Pred prošlogodišnji BlogOpen u jednom momentu sam napisao tekst na temu prisustva i sponzorisanja okupljanja blogera.
Za tih godinu i nešto na ovdašnjoj blogosferi (i šire) nije se naravno desilo ništa spektakularno, ali ima i nekih značajnih pomaka:
- Praksa uticaja blogova se sa same blogosfere čak i u ovim krajevima proširila i na “statusferu“. Veoma je bitno napomenuti da ipak najveći broj uticajnih blogera ima najveći uticaj i na popularnim društvenim medijima (FB, Twitter).
- Sve je manje pitanja na temu “čemu uopšte blog?” od strane onih koji bi trebalo da koriste blogove u svom poslu i svom informisanju (prvenstveno PR struka, a novinari/urednici i dalje “kaskaju”). Pitanja su se sada sve više preusmerila na temu “kako Twitovati?“…
- Pre godinu dana određeni broj uticajnih ovdašnjih blogera (Mooshema, Blogowski, Eniac) je praktično prekinuo (na neko vreme) blogovanje zbog “smora“. U poslednjih par meseci, svi pomenuti blogeri su se manje-više vratili “na scenu”… Ispostavilo se da “online boravak” u bilo kom vidu ipak za osnovu treba da ima blog (ili klasičan Web sajt), koji je konstantno dostupan sa svim svojim sadržajima.
- Vesti sa blogova se nisu počele “prelivati” u klasične medije u većoj meri nego ranije, ali to uopšte nije čudno obzirom na dubinu domaće krize novinarstva i medija.
- Sve je više novih ozbiljnih blogera, a njihov rast uticaja može se pratiti preko servisa Blogodak i Blogostaj. Činjenica je da je sada sve jednostavnije da sa jednim blog postom poznatog blogera, ili sa većim brojem re-tweet-a informacije o pojavi novog interesantnog bloga, isti uđe u “ovdašnji online mainstream”. Tada samo treba održati kvalitet…
U svakom slučaju, “kako smo se nadali, dobro smo se udali”…
Ponovo o uticaju bloga (društvenih medija)...,Btw. većina ovdašnjih najuticajnijih blogera pojaviće se i na ovogodišnjem BlogOpen-u.
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Zahvaljujem, gospodine Varagiću, na za mene i, verujem, ostale “vizitore”, odličnom tekstu. U “šaku” slovnih mesta uneli ste lep broj poučnih opaski što je, samo po sebi, škola i web i klasičnog novinarstva.
Ovde bih pridodao i svoje zapažanje da je blogovanje za urednike/novinare klasičnih medija višestruko korisno i zbog toga što rađa još jedan važan benefit: skiciranje teksta za uvodnik, kolumnu, komentar, članak ili ma koji drugi press žanr.
Blog ima svoje zakonitosti, offline press svoje, ali “jezgro”, dobra priča, analiza, komentar, crtica…je isto. I međusobno pogodno za “razmenu”. Blogujući, uklanjam “sindrom praznog papira”, tako poznatog svakom novinaru.
Zato sam i sam informativno-blogerski sajt lista koji uređujem definitivno “ragranao” i na blog koji, u osnovi, može da živi i samostalno. Pa sad “kradem sam od sebe” (online “pobegne” u real) prilagođavajući sadržaj mediju. (Činio sam to i ranije na sajtu, ali manje upadljivo i potpuno lokalno po sadržini tema.)
Poštujem i ukazivanje na težinu javne reči publikovane online!
Novajlije nekad trče mimo rezona, pa ostanu bez medalje.
Mislim da svakodnevno dolazi do “prelivanja” tekstova i vesti sa blogova u offline medije… Samo sto se takvo, nazvacu ga prelivanje opet, tek ponekad otkrije…
Evo i jednog skorijeg primera…
http://pedja.supurovic.net/dejana-majstorovic-novinar-danasa-o-stopica-pecini
Da, i sam sam na ovom sajtu postavio taj isti link. Ovde govorim o “prelivanju” sa svog sajta/bloga na svoj medij/novine, što je OK.
OK je i u drugim slučajevima kad se poštuje intelektualna svojina.
Imam iskustva sa tim: jedan veliki dnevni list mi je ‘ladni skinuo fotografiju sa sajta (inače izvorno informativnog), nešto malo sam dizao galamu oko toga, ali nisam imao volje ni entuzijazma da ulazim u tu priču dublje.
Ovde govorim o značaju bloga za klasični medij koji mu je “matična stanica”. Meni je taj deo poslovno važniji – slučajevi koje navodiš postoje i u obrnutom smeru, tačnije na relaciji blog/sajt – drugi blog/sajt.
Ovde se pod “prelivanjem” u klasične medije misli na informaciju koja potekne sa blogova (ili drugih online medija), i nakon toga “postane vest” u klasičnim medijima. Ovo je naročito bitno u slučaju kada klasični mediji moraju da se pozovu na online izvore…
A moraju često i sve češće. Slikovito, situacije u kojima vesti u klasičnim medijima koje počinju sa “kako taj i taj saznaje…” treba razumeti kao “kako je taj i taj pročitao na webu…” ?
A ako sam dobro razumeo, “prelivanje” je ovde nešto kao generički naziv za taj “skok” informacije iz online u klasične medije.
To je već stiglo dotle da novinari iz “nekonkurentskih” medija ‘ladno kažu: Kolega, malo ću krasti sa vašeg sajta…nemamo ljude da dođu i to (neki događaj) isprate…”
Informacija sa neta ima tretman “palo s neba”.
Postovani profesore, ja sam inspirisan nekim vasim predavanjima i tekstovima koje postavljate odje, poceo da razmisljam i istrazujem psihologiju potrosaca.Mislim da dolazi vrijeme homo neticusa i da ce u buducnosti biti neophodno da kompanije imaju posebne sektore ili istrazivacke jedinice koje se bave uticajem sadrzaja sa neta na finalne odluke potrosaca…Ako analiziram sopstveno iskustvo i ljudi sa kojima radi rekao bih da je taj uticaj veoma snazan i znacajan!