Futuristi, za razliku od vidovitih osoba ili proroka, mogu da ustanove šta će se dešavati u budućnosti na osnovu naučnih saznanja koja su im dostupna u vremenu kada procenjuju buduća dešavanja.
Budućnost (ili sadašnjost) Interneta
Jedan od primera predviđanja koji se može lepo sada proveravati jeste istraživanje “Emerging Trends, 2010 to 2015” koje je 2005. g. urađeno od strane kompanije Gartner (postoji i prezentacija i audio zapis). Ako pratite trendove iz oblasti Interneta, možete lepo videti u čemu je ovo istraživanje pravilno postavilo fokus, a u čemu ne. Dva trenda koja se pominju u ovom istraživanju, a koji se pojavljuju kao bitni već 2009. g., a ove godine ulaze definitivno na “velika vrata” su Internet of Things i Augmented Reality.
Na nivou EU postoji inicijativa www.future-internet.eu, a projekti koji su u vezi sa budućnošću Interneta u okviru FP7 aktivnosti, mogu se videti ovde. Suština je u tome da će ova dekada dvadeset i prvog veka biti u znaku definitivnog “izlaska” Interneta iz okvira klasičnih kompjutera.
U tom kontekstu, izdvojio sam tri bitna koncepta koji potvrđuju tendencije kretanja razvoja Interneta u pravcu izlaska iz okvira upotrebe klasičnih kompjutera.
Internet of things
Koncept Internet of Things ima za cilj identifikaciju i upravljanje različitim tipovima predmeta (objekata), koji su “obeleženi” RFID tehnologijom (identifikacija objekata putem radio frekvencije), ili čuveno “ubacivanje čipova” u stvari, ali i u živa bića (tzv. bio-senzori).
O ovoj pojavi postoje tekstovi na ovdašnjim jezicima, a u toku prošle godine su se pojavili i prvi primeri upotrebe ovog koncepta koji nisu samo u domenu zabave. Interesantan je primer upotrebe ovog koncepta u saobraćaju, gde špediter (u ovom slučaju danska kompanija Container Centralen) omogućava svojim klijentima da u realnom vremenu mogu da prate gde se trenutno nalaze kamioni sa njihovom robom.
- Knjiga “Internet of Things“
- Organizacija “Internet of Things“
Augmented Reality
Za razliku od prethodnog trenda čija je ozbiljnija primena tek počela prošle godine, Augmented Reality (“Proširena stvarnost“) koncept se već uveliko primenjuje u aplikacijama za mobilne telefone, a predstavlja spoj realnog sveta sa kompjuterskim aplikacijama.
U Hrvatskoj se prošle godine pojavila aplikacija za mobilne telefone koja prepoznaje objekte na koje nailazite, i daje dodatne informacije o tim objektima (npr. benzinske pumpe, bankomati, i sl.). Najpoznatija primena ove tehnologije jeste i GPS uređaj u kolima, naročito ako putem mobilnog telefona dobijate i prateće podatke o objektima pored kojih prolazite. Ovakve aplikacije idu i u pravcu promocije i povećanja prodaje, kao u primeru aplikacije za poštovaoce piva Stella Artois.
3D Internet
Za razliku od prethodna dva koncepta koji su već u upotrebi, 3D Internet je trenutno u fazi istraživanja i razvoja, a planira se da do 2020. g. doživimo i prve aplikacije ovog tipa tehnologije u vidu 3D medija. U okviru EU postoji istraživački projekat koji se baš i zove 2020 3D Media.
Znači, ne radi se o upotrebi 3D naočara za gledanje filma kao što je Avatar, već pravo prikazivanje trodimenzionalnih slika, kao što se to može videti u SF filmovima. Za sada ova tehnologija funkcioniše po principu prikaza nekih projekcija u 3D obliku (imao sam čak prilike da vidim ovo na nekom festivalu u Kotoru, pre dve godine), a razvoj se očekuje u tehnologijama koje prate produkciju 3D sadržaja i njihov prikaz u kućnim uslovima (drugim rečima, principi koji omogućavaju pojeftinjenje, a samim tim i omasovljenje ovih tehnologija).
Kako primeniti veoma nove tehnologije u poslovanju?
Pomenuto istraživanje kompanije Gartner daje i odgovor na pitanja:
- Zašto je potrebno pratiti značajne tehnologije koje će se tek pojaviti?
- Kako veoma brzo iskoristiti prednosti kompanije koja je inovator u primeni veoma novih tehnologija?
Gartner uvodi i tzv. STREET koncept koji bi mogao da pomogne kompanijama u prihvatanju tehnologija koje tek dolaze:
- Scope – Odrediti obim u kojem se nova tehnologija može primeniti u slučaju kompanije.
- Track – Pratiti razvoj tehnologije sa aspekta troškova i rizika, kao i isplativosti primene nove tehnologije.
- Rank – Odabir tipova projekata u oblasti nove tehnologije, u odnosu na mogućnost postizanja očekivanih efekata.
- Evaluate – Ocenjivanje primene nove tehnologije.
- Evangelize – Sticanje prakse iz oblasti primene nove tehnologije, i generalno iskorišćenje prednosti rane upotrebe novih tehnologija.
- Transfer – Širenje ovih znanja među ostalim zaposlenima, ali i van kompanije (deljenje novih znanja van kompanije veoma pozitivno utiče na reputaciju kompanije).
Ovo sad nema veze sa postom, al Vaš post me naveo na ovo razmisljanje… Da bi se popularizovale nove tehnologije u nasoj zemlji potrebno je da se kroz medije provlace informacije o upotrebi nove tehnologije u svakodnevnom zivotu, na prijatan i prizeman nacin. Ti mediji ne trebaju biti IT sajtovi/blogovi nego upravo sajtovi koji nemaju veze sa IT-om. Nasoj zemlji je potrebna akcija – popularizacija tehnologije medju “obicnim” svetom. Kada bi na razlicitim non-IT medijima prikazivali kako se tehnologija moze iskoristiti u razlicitim non-IT oblastima, ljudima bi tehnologija bila bliza i ne bi imali strah od upotrebe iste. Stvarala bi se potreba ljudi za savremenim tehnologijama, mozda bi se ljudi animirali… 🙂
Primer na sajtu o kozmetici: http://www.kremasica.com/svetske-vesti/535-novo-digitalno-kozmeticko-ogledalo-od-shiseido-kozmetike.html
Hvala što si komentar napisala i na blogu 🙂