Specijal u Magazinu Time bavi se pitanjem same reputacije struke odnosa s javnošću (uglavnom se misli na odnose sa medijima). U samom članku autor na više mesta pominje činjenicu da se ne radi o finansijskim problemima sa ovom strukom (PR budžeti svakog dana sve više rastu). Svakodnevni posao plasiranja informacija (saopštenja) o aktivnostima firmi u medije doveo je do toga da veliki broj medija jednostavno traži sredstva da bi “pratio” određenu firmu, jer je generalno interes firme da se objavi informacija o njoj veći od interesa medija da tu informaciju objavi.
Sa druge strane, posao “ubeđivanja” novinara (story pitch) je sve teži i traži sve više znanja, umeća i kreativnosti, što je u potpunoj ne-srazmeri sa znanjima koja poseduje većina osoba koja se bavi odnosima s medijima (u celom svetu – nismo ovde izuzetak). Još veći je problem to što praktično svi oni koji se bave ovom strukom misle da su u onoj skupini koja razume i zna PR.
Kada se sve ovo zna, nije čudno što se u pomenutom članku osobe koje se bave odnosima s medijima nazivaju “prevarantima, lažovima, opsenarima…” (da bi došli do objave svoje vesti), tj. priča o reputaciji o PR-u postaje suprotna od čuvene krilatice: “A Truth Well Told”.
Razlozi za ovakvu pojavu su očigledni: sistemi plasiranja informacija medijima nisu se u većini promenili u poslednjih 30 godina, a živimo u sasvim drugom vremenu medija, konkurencije, preplavljivanja informacijama, novim medijima, novim načinima komunikacije… Kako je bitno samo plasirati željeni info, pare omogućuju da se nešto ozbiljno u PR struci ne menja, jer se na kraju za “praćenje” firme može platiti.
Mislim da će se ovaj problem globalno veoma teško rešavati (firme koje imaju realno kvalitetne PR resurse će se uvek snaći), ali mislim da će se u narednih deset godina situacija polako menjati na bolje uozbiljavanjem PR udruženja, kreiranjem ozbiljnih i upotrebljivih licenciji, odnosno kvalitetnijom edukacijom budućih kadrova iz oblasti odnosa s javnošću.
Time Magazine Special: Da li PR odumire?,
Problem je u tome sto su ljudi oguglali na dobro umazane price PR-ova koji prodaju maglu. Ljudi hoce da vide rezultat na osnovu koga se nesto prica i prodaje, a ne ‘kupis danas, dobijes sutra’ metod, ‘kvalitetni smo, pazarite kod nas’/etc…
Najbolji PR je vezan za nesto konkretno, recimo Milka Forcan > Finansijski Menadzer/rezultati (cini mi da je to pozicija (?)), ili Dragan Varagic > SEO Expert. Nesto sto je ‘opipljivo’, realno, upotrebljivo i vidljivo se samo prodaje. PR samo gura pricu.
Hocu reci: proverljivo.
@Dragan: mislim da bi bilo uputnije da su naslovili članak sa: “Is CMR Dead”? ili ti Classic Media Relations. Iz iskustva, i čuveni Times pribegava (zlo)upotrebi naslova… a čini mi se da su baš na taj odnos i baš na tu javnost mislili. PR bi mogao da promeni naziv, da se segmentira ili zauzme više ili manje interaktivnu ulogu u menadžmenu… ali nikako ne može “umreti”.
@Milan Smuđ: po definiciji PR struka plasira, obrađuje i sa eksternom javnošću komunicira činjenice. “Dobro umazane priče” kojima se “prodaje magla” su uglavnom u delu prodaje i promocije prodaje marketinga. Međutim, veliki deo PRofesionalaca ne poznaje definiciju svoje profesije ii alate za komuniciranje. To je ono što mene brine. Da je suprotno, svaka PR aktivnost bi, kako ste i mudro skrenuli pažnju, bila vezana za nešto maksimalno konkretno. Ovako, mrka kapa za PRofesiju… 🙁
Hvala na pitanju, kod nas je živ, zdrav i napredan! 🙂
Interesantan odgovor na ovu temu – E-consultancy – PR broken.