Bigmouthmedia je nedavno objavio rezultate interesantnog istraživanja prema kojem od 100 vodećih press relations i PR agencija u Velikoj Britaniji njih 79 tek treba da razvije set usluga iz oblasti Interneta i društvenih medija.
21 odsto posmatranih PR agencija ima u ponudi usluge iz oblasti “digitalnog PR-a”, a 19 odsto imaju svoj kompanijski blog. Od PR agencija koje imaju svoj blog, pola ih se nalazi u Londonu.
Ako se ne posmatra London, 14 odsto PR agencija nudi online PR, a osam odsto vodi svoj kompanijski blog.
Ovi podaci nekima mogu zvučati kao veoma dobro opravdanje zašto kod nas PR agencije uglavnom ne shvataju potrebu za ponudom usluga iz oblasti Internet komunikacija. Sa druge strane, ovakva situacija u jednoj od najrazvijenijih zemalja iz oblasti primene odnosa s javnošću govori o postojećoj krizi koja se uočava u PR struci, a koja se svodi na jednostavno odbijanje promena koje neumitno dolaze…
79% Top UK PR agencija ne koristi online PR u dovoljnoj meri,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Zaista odbijam da poverujem!
Nije moguće!
Balon se izduvava. eksponencijalni rast broja blogova će uskoro postati línearan, baš kao što se desilo sa brojem Web sajtova na prelazu vekova.
Na čemu temeljiš pojam “neumitnost promena”? Uporedi verovatnoću da se desi ono što smatraš da bi bilo dobro spram verovatnoće da oni koji znaju puteve kontakta sa svojom publikom krenu novim putevima samo zato što im je rečeno da je tako bolje.
Vreme je dokazalo da je dobro biti prisutan online, ali da to ni u kom slučaju nije presudno. Misli o tome.
Priča o promenama u PR-u je mnogo šira od Internet (interaktivnog) komunikacionog okruženja, i jedan njen deo je opisan u članku koji je linkovan u ovom tekstu.
Sa druge strane, tačno je to što si napisao na temu “zamora” blogova, ali oni su samo jedan deo komunikacije putem Interneta.
U istrazivanju fali podatak o angazovanju specijalizovanih E-PR ili “internet” agencija od strane ovih 100 velikih na projektima za njihove klijente.
Moguce je da se u stvari radi o pitanju “iznajmiti ili razvijati svoje”. Specijalizacija.
Citajuci razne observacije “krize” PR-a kad je online segment u pitanju, izvlaci se zaljucak da je glavna obstrukcija to sto klasicni PR kadrovi nisu navikli da se obracaju korisniku vec medijima, posto su do eksplozije weba mediji bili jedini kanal ka korisniku. U medjuvremenu su zaboravili ko je krajnji korisnik. Narocito sto se na Internetu jednostavno mesaju “jurisdikcije” marketinga, PR-a i proizvodnje sadrzaja i stapaju u neku mash kategoriju. A ne d’o Bog da pr-ovci pomisle kako nisu odvojeno odeljenje u nekoj firmi (ajd Miloje udri sad 🙂
Nema tu nikakve posebne tajne. U zavisnositi od onoga kome se obraćate (ciljna javnost) birate najpodesniji kanal/ili bolje njihov miks (print/TV/radio/obraćanje govornika na trgu/internet…) a unutar kanala alat (recimo u printu vest/intervju/reportaža…).
Ako SVE blogove na srpskom govornom području prati ukupno oko 150.000 ljudi a bar pet dnevnih novina čita POJEDINAČNO bar toliko čitalaca (ne držite me za reč ali mislim da bar tri dnevne novine imaju više od 300.000 prodatog tiraža) izbor je u većini slučajeva jasan. Možemo mi koji se njime profesionalno bavimo da budemo pristrasni koliko hoćemo ali internet kod nas još prilično zaostaje po uticaju iza TV-a i printa. Opet moram da istaknem – to jako zavisi od onih kojima se obraćate. Ima naravno i zanimljivih izuzetaka. Trenutno pripremam projekat čija primarna ciljna javnost koristi internet 100% 🙂
@Dragan
Što se tiče prozivki kolega koji, citat “ne shvataju potrebu za ponudom usluga iz oblasti internet komunikacije” siguran sam da niko nije tako dobro kao ti svestan činjenice da su za to potrebna specifična znanja i stalni trening pa se agencijama jednostavno ne isplati da “drže na plati” osobe koje su im potrebne za takvu ponudu, pogotovo u situaciji kada nemaju izvesnu prodaju takvih (kod nas ipak novih) usluga.
@Dejan
Mislim da ćemo nas dvojica, ako Bog da, za jedno 40 godina sedeti na klupi u Tašmajdanskom parku i preganjati se da li je PR tek još jedna funkcija marketing odeljenja ili mu je mesto uz menadžment kompanije. 🙂
Evo članka u kontekstu ove diskusije – PR i Marketing trendovi:
http://www.micropersuasion.com/2008/08/trends-that-wil.html
Jedna me je Dejanova rečenica posebno zamislila. Kanda je u pravu da PR-ovci (ali tako je i u drugim strukama manje-više) teško prihvataju promene. Neki princip tipa, ako ih ingnorišem, možda i izgube na značaju! Svaka promena nosi delimično nepoznat ishod. Internet (za razliku od klasičnih medija) ne možeš da kontrolišeš (jer je na toliko nivoa)… Pa onda stavim ruke na oči; ne vidim ja vas – pa nećete ni vi videti mene! Dečiji fazon, ali PRavimo i mi nekad takav izbor. Mada mislim da to nije slučaj u temi posta.
@Dragana
Gago prosla su vremena kada su PR-ovi mogli da zazmure praveci se da internet ne postoji.
“Mozemo mi da se ne bavimo internetom ali ce se on svejedno baviti nasim klijentima”, je jedna od poruka E-PR seminara koji spremam za jesen.
@Miloje Znam da znaš koliko sam ja toga svesna. Tvoj seminar 😀
To se ne sme propustiti!