Social Media Capital – Whuffie faktor, Generation G

Živimo u vremenu veoma velikih promena u svetu ekonomije i Interneta, a ove promene polako dobijaju i svoj konceptualni (naučni) okvir, koji se može uočiti na osnovu proučavanja određenih aktuelnih trendova u vezi sa društvenim medijima.

Definisanje kapitala društvenih medija

U poslednje vreme veliki broj uticajnih autora sve češće uz društvene medije pominje termin “društveni kapital” (Social Capital). Društveni kapital predstavlja koncept preuzet iz društvenih nauka, koji u osnovi definiše vrednost (value) veza (connections) u društvenim mrežama (koje mogu biti u offline i/ili online okruženju) za određene pojedince ili organizacije.

Kao i za slučaj ljudskog kapitala, ili kapitala znanja, vrednost koju stvaraju veze u društvenim mrežama nije sama po sebi bitna, već ta vrednost može produkovati druge koristi pojedincu ili organizaciji, u čijem su vlasništvu posmatrane veze u društvenim mrežama (što po definiciji i predstavlja smisao kapitala po sebi). Dobijena nova vrednost  se može zaraditi ili potrošiti.

Sa aspekta društvenih medija (u sklopu kojih su online društvene mreže samo jedna vrsta društvenih medija), prema Susan Mernit, društveni kapital u društvenim medijima, ili Social Media Capital (kapital društvenih medija) predstavlja vrednost koja se stvara postojećim vezama, reputacijom i uticajem pojedinca ili organizacije, ali u posmatranom online okruženju. Mernitova dalje napominje da se društveni kapital može praktično posmatrati kroz pravilo tri slova “R”: Referral, Recommendation and Reputation (pozivanje/na izvor/, preporuka, reputacija).

Stručnjaci o kapitalu društvenih medija

Poznati ekspert iz oblasti online komunikacija Steve Rubel je kreirao posebnu kolumnu u još poznatijem časopisu AdAge na temu “Kako kreirati društveni kapital”. Rubel se takođe poziva na interesantan servis Engagement DataBase, gde se na osnovu istraživanja upotrebe društvenih medija od strane velikih kompanija, one rangiraju u odnosu na volumen njihovog online angažmana.

Blog Mashable se svojevremeno bavio kreiranjem društvenog kapitala u B2B segmentu, gde napominje proces uspostavljanja online reputacije i kreiranje sopstvenih mreža organizacije.

Stephen Denny na svom primeru jednostavno objašnjava razliku između postojećeg (offline) društvenog kapitala i kapitala društvenih medija:

Dugogodišnja prijateljica (za koju Stephen tvrdi da ima za njega značajan društveni kapital) poslala je tweet koji je “iznervirao” Stephena – “Molim vas, idite na neki sajt i glasajte za moju kompaniju, zbog neke nagrade za koju niste  čuli”!

U ovom slučaju online reputacija osobe nije dovoljno izgrađena (iako offline reputacija postoji), da bi posmatrana osoba izvršila dovoljan uticaj (influence) i “ubedila” (persuade) prijatelja da učini traženu akciju:

• Reputacija koju ima posmatrana osoba je zadobijena na osnovu međusobnog poverenja (trust), a ne na osnovu poverenja u kompaniju za koju radi posmatrana osoba. Poverenje u prijatelja i poverenje u kompaniju u kojoj radi prijatelj su dva potpuno različita poverenja! Ovo drugo poverenje mora posebno da se izgradi!
• Nepoznat sajt i nepoznata nagrada potvrđuju jedan od osnovnih parametara kreiranja online kredibiliteta – pravilna evaluacija (procena) online izvora. Samo dugotrajnim korišćenjem Interneta (ili edukacijom iz oblasti online evaluacije) osoba dolazi u situaciju da pravilno proceni vrednost online izvora. Nepravilna procena vrednosti online izvora ne vodi ka poboljšanju online kredibiliteta (znači, vodite računa šta preporučujete drugima).

Whuffie, Ekonomija reputacije, Generacija V (Generation G)

Koncept društvenog kapitala praktično predstavlja evoluciju nekoliko različitih srodnih razmišljanja na temu savremenog poimanja ekonomije:

Veoma bitna knjiga Chrisa Andersona “Free: The Future of Radical Price”, između ostalog uvodi u ozbiljna razmatranja termin ekonomije reputacije, kao oslonca u upravljanju online reputacijom organizacija.

Određeni broj autora pominju termin Whuffie (Whuffie faktor), kao jedinicu mere (novčana jedinica) koja bi trebalo da zameni novac (obratite pažnju na analogiju sa Andersonovom ekonomijom besplatnog), koja potiče iz jedne naučno-fantastične novele. Whuffie za osnovu ima merenje reputacije, i tretira se kao sinonim za društveni kapital. Autori koji pominju Whuffie jednostavno izjednačavaju reputaciju sa društvenim kapitalom.

Od početka ove godine sve se više pominje novi trend u poimanju posebne (online) populacije koja ima zajedničku kulturu darivanja, deljenja, (zajedničkog)  angažovanja bez nadoknade, kreiranja za druge… Ova populacija je nazvana “Generacija Velikodušnih” – Generation G (Generosity) – obavezno pročitati ceo linkovani članak.

Upravo opisani tip ponašanja ove populacije u online okruženju direktno utiče na povećanje kvaliteta poverenja (reputacije) u osobu ili organizaciju, a kao što je prethodno napomenuto – reputacija znači društveni kapital, odnosno moneta koja direktno utiče na uspeh online nastupa u vremenu u kojem živimo!