica,…
    Obecava, a kako ce biti ..videce se na kraju, pocetkom juna.
    Za one koje nisu videli, mogu biti korisni podaci Statistickog zavoda.
    http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php
    УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, 2009.
    Објављено: 23-09-2009

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. Većina se, očekivano, složila sa konstatacijom da kompanije nedovoljno, tačnije ne baš umešno koriste društvene medije. Nisam ni ja izuzetak – dovoljno je “prošetati” tim istim medijima i videti ko je tu i koliko i – kako!
    Po mom laičkom/praktičnom shvatanju, osoba koja bi “upravljala” ili baš operativno u tim medijima radila za kompaniju nalik je onom kog muzičke grupe i njihova publika zovu – frontmen. Isturena “faca” koja se nametnula liderskim predispozicijama.
    Iz ovog sledi da kompanije, čak i kad to hoće ili urade, teško pronalaze pravog čoveka da ih “vodi” kroz sve dobre strane ali i zamke društvenih medija. Taj posao može i mora da bude izuzetno kreativan i znalački.
    Posmatrajte, radi malog testiranja, nekoliko sati kako se odvijaju stvari na FB ili Twitteru? Lako ćete uočiti ko je zabavan, ali i pametno atraktivan, sa liderskim ili čak harizmatskim crtama, ko ume da nametne – prijatno, ne napadno – svoju “priču”…
    Da sam u prilici da tražim čoveka za osmišljavanje i vođenje kompanije na ovim medijima, tako bih tražio pravu osobu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  11. Marketing Intelligence 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.