Ako ste iz Novog Sada, u poslednjih nekoliko meseci ste verovatno primetili naglu pojavu većeg broja pekara pod nazivom “Kao Nekad“. Ovo nije jedini lanac pekara koje niču po Novom Sadu “kao pečurke posle kiše” u poslednje dve godine, ali ove su pekare dosta uočljive zbog neobično kvalitetnog konceptulnog pristupa samom izgledu pekara, postavke i izgleda proizvoda.
Pre nešto više od dva meseca, u mom komšiluku u krugu od 300m od mesta gde stanujem otvorene su ove dve pekare. Bilo mi je veoma drago zbog toga što u blizini imam ove pekare, jer volim kada vidim da neko pokušava da se diferencira od konkurencije na kvalitetan način.
Porodično smo uzimali više različitih proizvoda iz ovih pekara, uključujući nihovu verziju domaćeg hleba, lenje pite, i najbolje od svega – kukuruzne štapiće. Ostali proizvodi su nam se porodično prosečno dopali (ima i boljih proizvoda, čak i u našoj okolini), ali ti štapići su stvarno mnogo dopali.
Pre nekoliko dana dok sam u toj pekari kupovao hleb, bacio sampogled u stranu gde se nalaze lenje pite, i učinilo mi se da su nešto manje nego što su bile ranije. Nisamobratio pažnju na to i izašao sam iz radnje sa kupljenim hlebom. Sutradan sam ponovo došao u pekaru i kupio kukuruzne štapiće i sedviče koje prodaju u toj pekari. Nisam gledao šta radi žena koja je pakovala naručene proizvode, već sam ponovo pogledao u pravcu lenjih pita i ponovo sam pomislio kako su ove pite manje nego što su bile ranije (zaboravio sam u tom momentu da sam isto pomislio i dan ranije).
Kada sam stigao kući imao sam šta da vidim – i sedvič (skuplji) i kukuruzni štapići su vidno izgubili veličinu koju su imali ranije (napomena: u ovoj pekari smo kupovali nešto na svaka 2-3 dana). Naravno, cene su ostale iste.
Kada su ukućani videli šta se desilo, kolektivno smo odlučili da nećemo više kupovati u ovoj pekari, jer inače u komšiluku ima sigurno još 7-8 pekara.
Brending nije samo pakovanje
Slobodna je volja kompanije na koji će način poslovati, na koji će način formirati cene i uticati na porast profita, li isto tako i mi kao potrošači imamo slobodnu volju da odlučujemo o tome na osnovu čega ćemo kupovati ili nećemo kupovati određene proizvode.
Svima vam je poznata čuvena priča sa stotinama picerija koje su se otvarale i zatvarale u poslednjih 20 godina, u kojima ste na početku imali pice sa puno sira, mariniranih pečurki, šunki, itd. Posle šest meseci na istom mestu odjednom na pici ima vidno manje sira, pečurke postaju zveže pečene, a ima nešto manje i šunke…
Smatram da je ovakav odnos firmi prema svojim klijentima krajnje pogrešan i poguban, a u isto vreme – sve ovo vreme, kada mi se nešto slično desi imam samo jedan komentar (uvek): “Da li vlasnici onih firmi koji smanjuju porcije svojih proizvoda uz ne menjanje cene misle da smo mi glupavi, ili da smo magarci, pa da ne znamo da su to uradili”.
U slučaju pomenutih pekara, bez obzira na sav sjaj konceptualnog pristupa “pakovanju” prodavnica, to ništa ne vredi ako mušterije smatraju da su izigrane.
Ne verujem da su pomenuti proizvodi baš svi u istom danu izgubili na veličini, ali se ispostavilo da sam to saznao odjednom, i nije mi se nimalo dopalo.
Primer kako ne treba poslovati - Pekare "Kao nekad",
Stvarno mi je neozbiljno da ispod upisa na vašem blogu stoji link za:
“Naučna istraživanja veličine penisa”.
Mislim da treba da preispitate svoje stavove o Linkeri servisu, čini vam blog mnogo nezobiljnim i narušava njegov kredibilitet koji sam inače veoma poštovao.
“Da li Dragan Varagić koji veštački pumpa posećenost svog bloga misli da smo mi glupavi, ili da smo magarci, pa da ne znamo šta radi?” 😀
Hvala na vašoj observaciji, ali kada već želite tako da kritikujete, mogli ste se potpisati sa vašim imenom i prezimenom, pa da na takav način stanete iza onoga što ste napisali.
Vi svakako ne morate da klikćete na te reklame, a ako mi ti linkovi toliko štete reputaciji, šta ću – mogu da živim s tim.
Ovo je klasican primer zasto svako treba da se potrudi da radi svoj posao najbolje sto moze, jer se i sitnice mogu naci u virtuelnom svetu izlozene vise nego sto neko moze da zamisli.
Word of mouth je stvarno postao World of mouth… Treba vise ovakvih clanaka… Da se lenji i pohlepni kazne, a kvalitetni preduzetnici nagrade.
Svaka cast gosn. Varagicu
@ajajaj – zasto su linkeri i 2leap vestacki nacin povecanja posecenosti? argumenta bez…
Odgovor na pitanje @vdjacic sa Twitter-a:
Konceptualni sistem prodavnica odnosi se na brending strategiju koja za cilj ima vođenje računa o svakom aspektu vizuelnog doživljaja prodavnice – od samog izgleda lokala, preko dizajniranja načina prikaza proizvoda u prodavnici, izgleda pakovanja, načina oblačenja zaposlenih, itd. Najbolji primer konceptualnih prodavnica kod nas je Manual (prodaja kožnih proizvoda).
Meni je pocelo da smeta kada su cokolade sa 100g poceli da pakuju na 80 i 70 g. Mnogo za jednog, malo za dvoje… A ne ide ni da kupis dve cokolade… Ajd za pekaru i nije strasno, dva hleba ne zvuce tako lose kao dve cokolade 😀
Mada, izgleda da je sad to neki trend… ili zakidaju na kvalitetu ili na kvantitetu… Mozda bolje na kvantitetu… nekako se lakse prezali od podizanja cene…
Ja sam video mnogo poslova koji tako pocnu i ne mogu da održe kvalitet. Ovde je diskutabilno takođe govoriti o kvalitetu jer se radi o kvantitetu, o veličini proizvoda, punjenju i slično.
Problem je što ljudi rade sa srcem kada počnu, razočaraju se tržišnom situacijom i polako gube elan. Time počinju da reduku troškove i krenu da “kvare” proizvod. Najzad to dovede do finalne redukcije potrošača jer i one koje su privukli, tim pristupom odbiju.
“Početi sa malim i uvek iznenađivati” je često nešto što naši ljudi ne razumeju već sve žele sad i odma. Odrediti paletu proizvoda koje mogu da isporuče uvek, i naknadno dodavati proizvode koji prate celu priču i stalno oduševljavati kupce sa novim stvarima. To je dobitna politika.
Samo da objasnim onima koji nisu videli proizvode koje pominjem:
– i pomenuti sedvič, i pomenuti kukuruzni štapići su bili veličine koja je bila “idealna” za jedan obrok (od jedne lenje pite su se mogle iseći dve “normalne”, a tako svi prodaju bar u NS).
Kada je veličina smanjena, praktično moraš da uzmeš dva komada, a cena ovih proizvoda inače nije u kategoriji povoljnijih.
U svakom slučaju, pisao sam o subjektivnom doživljaju ovakvog poslovnog ponašanja i “sankcija” koje smo interno “usvojili”. Nisam pozvao na bojkot, već pominjem primer kako ne mislim da je dobro poslovati.
Vasa percepcija je u svakom slucaju zanimljiva, ja se licno ne slazem sa vasim komentarima i mislim da je nacin na koji posluju pekare Kao Nekad sasvim korektan. Nisu oborili kvalitet svojih proizvoda vec kvantitet.
Osvrnite se oko sebe i videcete da je sve poskupelo pa verovatno i troskovi proizvodnje peciva…
U mom poslu se i dosad (retko) događalo da ordinacije propadaju zbog ovakvih stvari, ali negde od polovine 2009. godine mislim da se baš jako vidi.
Sve ono što je nekad “moglo da prođe” (nepostojanje cenovnika, pisanog predračuna, jasnog obrazloženja šta-i-kako – da ne nabrajam ružnije stvari) – sada dovodi do toga da danas nekad “ugledna” imena imaju jednog ili nijednog pacijenta dnevno.
Moj utisak je da je ljude “nateralo” da misle – pogotovo u pogledu nečega što je relativno skupo za današnje pojmove. Obaška što se od srca nadam da će ovakvi i slični uvidi “naterati” one koji prodaju robu/pružaju usluge da nekad, za mog života, SHVATE da se neke stvari jednostavno ne rade, jer se – propada.
Hvala na tekstu i na linku za povećanje… ekhm :). Baš je zanimljiv :D.
Post mi se dopada između ostalog i zato što spominješ pekaru, a ja iz istih ne bih izlazio.
Razumeo sam, i hvala na objašnjenju za koncept konceptualnog. Mada, ne vidim kako je koncept ugrožen veličinom porcije.
Neću da branim Kao Nekad, nisu mi iz oka ispali. Znam, vidim, da su skoro jedini (Il Primo, Merkator, podsetite me na još nekoga) kod kojih može da se kupi hleb nepretrpan aditivima i to pozdravljam. Primer sa picerijama je drstičniji jer se tamo igraju kvalitetom. Ovi pekari su smanjili porciju a nisu digli cenu, big deal (po meni).
Okruženi smo siledžijskim ponašanjem po pitanju cena. Primera koliko hoćeš. Euro je sa 80 tokom godina otišao na 105, grubo 25%, a svaka retail stvar je otišla duplo gore i šta? Gutamo i teramo dalje. Što se tiče pekare lako ti je. Odeš u drugu. A šta ćeš sa mesom, mlekom, pijacom…
@Vladimir Đačić,
meni je ovaj post značajan baš zbog dela “gutamo i idemo dalje”.
Tim načinom se gubi iz vida kako bi nešto moralo da bude, šta jeste poslovnost i profesionalizam, a šta je “na sitno” “kraduckanje” “glupih” potrošača koji nemaju oči, ne umeju da izmere, ne traže deklaraciju, ne smatraju značajnim da postoji cenovnik, gramaža ili sve slično.
Ako mi, kao potrošači, menjamo stav i kriterijum – naviše, nekad će to morati da otprate i radnje.
Moj omiljeni primer je jedno (izvikano kao “glamurozno) mesto u Srbiji, gde su išli (na takmičenje) srednjoškolci poreklom iz sasvim drugačije sredine. Tamo su zatekli čučavce: u hotelu, u gimnaziji, u svim kafićima u centru…
Mislite da bi takav kafić opstao na sred centra Novog Sada?
Sa čučavcem bez vrata, sa sve zavesom na kanapu između dva eksera na vratima? 🙂
Dakle, naša svest, naš kriterijum, njihova promena.
Promena i u pravcu poimanja da izgradnja brenda podrazumeva (ipak) malo više od onoga što se može videti…
Nadam se od srca da nije samo san u mojoj ludoj glavi :).
Ovo mi je nekako uvek bio omiljeni citat o brand honesty:
“….At my last company… we did qualitative research and found that ‘honest and straightforward’ was at the top of our customers’ wish lists.”
http://tiny.cc/zlfmp
Prijatno veče :).
Zato su Hleb&Kifle simple i straightforward odmah krenule sa deranjem od cena, a kad prodjete pored njih, ume pristojno da zasmrdi na neke hemikalije… O tartovima koji od stajanja promene boju (zele glazura im se zamuti) da i ne pricam…
Drago mi je sto ste pomenuli ime pekare. Primer kako treba raditi je Picerija Adrijana. 11 godina jedem veliku kapricozu i kvalitet se nije promenio.
Najbolju definiciju kvaliteta sam čuo od mog dragog prijatelja Saleta Petrovića iz Beograda, inače eksperta iz oblasti uvođenja ISO sistema:
“Kvalitet je kada dobiješ/isporučiš više od očekivanog!”
Mislim da je ovo potvrda jer si upravo dobio kontra – manje od očekivanog.
Prvo moram da stanem u odbranu moje omiljene pekare, Hleb&Kifle 🙂 Naime, ja kupujem u toj pekari na 3-4 različite lokacije već više od godinu dana, i nikada, ali baš nikada nisam imao zamerke. Istina je da imaju cene malo “jače” od konkurencije, ali kvalitet svakog proizvoda je osetno bolji. Tako da verujem da je to sto ste vi doživeli (M. Kuzmanović) izolovan slučaj, ili bar želim da verujem 🙂
Što se tiče “igranja sa klijentima”, zaista to je prilično ustaljen način poslovanja pekara/picerija, da inicijalno prave extra velike i dobre porcije, da bi se vremenom one smanjivale bez ikakvog obaveštenja. Smatram to pokušajem obmane klijenata, krajnje nepoštovanje. Zbog toga takva mesta kod mene automatski dolaze na crnu listu, a takvih mesta danas kod nas ima dosta (neću da nabrajam).
Drugi način smanjenja troškova i povećanja prihoda jeste i samo povećanje cene proizvoda, što naravno ume da se odrazi na volju klijenata. Ali smatram da je to daleko časnije i bolje, nego onako praviti se lud i smanjiti porcije, i na taj način vređati inteligenciju klijenata. Primer picerije koja je povećala cenu (za 10 dinara od inicijalne) je Pizza Hut na Slaviji, ali zbog održavanja izuzetno dobrog kvaliteta u odnosu na cenu, klijenti ne da nisu odbijeni, nego je čini mi se još veća gužva.
Na kraju: dobar glas daleko se čuje, loš još dalje
@Vugdelija,
baš to: teško je ljudima da shvate koncept “to go the extra mile”, što je – po mom skromnom mišljenju – uslov bez kojeg se ne može u privatnom poslu. I kad-tad se “čuje”, kako reče @Siniša.
Osim one stare, koja uvek važi – Respect: give it to get it.
Evo komentari i sa FB-a.
Sinisa, na svakog ko misli da je bolje da poskupi siguran sam da dolazi vise onih kojima vise odgovara druga opcija.
Ako ti je bas mala porcija i nije ti skupo, a ti brate kupi 2 komada.
“Obmana”, “crna lista”… Have a life
Kad vec nabrajamo, evo i mog primera. Postoji vino po imenu “Petra” i proizvodi ga Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i imaju prodavnicu u Karlovcima. Ostavili su istu cenu ali su smanjili pakovanje sa 0,75 l na 0,5 l sto je po meni veoma bezobrazno; prilikom pitanja zasto je to tako, prodavac nema ideju. Krajni rezultat je da im manje ljudi kupuje to vino, ne zbog cene, nego zbog principa, ali i prakticnih razloga, pakovanje od 0,5l je malo i treba vam bar dva komada za cetvoro…
Da li ste primetili da na velikom jogurtu vise ne piše 1L nego 1KG ili 1000g?
Čaša od 2dl je već odavno 180ml. Perfidno
Ja iskreno neznam zašto je ova, rekao bih patološka pojava toliko zastupljena u Srbiji i da li je to slučaj sa zapadom. Gotovo svaki brend prolazi kroz ovavu situaciju. @Meklaud je pominjao vino, isto sam i ja doživeo, s tim što je kod mene u pitanju bila tamnjanika i podrum “Spasić”.Znao sam za njega pre nego što je i sam postao poznat širom Srbije. Čim se to desilo, automatski je i vino izgubilo na kvalitetu, nije bilo isto. Srećom pa danas ima ko da ukaže na ove pojave i iskreno se nadam da će internet kao medij uspeti da doprinese da se situacija promeni.
Sto je onomad jedan mudar covek rekao…. underpromise – overdeliver 😉
ovo je samo jos jedan od primera kako ljudi žele da zarade za kratko vreme, a nisu svesni da ovakvim postupcima prave kontra efekat i samo gube mušterije. Ovo nije primer samo u NS-u već svuda u Srbiji. Neko je već dao primer smanjenja gramaže čokolada a ja imam primer Marbo produkta, ako malo bolje pogledate bilo koji njihov proizvod videćete da je gramaža smanjena a cena ostala ista. To znači da ako su na proizvodu od 100gr zakinuli 5grama cena se povećala 5% a da to niko nije primetio. I što je najgore niko se ne buni a oni i dalje drže lidersku poziciju u prodaji grickalica.
odličan post.
moram da priznam da sam primetila upravo isto sa lenjim pitama.
nisam bila sigurna isprva da li sam u pravu, jer mi se nekako uvek pogodilo da sam prolazila pored pekare gladna, pa sam mislila da su mi oči željne većeg parčeta 🙂
međutim, jasno je da je u pitanju smanjena gramaža. i to znatno.
nisam za princip – ćuti i idi dalje.
kad-tad, svi će to početi da rade, kao što se desilo u konditorskoj industriji, niko nije odreagovao i sada imamo čokolade kojima je gramaža 80g, a cena ostala za 100g
hint: nekada je i hleb težio kilogram.
Poštovani Dragane,
zanimljiv i dobar tekst, isti komsiluk i jedini lanac pekara koji i devojka i ja bojkotujemo.
Naime, letos je postojao i odeljak sa kolacima, gde su bile i vrlo lepe madjarice sa filom od pudinga od cokolade, medjutim vitrine nisu bile hladjene i jednom prilikom smo naisli na pomenute madjarice pune pudinga (mleka) koje su stajale bar nekoliko dana, sto smo shvatili posle prvog zalogaja od kojeg se zamalo nismo ispovracali.
Prijavili smo im to, ali su oni jos neko vreme nastavili sa “slatkim programom” u nerashladjenoj vitrini, koji su na kraju ipak posle 10ak dana povukli (prodavnica na Bul.C.Lazara), sto smo videli kroz izlog.
Srdacan pozdrav
Ja i dalje ne mogu da verujem da neko s toliko godina ima problem da shvati da je nervozan jer je nezaposlen, ocigledno i nepismen, vozi se busom i jedva prezivljava, a ne zbog toga sto je kukuruzni stapic manji nego ranije.
Evo jedno drugacije misljenje – mislim da ovo nije dobar primer kako ne treba poslovati.
Prosto ako se njima ovo bolje isplati od prethodnih porcija – ocigledno time pogadjaju potrebe trzista i to je to.
S’ druge strane ako primete da im losije ide posao (a samo su to menjali u medjuvremenu) i ne vrate situaciju na prethodno stanje – to je onda odlican primer kako ne treba raditi.
Odgovor na komentar g. “Nema Reci”
Da ste samo pogledali stranicu “O MENI” na ovom blogu, shvatili bi ste koliko Vaš komentar nema smisla i prva pomisao svakog ko pročita vaš komentar biće da Vi verovatno (ili SIGURNO) imate neke veze sa ovom pekarom i da ste toliko isfrustrirani tekstom koji je pogodio srž Vašeg poslovanja. Takođe mogli ste se potpisati sa vašim imenom i prezimenom, pa da tako stanete iza onoga što ste napisali a ne da lajete iza neke rečenice.
Svaka čast gospodinu Varagiću na dobrom primeru i sam sam se uverio u tačnost ovog teksta jer sam i sam iz Novog Sada.
Gospodine Varagiću samo da vas pohvalim za izuzetnu obzervaciju! Ja sam do pre mesec dva kupovao u toj pekari burek sa krompirom koji je bio po *promotivnoj ceni* od 60 dinara! Kad sam probao proizvod bio sam iznenađen kvalitetom i razlikom, a opet i cenom! Naravno sve se promenilo u gotovo istom roku u kome ste se i vi požalili. Cena je skocila za tačno 18%
Tipičan primer kako se izvršava samoubistvo u poslovanju!
Nije cilj zaraditi oslanjajući se na cenu a nikako na proizvod! Greška na duže staze koju su osetili i drugi ljudi!
Ja od tada bojkotujem taj lanac pekara i javno prozivam vlasnika da je glupi lihvar!
Svaka čast na članku! Zaboravili ste da opšem utisku ovih pekara doprinosi i jako “gostoljubivo” osoblje …
Tipičan primer za knjigu “Nacionalni park Srbija”.
Koje, ruku na srce ne bi moglo prodavati ni na zelenoj pijaci.
Par puta su mi moje oči uvaljivale bajato pecivo uz veštački osmeh “izvolite komšija”.
Posebno obratite pažnju kada kupujete više artikala, obavezno će pokušati da vam “greškom” naplate nešto skuplje…
Ja se zovem Zoran Klisurić i vlasnik sam ili direktor preduzeca “Finopek” u čijem sistemu posluju pekare “KAO NEKAD”
Slučajno sam na pretraživaču naleteo na vaš komentar i naravno osetio sam se prozvanim, pa sam poželeo da kratko objasnim vaše navode koji su apsolutno netačni. Glavni postulat po kojem posluje Finopek je kvalitet robe, a cena je ta koja će se formirati onako kako bude trenutna situacija na tržištu, ali nikako na uštrb kvaliteta ili mase proizvoda. Nadam se da ste do danas još koji put otišli do pekare u Vašem komšiluku, te da ste se uverili da taj isti proizvod koji ste kupovali( možda lenja pita) je ponekad i veća nego što ste Vi zamislili da treba da bude(zbog ručnog sečenja iste), zato što je masa proizvoda jedan od najmanjih činioca u krajnjoj ceni proizvoda.
Hteo bih još samo da kažem da su pekare KAO NEKAD jedne od retkih, ako ne i jedine gde ćete naći pravilno deklarisanu robu tj. ako piše da je bez aditiva onda je to stvarno tako ili ako su proizvodi crni(integralni) onda su stvarno od celog zrna pšenice.
Na kraju bih hteo da Vas pozdravim i da izrazim zadovoljstvo da ste nas posetili i sa nadom da je Vaš komentar bio dobronameran i u svojstvu poboljšanja kvaliteta naše ponude, te da nije bio inspirisan od strane nelojalne konkurencije.
Za sve informacije stojim Vam na raspolaganju.
S poštovanjem
Zoran Klisurić
Poštovani g. Klisuriću zahvaljujem se što se javili u komentaru na ovaj tekst. Moram vam reći da imam potvrdu iz bar dva izvora (uključujući i moju ženu) da smo sigurno naleteli na vidno manji kukuruznieštapiće, jer smo ih prethodno kupovali svaki dan.
Možda možete poverovati da je neko od zaposlenih nešto pogrešio, ali moja observacija svakako nije netačna.
Poštovani,
ja nisam rekao da je netačno da ste Vi naleteli na manji kukuruzni štap, nego sam negirao pravac u kom su išli Vaši komentari: tipa da ste jednom ili dva puta kupili proizvod određene veličine, a da je isti odmah zatim bio manji, što je meni delovalo kao blaga prevara sa naše strane. Ja Vas opet uveravam da nikad iz višeg menadžmenta naše kompanije, a pogotovo ne od mene, nije stigla naredba da se bilo koji proizvod pravi manje gramaže zbog (ne)isplativosti istog. Isto tako opet želim da istaknem, pošto se konkretno kukuruzni štap pravi ručno KAO NEKAD, moguće je da dođe do oscilacije u gramaži kako ka manjoj tako i ka većoj gramaži, ali ponavljam ne sa namerom da se obmane naš potrošač.
Želim još da istaknem, da se upravo iz tog razloga nisam sakrivao iza raznih imena, jer sam izuzetno ponosan, upravo na način na koji posluje moja kompanija, a to je isključivo kvalitet proizvoda, bez obzira na visinu cene proizvoda, što pokazuje i konstantan rast naših potrošača.
Postovani,
Hteo bih da se nadovezem na sveukupan dijalog koji je ovde vodjen, sa naglaskom na pekaru KAO NEKAD.
Od kada sam saznao za Pekaru Kao Nekad, ne verujem da sam igde kupio proizvod van nje.
Nekoliko puta sam i sam kupio proizvod koji mi se ucinio manjim, medjutim, u razgovoru sa ljubaznom radnicom, objasnjeno mi je da za to nekada bude zasluzna i sama pec.
Hlebovi su prvoklasni, sto dokazuje da i moji poznanici,prijatelji,kolege koji rade u NSu kupuju iste i nose kucama.
Nasiroko se otislo sa temom, koja izgleda ima samo jedan cilj, a to je da se niko ne moze Cudom nacuditi, kako je sve u pocetku sjajno, a zatim odjednom nije isto?
Da se niste zapitali, da li je do vas?
Da se niste nekada zapitali kako ta ‘lenja pita’ moze biti tako velika? Ne…odmah ste je jednom videli da je manja i optuzili istu, misleci da je Teorija Zavere?
Moja teorija je da Pekaru ne cini direktor, vec musterije koje u nju dolaze!
Musterije su gazde, one doprinose da se ta Pekara sutra otvori u njihovom komsiluku!
Zasto? Jer je proizvod zaista Kao Nekad, ubedjen sam u to.
Subjektivni dozivljaj, navedeno je gore…hmmm….da li je to zaista relevantno da se otvori citava tema o gramazi?
Mislim da u Drzavi ima ozbiljnijih problema, koje niko ne komentarise niti se usudi da ih pomene…zasto?…mozda jer je strah usao u nas…pa onda sedimo i otvorimo raspravu da li je kukuruzni stapic za nijansu manji od juce?…
Koliko vidim u nasem gradu, vezano za navedenu pekaru, ima mnogo novih proizvoda,radnji, a sto je i najbitnije, po meni, naravno, kvalitet raste !
Sto se cena tice, mislim da svaki naslov u novinama, donosi najavu poskupljenja, svega ! Ne samo hleba u pekarama, vec i struje, goriva, pa cak i parkinga,koji ce uskoro biti ekvivalentan jednom dobrom obroku…zapistajte se samo jednu stvar…sta ste mogli pojesti u Pekari, dok ste 2h bili u Crvenoj Zoni !
Mislim da treba da se brinemo oko drugih stvari, a da budemo uz ljude koji otvaraju nova radna mesta i koji zaista brinu o svojim proizvodima !
Milos C.
Nevereovatno ali sam se i sam uverio u isto, nisam mogao da verujem da je neko pisao o onome što sam i sam zapazio, svaka čast!
Sada imam nešto da dodam na komentar korisnika “Milos C.”.
Da bi se napisao toliki tekst mora se imati strašna volja ili jednostavno morate biti jako uvređeni nečim da bi ste pisali toliko.
Moj zaključak je da jedan kupac iz pomenute pekare nikada ne bi toliko pisao a pogotovo ne išao toliko široko, toliko smišljeno da se odvrati pažnja sa samog tekstra g. Varagića.
Ne kažem ali mislim da je “Milos C.” jedan od zaposlenih u službi brendiranje te pekare jer kao što sam već i rekao dosta dobro je smišljeno da posle čitanja tog komentara zaboravite srž onoga o čemu nam piše g. Varagić a pored toga i Rating: 9.0/10 me začućava jer je verovatno reč o veštačkom rejtingu pravljenom po principu, “Na čiji god PC dodjem lupim sebi 10” što opet ne bi uradio kupac, no i ja odlazim daleko, to je samo moj zaključak, procenite sami. 😉
G. Gervais/Novi Sad
Gospodine Klisuric, da je sve tako kao sto vi pricate ne bih ste vi mogli da kupite novi mercedes od 80 000e u vreme kada pekare dozivljavaju najveci “procvat”, a pre toga(pre oko godinu dana) ste
vozili fiat punto ( oko 3000e)
Mislim da cinjenice govore kako poslujete…
I ja sam u pekari “Kao Nekad” kupovala svakodnevno kukuruzne stapice dok nisam primetila istu stvar, stapici su se smanjili a cena povecala sa 30 na 40 din.
Od tada vise ne ulazim u ove pekare.
Postovani i cenjeni gospodine Varagicu,
mislim da ste vi postali sinonim u Srbiji medju ljudima u Srbiji koji nista ne rade, nego samo pljuju po svima ostalim.
Umesto da ih spomenete kao dobar primer kako je neko od male pekare napravio dobar biznis, vi im trazite mane.
Ako ste tako pametni i preduzimljivi sto vi sa tim znanjem i iskustvom ne pokrenete neki biznis pa zaradite velike pare???
Najlakse je kuditi to zapamtite!
Ja odavno tamo ne jedem , sve sto si napisao stoji , ali glavni razlog sto tamo ne kupujem je slabiji kvalitet proizvoda nego ranije ali i puno aditiva u pecivima .
Pa nije sve tako crno
treba malo pogledati na http://www.aikb.net
Varagicu, gde si prijatelju?
Posle duze vremena kupovine njihovog manastirskog hleba odjednom mi se ucinilo da se taj hleb naprasno smanjio. Ali reko’ cini mi se. Tek kad je u muz to yakljucio onda sam shvatila sta oni rade. Posle toga smo primetili da im se kvalitet kroasana sa sunkom mnoooogo pogorsao. Kroasani koji su inace meni bili najbolji u gradu sad su nepeceni i maltene bez sunke. Hleb i dalje kupujem iako je skup i jako mali, ali mi se mnogo svidja, ali zato ostalo nista ne kupujem!
Ma jeste, a ja sam sinoć video leteći tanjir iznad Miljakovca i odjednom se počeo smanjivati. Sad će da se javi još 10 ljudi i potvrdi moje viđenje.
Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu.
Hleb je hleb i ima propisanu gramažu od strane države tako da ne može da bude manji.
Kod mene u kraju imaju dve pekre jedna do druge i npr u jednoj je hleb vizuelno veći od hleba u drugoj, ali je gramaža ista.
Ali kad je naš čovek takav da svemu novom i boljem mora naći manu pa to ti je.
Evo još jedan primer… kad odem u “moju pekaru” i tu radi više prodavačica i sad desi se kad kupujem burek da mi jedna uvek da vizuelno manji burek (nešto joj se ne sviđam, neću da joj se javim), dok jedna druga (extra plavuša) uvek mi da vizuelno veći burek jer sa njom volim i malo da proćaskam 🙂
Tako da ste možda antipatični prodavačici pa vam daje “vizuelno” manje štapiće, sledeći put razmenite sa njom koju reč pa dobijete “vizuelno” veći štapić ili navratite kad radi druga prodavačica kojoj se sviđate pa štapić bude ok 🙂
Pozdrav za prezimenjaka i želim mu puno uspeha i da u ovoj novoj godini kupi auto od 180000 evra.
A tebi M. Belegišaninu ko je kriv što ne možeš da imaš ni taj fiat od 3000 evra, pa sad ovde ljubomorišeš, ko ti brani da stekneš i imaš…
Vi ste svi jako jako dokoni ljudi….. Samo sam hteo da nadjem gde ima najbliza pekara Kao Nekad i naletim na ovu DRAMU…. Menjajte drzavu, sta da vam drugo kazem 😀
Kifle punene sunkom i sirom za 50 rsd puna kapa, x2 kom i eto ti dorucak 😀
Kad smo vec kod “Kao nekad”, ostavicu svoj komentar samo zato sto mi se ne dopada stil komunikacije g.Varagica s musterijama, koje bi, valjda, on trebalo da se trudi da pridobije ljubaznoscu i kvalitetom, a ne prepucavanjem. Uvek se pitam da li su ljudi iz branse trgovine i ugostiteljstva svesni da su oni tu zbog nas…i da, ako nista drugo, od naseg misljenja o njima im zavisi zarada. Ja licno sam ljubazna i ne samo iz interesa, ali ovo kazem zbog onih koji to nisu…
Naime, danas sam, pre nego sto sam trazeci telefon pekara “Kao nekad” – shvatila da on (kao ni njihov mail) ne postoji, i pre nego sto sam videvsi drski komentar g.Varagica i razumevsi da je jedini nacin da ostavim misljenje o njima – ovaj, dozivela sledece. U radnju u Puskinovoj ulici sam jedva usla, jer se jako tesko otvaraju spolja (a jos teze inutra), stavise, mislila sam da radnje nije otvorena, jer ni prodavacice nije bilo…dok nisam videla jedva vidljivo (postavljeno iznutra) “OTVORENO”. Ljubaznost prodavacice ne bih komentarisala, kao ni kvalitet proizvoda, to je stvar licnog vidjenja, ja mislim da je vrlo prosecan i da je jedina prednost (ako je to uopste istina) to sto proizvodi ne sadrze aditive.
Naime, kad sam krenula na izlaz, vrata su bila tako zaglavljena, da sam pomislila da ih je neko zakljucao, cimala sam i cimala i iz petog pokusaja otvorila. Prodavacica ni na koji nacin nije objasnila da vrata nisu u redu, to nigde nije ni pisalo…ali je zato naglas rekla musteriji koja je ostala u radnji (lepom mladom muskarcu) “Uf, al` je jaka, u p…m…” Pa ovako. Posto nije prvi put da nalecem na tako ljubazne prodavacice u vasim radnjama, da se zna, ovo se desilo 19.maja 2012. u drugoj smeni (tako cete znati o kome se radi). Da dodam, mozda je doticna navikla na slicne radnje, recimo, kao sto je cupanje repe i sl, ali ja zaista nisam, niti sam duzna izvaljivati vrata, koja ne funkcionisu. Ako je htela da ispadne “veca riba” (tako matora i ruzna), smesna je i ona i nacin koji je upotrebila. Nazvala bih ga prostackim, najblaze.
Koliko me secanje sluzi, ovaj problem sam tamo sretala i ranije. Ne razumem da toliko vremena treba da se on otkloni. Ako pak vlasnik lanca pekara smatra da mu musterije ne trebaju, to je druga stvar. Ali, svakako bi trebalo da zna da musterije moze “kupiti” samo kvalitetom robe i ljubaznoscu. Za sada – po njegovom nastupu ovde i po ponasanju njegovih zaposlenih – nemam utisak da je toga svestan.
Pozdrav ucesnicima rasprave.
TP
Dodala bih da sam iz Novog Sada, vidim da to nije jasno.
Takodje mi se cini da sam pogresno razumela da je g.Varagic vlasnik pekara “Kao nekad”?
Dakle, posto je ovde jedino g.Klisuric neko od “nadleznih”, molila bih da iskopira moj post i posalje ga vlasniku pekara “Kao nekad” u vezi sa mojim vecerasnjim nemilim dozivljajem.
Hvala unapred na ljubaznosti.
Tina
Hehe,e sad sa tacke jednog vlasnika male pekare u Nisu.Ma ljudi nisu krivi vlasnici sto smanjuju proizvode,punjenja itd.Kriva je drzava koja povecava cene repro materijala, nameta itd. A vlasnici se trude da pecivo ostane na istoj ceni a opet da nije na gubitku. I ma koliko se trudio zarada se smanjuje i svi su na gubitku i musterije i vlasnici. A sto se tize ljubaznosti i usluge,to je veoma tesko kontrolisati. Radnice su usluzne i ljubazne sve dok je gazda tu,a kada nije…
У поменутим пекарама радо купујем, јер рачунам да се квалитет мора увек и платити, и није ми жао. Квалитет хране коју сам за сада пробао (разноразни буреци, кифле, хлеб…) је најчешће био на веома високом нивоу, далеко више него код конкуренције. Међутим, ово што господин Варагић пише је апсолутна истина, што се штапића тиче. Моја супруга их је куповала дуго, док нису поскупели, а смањили се, и то одговорно тврдим јер смо их узимали баш дуго. Сматрали смо се изигранима, навученим на нешто што је убрзо изгубило на запремини а добило на цени. Да разјасним још једну ствар – није истина да се “десио” неки лош дан, па су тада штапићи били мањи, него су одједном постали мањи, куповали смо их такве данима, док нисмо рекли – доста.
Идем и даље у пекаре, јер има ствари које волим и које ћу увек куповати ту, као на пример златиборски бурек, међутим то са штапићима ћу памтити и увек добро погледати шта купујем и колико то кошта.
Што се тиче врата у Пушкиновој, коју је поменула Тина Петровић, истина је да су била проблематична месецима док нису, чини ми се летос, поправљена. Нисам имао проблема ту са продавачицама (живео сам до недавно у згради прекопута) али врата јесу веома, веома дуго била веома проблематична и на то као да у самој фирми нико није обратио пажњу.
Lako je biti kritičan prema proizvođaču-vlasniku. U ovom slučaju treba obratiti pažnju na više faktora. 1. Da li Vam je palo na pamet da možda neko u proizvodnji zakida u svoju korist, a da to vlasnik nezna? 2. Da li je bolje podići cenu, koja kao što kažu nije mala, ili minimalno smanjiti gramažu na uštrb velikog apetita sirote nacije koja jede MNOGO u pekarama. 3. Da li ste napisali vlasniku žalbu, upitnik , pošto svako danas može naći svaki kontakt? Iskreno mislim da je najteže proizvođačima u ovoj neproduktivnoj zemlji, malo ih je, premalo. Svi pišu, menadžerišu, trguju, diriguju, a najmanje se radi-proizvodi.
Spektar proizvoda i kvalitet su bili dobri dok nisam naisao na bajate kifle (bar u pekari na uglu Tolstojeve i Puskinove). Slani stap, pereca, kifla sa sunkom i sirom su vise puta delovale kao da su od juce.