Novine koje su pojeli skakavci

Pročitao sam dva vema detaljna i interesantna članka na temu razloga “pada” novina (i štampanih medija, generalno): Old Growth Media and the Future of News i “Newspapers and Thinking the Unthinkable“.

Oba članka koriste čuvenu “Istorija je učiteljica života” da kroz prošlost štampe pokušaju da objasne šta se to sada dešava sa stanjem u štampanim medijima. U prvom članku se na veoma plastičan način objašnjava uticaj štampanih IT časopisa pre dvadeset godina i danas, dok se u drugom članku objašnjava uticaj revolucije pojave štampe u 15. veku na monopol izdavaštva i pismenosti do tog vremena…

U oba slučaja ključno je razbijanje pojave koja se eng. zove Information Gate Keeping. U savremenom okruženju klasičnih medija, Internet je razbio tzv. “Media Gate Keepers“-e, odnosno uloga klasičnih medija koji imaju ekskluzivno pravo da se preko njih dolazi do krajnjih korisnika/potrošača, polako ali sigurno nestaje.

Veoma je indikativno da su klasični mediji bili svesni sve vreme pojava na Internetu koje su išle u pravcu “demokratizacije” online sadržaja – besplatni članci, ali da je opet “pohlepa” ta koja je opredelila većinu klasičnih medija da pretpostave veće zarade od online oglašavanja u odnosu na mogućnosti naplate pretplate (sajtovi klasičnih medija nikada nisu imali veću čitanost).

Problem je u tome kada se nešto jednom ponudi besplatno (naročito na Internetu), posle je jako teško isto to naplatiti – Setite se samo primera naplate e-mail newsletter-a B92 (pokušaj je propao posle mesec-dva).

Osnova problema koji sada doživljavaju štampani mediji u razvijenim zemljama (do nas ovaj “talas” nije u potpunosti stigao) svodi se na promenu modela zarade:

• Klasični štampani mediji imaju tzv. “diversifikaciju portfolija” (raspoređivanje rizika poslovanja) na tri osnovna segmenta – zarada od prodaje, zarada od pretplate i zarada od oglašavanja.
• Kako je većina štampanih medija pustila besplatno sve svoje online sadržaje, izgubili su dva “oslonca” zarade i oslonili su se samo na oglašavanje. Kada je krajem prošle godine krenula “seča” advertajzing budžeta, “brod je počeo da tone”.

Mi ovog momenta živimo u vreme tranzicije poslovnih modela i modela zarade štampanih medija (ali će uskoro ovaj “talas” da stigne i do drugih tipova klasičnih medija), i tek će se za nekoliko godina videti u kom pravcu ide trazicija klasičnih medija – za sada niko to sa sigurnošću ne može da pretpostavi.

Različite alternative postoje: Open-Source Journalism, izdavanje tiražnih medija (veći prihod od prodaje tiraža nego od advertajzinga), kreiranje media za treća lica (Kompanijski mediji), novi mediji sa pretplatničkim modelom zarade…

Radi se o tome da postoji veoma velika razlika u percepciji ko je stvarno u krizi: novinarstvo, novinari, mediji, izdavačke kuće, ili neko peti? U krizi su izdavači, i oni mogu da sa sobom povuku određeni broj medija i novinara. Ali njih može da preuzme neko drugi…