Povod za ovaj tekst je komentar Mahlat na post “Lepo ponasanje „VELIKIH“ magova na blogu, FB i Twitteru” Poslednjeg skauta:
“Inače, taj blogorol ne znači puno, bar meni, kod nekih koji su na mom blogu nisam ušla mesecima a neprijatno mi je da ih ‘sklonim’, postoje oni koje svakodnevno čitam a nisu tamo, sve ti je to posledica medjublogovskih odnosa za koje se stašno sekiramo da se ne poremete, pa da nas neko ne uzme na zub, pa blaćenje po blogosferi, a to ti dodje gore nego kad se dešava u kafani…”
Blogroll balast
Kao i u realnom životu, većina osoba izbegava konfrontacije, pa tako čak i na sopstvenim blogovima veliki broj osoba ne želi da ažurira spisak linkova (blogroll), koji bi trebalo da predstavlja spisak blogova koje bloger izrazito preporučuje čitaocima svog bloga. Ovako to izgleda da strah od loših odnosa sa nekim blogerom praktično sprečava slobodu izražavanja – pravi primer auto-cenzure.
Ova priča o ne-zameranju po blogosferi je mnogo snažnija od sitnih “ogovaranja” u klasičnom svetu, jer ta ista sitna “ogovaranja” ne mogu biti ostvarena online (sem na nekom chat-u), obziom da se na Internetu – sve vidi. Ostaje samo taj “realan svet” kada se blogeri sastanu, pa da se lepo “iz-ogovaraju” svi koji treba…
Veliki i Mali blogeri
To ne-zameranje obično ima svoje granice, pa kada se npr. Blogowski svojevremeno zamerio mnogima (koji nisu baš puno pisali o tome na svojim blogovima, već na brzo-prolaznim status-medijima kao što je Twitter), onda je do tada relativno nepoznati Bojan Pajić iskazao svoj gnev postom o Blogowskom koji je skrenuo veliku pažnju (savet – nemojte dozvoliti da se u drugima akumulira bes zbog vas, jer će sigurno u jednom momentu to izaći na videlo veoma vidno). Kasnije je Bojan Pajić napisao pozitivan tekst o Blogowskom na temu projekta WTF Jeans.
Drugim rečima, kada Blogowski pokazao/dokazao da nije slučajno tretiran kao jedan od najuticajnijih blogera na ovdašnjoj blogosferi, nije više bilo pitanja koliko je on stvarno uticajan ili ne.
U pomenutom postu koji je bio razlog navedenog komentara Mahlat, pominje se teza da “Veliki ne vode računa o Malima”, a u komentarima se moglo videti mišljenje da kod nas nema velikih i malih blogera (DedaBor). Priča o velikim i malim blogerima je priča o uticaju, a uticaj blogova se može meriti (kao što kaže i Miloje Sekulić u komentarima na pomenuti tekst) – imao sam svojevremeno čak i rad na tu temu u Skoplju 2008. g., a i pisao sam na ovu temu više puta.
Veliki i Mali – znajte da vas posmatraju i prate!
Postoje generalno dve velike vrste blogova – oni koji su namenjeni uskom krugu ličnih poznanika, prijatelja i rođaka (npr. blogovi koji se prave za rodbinu i prijatelje kada odete na put – da bi ste prikazali slike), i oni blogovi koji su namenjeni svakom ko dođe da ih pregleda i/ili pročita.
U poslednjih godinu dana sve veći broj predstavnika PR struke je počeo da obraća pažnju na to šta se sve piše o njihovim organizacijama na društvenim medijima (pa i na blogovima), pa se iz tog razloga prati šta ko piše na različitim blogovima. Bez obzira koliko neki blog ima malu čitalačku publiku, ako neka (uglavnom nepovoljna) informacija počne da se širi i sa takvog bloga po drugim blogovima i ostalim društvenim medijima, tada se i taj “mali” blog prati. A uticajniji blogovi se svakako prate…
Verovali vi to ili ne, u narednih godinu ili dve pojaviće se i pare od vođenja blogova na većem broju blogova (trenutno samo nekoliko blogova ima zaradu na nivou prosečne mesečne plate, ili više), a sa tom pojavom pojaviće se i veća konkurencija kvalitetnih blogova, a i uticaj blogova će nastaviti sve brže da raste.
Sa rastom uticaja blogova rašće i pažnja različitih ciljnih grupa, pa će i “Veliki” i “Mali” blogovi biti sve češće “posmatrani”…
Ne zameriti se Velikim ili Malim blogerima,
WS u čijem smo lancu ima razvijen alat za procenu uticaja blogova, bio sam u Budimpesti na prezentaciji pre dve godine. Sa Fast Bridgeovcima sam pričao na temu njegove nabavke ali tu je uvek cost-benefit faktor .
Dovoljno indikativan podatak je da naš kliping redovno prati bar desetak blogova i predstavlja ih klijentima kao legitimne medijske objave.
Moj blog-post, koji ste uzeli kao povod ili uzrok, svejedno, je u osnovi imao sasvim drugu namenu, koju ću oskoro objaviti. Mišljenja sam da je glavni povod da neko uopšte otvori neki blog, sam naslov. Nisam siguran da postoji granica, koja bi odvratila nekoga da otvori neki blog-post, ukoliko bi sam naziv bio, ATRAKTIVAN, da tako kažem. O kvalitetu takvih poteza ne bih mnogo raspravljao, ne ovom prilikom.
Blogove treba deliti na kvalitetne i manje kvalitetne. Narodski će uvek biti “velikih” i “malih”.
Sećam se da sam svojevremno naleteo na “mali” blog, meni tada nepoznatog, Stefana Jocića, ali sam ga odmah dodao u RSS čitač. Razlog : dva kvalitetna teksta koja sam u tom trenutku zatekao na njegovom blogu.
Stvarno se ne zamaram sa tim da li je neki blog “veliki” ili “mali”, da li je neko “veliki” ili “mali” bloger. U mom blogrollu svi imaju svoje mesto, a istovremeno i u google readeru, tako da ih sve redovno čitam i komentarišem, koliko mi dozvoljava slobodno vreme, bez obzira da li oni čitaju moj blog i da li ga komentarišu ili ne.
To je moje lično zadovoljstvo i brišem samo one koji obrišu svoj blog. Bilo ko može da izabere bilo koji blog iz mog blogrolla i mogu mu ispričati malu priču.
Recimo ne radim što i većina, pa se šlihtaju “velikim” blogerima, recimo tamo nema “velikog” čuvenog Varagića, ne iz nekog inata, već iz prostog razloga što nisam dovoljno pažnje posvetila ovom blogu da bih ga stavila kao preporuku. Ja preporučujem blogove koje redovno čitam i mislim da je tako jedino ispravno i pošteno.
Ne zameram se nikome, a i niko se meni ne zamera, tako da mi je baš lepo u ovaj našoj blogosferi.
Sada ću malo da se prošunjam ovuda, pa možda i Varagić bude u mom blogrollu. 🙂
Iskreno, moj stav o blogovima je da je to mesto za lično izražavanje nekih stavova.
Međutim, to u praksi nije tako. Ljudi se bore za sve veću čitanost i u tome ne prezaju ni od čega. Kradu se tekstovi, pišu svakojake gluposti, povezuju u mrežu, sa jednim ciljem – dobiti čitanost, tj. i korist od reklama.
Da new pominjem ne poštovanje srpskog jezika protiv čega se intenzivno borim… 🙁
Vrlo interesantan tekst, i tema. Moje misljenje je da se odmah na pocetku vidi ko ima smisla za blogovanje, i ko zeli da istim postigne nesto, a ko to radi iz dosade, ili cega vec. Blogovanje nije naivna prica, treba se posvetiti tome, neki su ga cak nazvali vrlo ozbiljnim hobijem. Nadam se da ce biti kao sto ste rekli, jer bi to vecini blogera u regionu odgovaralo…
Na blogove ljudi dolaze zbog informacija i uvida u stavove onih kjoji pišu. Ogovaranje (Dragane?? Čime se ti to baviš 🙂 je izraz nedemokratskog mišljenja, netolerancije na različitosti ili nesposobnosti da se eventualne razlike “opeglaju” u kontaktu 1 na 1.
Neke razlike su suštinske, i ja lično jesam za to da se, ukoliko je banalmo, neprijatno i dosadno, čitanje nekog bloga obustavi. I sama se tako ponašam. S druge strane, uticaj na mene imaće oni koje ja izaberem da imaju uticaj, bez obzira koliko čitalaca imaju, autoritet za mene najčešće nije poseta, ne čitam nešto zato što svi rade (zato npr. ne čitam Alo već Politiku).
Moj blogroll na cybernaut.rs ima blogroll, itu ima i Malih i Velikih blogova, i koliko vidim na njih se opasno klikće, tj. priliv posetilaca je kontinuiran 🙂
Zaista bi trebalo redovnije ažurirati to, pojavljuje se mnogo novih stvari a neke od njih zaista uspevaju da postanu lepa mesta za odmor i razgovor (mislim tu pre svega na blog Novinarska Patka).
Opasnost od konfrontacije je jedino u gubitku vremena – da li baš moramo da sedimo pred računarom i konfrontiramo se? Da li je to najpametniji način da se provede vreme online? Da li moramo da se konfrontiramo uopšte? Šta umesto toga može da se uradi 🙂 Može svašta. Ali evo danas je kiša pa na mom posterous blogu ide komedija apsurda—-
Veoma mi je drago da na ovakav način doprinosite temi. Svaki komantar je svet za sebe, kako i jeste u samoj blogosferi – svako ima svoje autentično mišljenje o nekoj temi.
Ovo je samo jedna od mojih 17 blogova kojim pratim dogadjanja u kulturi.Pišem, snimam kamerom,montiram i podvlačim muziku.Ne preuzima ni od koga ništa, isključivi sam autor.Kome se dopada, piše mi.Samo jedan moj VIDEO prilog “Cigani lete u nebo sa Ivanom Bosiljčićem je za
4,5 meseca do današnjeg dana videlo17.833 .Čini mi se da to nešto govori. A o zameranju i ne pomišljam jer nemam vremena za to.Srdačno Milica Stojković (79)najstariji web novinar RISING VOICES
Moram da priznam da mi se cela ta ideja oko blogrolla malo “razvodnjila”. Dok je isti bio nezaobilazni deo svakog bloga pre par godina danas dobar deo blogova uopste nema isti (pa ni ovaj) a broj blogova koje pratimo tesko da bi mogao da stane u neku normalnu listu.
U nekoj od sledecih iteracija dizajna sam planirao da izbacim isti ali eto, to se nije desilo jos uvek.
Sto se tice personalnih odnosa, jbg to je sve stvar internet odrastanja, ako ne citam neciji blog ne treba da bude ljut na mene nego svestan da se nesto promenilo u mom radu sto ne valja. Isto kao sto je i unfollow tu, demokratsko pravo svakog.
A koji su to blogovi koji zaradjuju prosecnu platu u Srbiji a i vise? Bas bih voleo da znam ko to zaradjuje tako dobro od pisanja bloga?
Ljudi su postali previše osjetljivi. Umjesto da se vrijeme i pažnja posvete održavanju bloga i pisanju kvalitetnog sadržaja ono se troši na razmišljanja što će tko misliti.
Valjda je već svima jasno da je nemoguće zadovoljiti želje svih posjetitelja, prema tome treba se voditi prema vlastitim stavovima, željama, planovima, etc.
Mogao bih to usporediti s upoznavanjem mladića i djevojke koji u ovo informatičko vrijeme u svojim glavama vrte pitanja što će on/a misliti?, kako da pristupim?, kada i koliko?,… ,umjesto da sve ide prirodno i svojim tokom, jer su prestali razmišljati svojom glavom i traže recepte negdje drugdje, tuđi im se primjeri više sviđaju pa ih pokušavaju kopirati i sl. Ljudi više ne znaju što očekivati, postaju nespremni na istraživanje, pokušaje i pogreške.
Pravo svakog blogera je da odluči hoće li imati blogroll ili neće, te je isto tako pravo svakog tko je uključen u neki blogroll da reagira na potencijalno uvrštenje ili uklanjanje. Sve ostalo su nijanse.
Osobno, kada posjetim neki blog također posjetim sve adrese iz blogrolla što mi daje bolji uvid u samog autora i tako definiram svoja očekivanja od budućih postova.
Evo i da se ja javim. Kao prvo oko blogroll-a imam da kazem da on nije neki faktor uticaja ili neke vrednosti. To je slobodna volja blogera gde on preporucuje interesantne lokacije. Obicno linkuju svoje prijatelje ili blogove iz struke. To je vec lepo objasnjeno u prethodnim komentarima. Ko je veliki? Ko je mali? Najvise svodi na “ciji je veci”. Ponekad i mene neko “oplete” ili “nakrpi” jer sam relativno nov u svemu ovome i to te cini da postanes bolji. Poenta svega je da ne treba stvarati neprijatelje i postovati razlicitosti i svacija misljenja. Na kraju krajeva uvek je tu unfollow ili raskid prijateljstva ili opcija HIDE na FB. Kad neko “mali” “oplete” po “velikom” i to izaziva veliko interesovanje. Ovaj slucaj se mogao ili moze dogoditi nekom velikom brendu, pa da zbog toga izgubi reputaciju ili novac. Bilo je par slucajeva i kod nas ako se ne varam za mobilne operatere vip cini mi se. Na drustvenim medijima preporuka prijatelja ili nekoga kome verujemo je presudna pri odluci i kupovini. Jedan mali status ili negativan komentar moze pokrenuti pravu lavinu, pa bi takve kompanije trebalo da prate pominjanja za svoj brend i odmah pravovremeno reaguju i time sprece moguce nepovoljne uticaje.
Ne sumnjam da ovu oblasti izvrsno poznajete, i da je statistički gledano, sve onako kako ste rekli. Pa opet, izgleda da to nije KOMPLETNA slika. Stalno srećem ljude koji definitivno ne pišu samo za “porodicu i prijatelje”, ali se ni ne upinju da ostvare neku “mega- popularnost”. Ne znam da li je to neki novi (još neotkriveni) trend, ali čini mi se da je mnogima stalo da ih čitaju ljudi bliskih stavova i afiniteta (koliko god ih malo bilo).
Nekako mi se iza te podele na velike i male “šunja” problematična ideja da bi svi “mali” hteli da budu “veliki” – samo ne umeju! Nisam “osetljiv” na tu ideju – samo mi je smešna.
Blogrol? Kod mene je stalno „u restauraciji“. Treba mi, navikao sam da kliknem, mada linkove ne trošim podjednako. Razmišljam da ih smestim na posebnu stranicu, ne volim puno da „zaklanjam“ tekst.
Dobro je što se priča o elementarnim stvarima, uvek je dobro „razmeniti“ neka svoja gledanja. Vidi se da su takve teme interesantne i po čitanosti i po broju komentara.
Postoje mreže po Blogolandiji, vrlo vidljive. Ljudi koji se „drže“, „podupiru“, međusobno RTuju i sasvim trivijalne opaske… OK, pa šta? Kao i u životu. Ne smeta mi to, čak mi je zanimljivo. Te „mreže“ nisu večne, menjaju se „okca“ na njima. Regularno, zašto da nije…
Uticaj je, svakako, merljiv ali u roku od jednog sata može da se promeni. Tu je razlika. I ako je autor pravi, zadrži dovoljno dugo. Pretpostavljam da nam ne može sve biti večno interesantno.
Zaradu donose blogovi koji su više magazinskog tipa, a autori mogu da obezbede reklame. Po tome su sasvim isti kao i klasični mediji. Zarada ne zavisi od kvaliteta bloga, mada to nije za podcenjivanje, već od ofline statusa blogera.
Ja radim lokalne vesti na posebnom sajtu (formalno je to blog), a to je teže nego pisati standardni blog. Radi se kao i u svakoj redakciji, ljudi, prevoz, jurnjava, praćenje događaja…Ne može samo subjektivno viđenje ovog ili onog, kako se (po meni pogrešno) često definiše blog.
Blog mi je relaksacija, ali ga pišem potpuno isto kako bih to radio i za ma koji klasičan ili online medij. Ponekad ulažem više napora, jer me inspiriše da uradim nešto što ranije nisam (zato pišem izveštaje „sa događaja na kojem nisam bio“).
Pomenut je Blogowsky. Peđa je mene unfollowao negde oko nove godine, ja posle prestao da pratim njega..OK, nisam to smatrao vrednim posta-nekog pratimo, pa i prestanemo. (Nije slučaj kao Bojanov.)
Pogledam, naravno, ponekad šta ima na njegovom blogu i to je to. Sam sam se isključio sa jedne njegove liste, mislim nešto kao „dobro blogeri“ i nasmejao se toj apsurnoj situaciji. Normalno smo komunicirali mejlovima, čak mi je bio gost na blogu u trenutku kad me više nije pratio na Tviteru. Imao sam ugovorene reklame i to mi nije smetalo..posao je posao…Nek čovek radi i misli šta mu je volja.
Blogolandija je mala, počinje efekat kao kod dugog zajedničkog življenja posade na brodu. Sad se razumemo, posle malo ne, pa krivo shvatamo, pišemo manje, pišemo više…u krajnjoj liniji, sve je to za mene još uvek prijatan i vredan deo života. 🙂
Srećom, ima i nas koji sa povremenim prčkanjima napravimo dobru podlogu za ovakve teme. Profesor sve uredno prati, i to je odlično za sve nas 😉
[…] nisam skontao poentu Draganovog posta Ne zameriti se Velikim ili Malim blogerima ali me jeste pokrenuo da napišem nešto na temu Blogovskog kao blogera, što hoću da uradim još […]
Naš doprinos temi. Mi smo svesno odlučili da ne stavimo blogroll na blog, upravo da ne bi ušli u sledeće dileme:
1. Doćićemo u situaciju da nekoga skinemo iz nekog razloga, nebitno kog, pa to neće izgledati lepo
2. Nije nam lako da odredimo koji je to podnošljiv broj linkova, s obzirom da mi imamo više autora na blogu, pa ako svako preporuči svojih makar 5 blogova, to ispadne velika gužva.
3. I na kraju, nismo hteli da usvajamo strategiju pozicioniranja bloga na osnovu medjusobnih veza sa drugim blogerima, već da to bude proces nas i čitalaca.
U svakom slučaju smo zahvalni svima koji su nas linkovali iako mi nismo njih iz gore navedenih razloga.
. . .
Da li je neko “veliki” ili “mali” , verovatno jeste i jedno i drugo , medjutim osnovno je obratiti se nekome ko te zeli slusati i to je ta misija koja mene vodi da nesta objavim zahvalan sam i ako se procita ovaj komentar poz.
Da razjasnim: To “Veliki” i “Mali” je preuzeto na osnovu pomenutog blog posta o “Velikim” blogerima (onda verovatno postoje i oni drugi).
Pomenuo sam samo jednu veliku podelu blogova na privatne i javne, a postoji veliki broj različitih podela blogova. Između ostalih ima onih koji samo žele da okupe mali broj osoba koje ciljano interesuje neka tematika, što je sasvim ok, i to ne znači da se oni bune što neko ima više poseta, ili ih je to uopšte briga.
Po tezama:
Javni blog smatram nonsensom jer ne verujem u javne stavove. Iza toga stoje pojedinci.
Dalje, sasvim mi je bliskotretiranje vodjenje privatnog bloga kao ozbiljnog HOBIJA. Ako je manje od toga, obicno je supalj, ako je vise, onda je pretenciozan i pokazuje teznju autora da mudruje i menja svet ili bar zaradi kintu. To ne volim da citam.
Stoga, kao sto nema malih i velikih hobista, tako nema ni malih i velikih tzv.”blogera”.
Povezivanje u grupe je obicna snobovstina.
Blogorol autora je staticna i problematicna stvar. Ne citam ljude nego ono sto govore. Ljudi pisu pa stanu, pogode ili pogrese.
Pre sam za dinamicno predstavljanje pojedinih clanaka koje smatram vrednim u odredjenom momentu..
Uzeo si za primer Bojana koji je ipak redak slučaj osobe koja sa nekom može da se zakači po jednom pitanju a da normalno komunicira po nekom drugom.
Odavno već postoji utisak da na domaćoj blogosferi postoji jedan klan koji se vrti upravo oko pomenutog Blogowskog. Zameranje njemu nije baš poželjno, jer, nažalost, stvari funkcionišu tako što se prvo gleda klan pa onda sve ostalo. Srećom, pa taj klan nije baš mnogo veliki te, iako ima veliki uticaj, on nije dovoljan da nekoga “potopi” ali je dovoljan da izaziva uzdržanost.
Što se tiče zameranja, svako ko javno iznosi svoje mišljenje, mora biti svestan da to nekome može da se ne svidi. Stoga, treba samo gledati da se iznosi argumentovano mišljenje zasnovano na činjenicama i istini, pa kome se svidi – svidi se.
Svrhu blogrola nisam niakda baš razumeo, bar ne tako kako ga predstavljaju da mu je svrha. I iinače imam averziju kao uzajamnom linkovanju, a čini mi se da blogrol samo tome može da posluži. Zato ga i ne držim kod sebe. Dobre blogove mogu da istaknem na mnogo drugih i svrsishodnijih načina.
Ljudi dokle vise taj blogowski… 🙁
Jesam i ostajem pri tome da nema velikih.
Ali posle svih ovih komentara, izdvaja se Blogowski ne kao veliki nego kao najveci.
Moj prijatelj Walter, dugogodisnji bloger, pre neki dan mi je rekao da su za njega veliki one koje cita, prosto i jednostavno.
Nisam se slozio sa njegovom konstatacijom jer ja citam veliki broj blogova, medju njima totalno nepoznate, pa su mi veliki i oni nepoznati…
Ali, vracam se Blogowskom, mogu to ljudi priznati ili jednostavno naci hiljadu i jedan nacin da ne vide prostu cinjenicu da kad napise da mu se kenja, to jednostavno procita milion drugih. I tu nema dileme. I drugima se kenja, ali ne mogu to na isti nacin da prenesu, nisu interesantni, kenjaju na drugaciji nacin. Njihovo mirise na promincle…a svi znamo da kad se kenja, onda smrdi, ne mirise.. 😛
Ne bih se slozio sa Pedjom Supurovicem. Zasto mene Blogowski nije napljuvao ili se posvadjao samnom, a puno puta smo imali razlicito misljenje? Nisam u nijednom klanu( osim mozda ovom mom borskom gde ja najvise napadam prvo svoje ljude), nemam nikakvu pripadnost.
Varaga je puno pisao o uticajnosti na netu, uticaj ima nekoliko ljudi na razlicite nacine, ali najveci uticaj ima jedino Blogowski.
U jednoj sferi, najveci je sigurno Varaga, u drugoj Miloje Sekulic, Dragana Djermanovic, u trecoj Zoran Stankovic, u cetvrtoj Ivan Minic, u petoj Dragana Vukajlovic, Istok Pavlovic, u sestoj….
A u svim Blogowski. On mu dodje ko Dzej. Ko Keba, iza svakog ugla vreba. I u Srbiji, u Hrvatskoj, u regionu.
Izvinjavam se jer nisam spomenuo jos neke ljude. Nasa regionalna web scena je mala, premala da bi se izdvajali na velike , male… Jednostavno , lose je praviti klanove, grupacije. To traje krace nego sto imamo vremena da uradimo kvalitetne stvari i doprinesemo svi zajedno kvalitetom.
U ovom trenutku procenat je oko 40% korisnika neta. Svi zajedno bi trebali da opismenimo te ljude da net nije facebook, da dobiju neka znanja a ne da se mi cepamo. Dugo smo na netu da bi sebi dozvolili da se svadjamo, da se mirimo, da polemisemo oko nebitnih stvari…
Sve vas voli Deka iz jendeka… 😛
“…jer je regionalna Toshiba upravo prvo blogerima htela prikaže nove modele, čak i pre prikaza distributerima.” http://bit.ly/cUubmA
Poštovani g. Varagiću,
da ne zamerite, meni je polovina teksta i komentara čisto komična :), iz prostog razloga što mislim da se svemu ovome pridaje previše značaja, a da je situacija sasvim ista kao i u svakom drugom “okruženju”.
Uvek i svuda postoje samo Stvarno Veliki – a to nisu oni koji viču na sav glas – ja sam Veliki i Pametan.
Ili – ti si Mali i Glup :).
Meni, kao matorom čoveku koji ceo život radi sa ljudima, treba minut uživo ili nekoliko minuta čitanja da vidim SVE o vlasniku bloga, da ne govorim ako krenemo malko da “čavrljamo”.
Dakle, može bloger sam sebi ili drugima biti veliki kao kuća, ali – ako je neotesan, polupismen, netolerantan, neznalica, a viče na sva glas suprotno (marketing, heheh), onda može da bude i Sveti Petar, što se mene tiče :).
Recimo, PR “stručnjak” ne može da ne shvata da na svom blogu treba da se ponaša i piše pismeno i kulturno kao i na nekom “zvaničnijem”, da je npr. mator da ljudima govori “kapiram”, da njegova reputacija zavisi i od online reputacije.
Osim ako ne smatra da ne negativan marketing nešto što zaista želi, heh :). Kakav poslovni kredibilitet može da ima PR koji govori nepoznatim (a kulturnim) sagovornicima da su glupi, da su bezočni, da ga nerviraju, da nemaju pojma….? Onda valjda to doprinosi njegovom boljem poslovnom rejtingu i donosi više posla u realu, ili šta? 🙂
Osim toga, STVARNO veliki ljudi su pristojni, skromni, spremni da pomognu, da razumeju, da uvide…
Vi – potpuno nepoznat čovek – ste meni vrlo ljubazno pomogli u nekoliko reči; kao još nekoliko Realno Velikih, iz PR i marketinga, odavde i iz sveta. I hvala vam – ali to više govori o vama nego bilo šta. Znate, realno znanje se ne može sakriti :), isto kao i realno neznanje.
A u vašem poslu, kao i u mom, toga ima…ihahaj….:).
I, da oprostite, tek me briga da se šlihtam ikome, tek to je zabavna ideja :). Ljudima je dosadno…
Osim ovoga, sitne igrarije online, ogovaranja, raspitivanja iza leđa i koještarije, su paralela sedenja na hoklici ispred kapije na seoskoj ulici. Normalno je da jedan PR i marketinški stručnjak mora znati šta mu radi konkurencija, ali to ne mora obavezno biti nisko i bedno, sa idejom da taj neko “proučavani” ne shvata šta se događa, takve stvari me vrlo zabavljaju.
Drugim rečima, svet blogera je vrlo zabavan :). My twopence :).
I hvala na tekstu :).
@Peđa Supurović,
‘ajde mi objasnite šta u biti znači – zameriti se Nekom?
Mislim, šta će onda da mi se desi? 🙂
To mi je nekako najbolji deo, da ne zamerite :).
Internet zajednica je pod intenzivnim i stalnim pritiskom ubedjivanja u trzisni rezon, da se “velicina blogera” meri posecenoscu. Sve vreme ide prica i u vazduhu lebdi zelja da negde pocnu da stizu dolari.
Ako se zameris, postoji realna opasnost da te “regionalna T” ne pozove na prezentaciju! I tu ce biti uzasni kraj!
Izvinite na ostrini ali, bojim se da gotovo da nema jeftnije kategorije od onoga sto sebe naziva Veliki bloger! Upotrebljeni pridev mozete shvatiti u najsirem smislu te reci.
Dobar broj “velikih i uticajnih” pristaju, cak su i ponosni, na svodjenje sopstvenih blogova na nivo bilborda za promociju tudjih velikih imena i akcija.
Ovo zna i “regionalna T” i elegantno koristi da za nepristojno male pare i uz malo podilazenja raznese aber po ciljnoj grupi. Koliko VB-a kosta sekund na TV?
Posledica je da takvi poseceni blogovi ubrzo pocinju da lice na EPP u poluvremenu derbija (sampon, deterdzent, ulosci, muzika, pa opet ukrug isto, na svim kanalima!)
Pristajanje na low cost kampanje zbog, toboze, doprinosa subjekata opstem dobru mi to ne deluje ni malo ubedljivo. Meni se cini da ipak mora da postoji malo jaci razlog za izvacivanje svog misljenja iz sopstvenog prostora!
Slava ili mozda ipak pare? Ako znate za nesto trece, voleo bih da o tome procitam.
Nekako mi se cini da je bas ovde zgodno pogledati iz ugla skorasnjeg g. P.Puseljinog komentara, koji govori o placanju blogera, ali i prikrivanju te plemenite radnje. Mozda bi nam to pojasnilo borbu za licencu za ulaz u krug Velikih.
[…] „Veliki“ i „mali“ blogeri Ne zameriti se Velikim ili malim blogerima CITAT: …..Verovali vi to ili ne, u narednih godinu ili dve pojaviće se i pare od vođenja […]
@Budimo realni,
Ako se tzv. Veliki Bloger ozbiljno zameri nekom Stvarno Velikom, ma ko to bio, može prosto da iščezne, i TO je realnost.
A blogovati se može i za nešto treće, i četvrto – imate mail, pa ako vas zanima mogu vam napisati :).
Srdačan podzrav.
@deda, sad si izneo tezu da su oni koji su se “zamerili” Blogowskom u stvari sami krivi za to? Mislim, dovoljno je pogledati njegove članke, komentare na njih i napade na ljude bez ikakvog ozbilnog razloga, osim što misle drugačije, uz obilje vređanja i nipodaštavanja pa je valjda jasno ko je tu problem. Blogowski je konfliktna osoba. sebi daje za rpavo da napadne koga kod poeli, ali kad nekojavno izrazi neslaganej sa njegovim stavovima i iskritikuje ga, onda postaje prljav igrač.
Zašto mu se ti nisi zamerio? Pa ti ne umeš da se zameriš 🙂 Jedna od tajni tvog uspeha u blogosferi je upravo to da izbegavaš konflikte, pa makar i prećutao i ne rekao ono što stvarno misliš, a ako i kažeš ti sve to zaviješ u oblande 🙂 Ne kritikujem te, to je sasvim ok pristup.
@Borislava, kad se zameriš nekom ko ima određeni uticaj u olione zajednici, pa makar to bio i uticaj na veliki broj poštovalaca lika i dela, desi ti se to da te svi ti poštovaoci iognorišu, samo zato što si se zamerio objektu njihovog idola, ili još gore, da te cenzurišu na nekim javnim okupljalištima, kao što su na preimer blog agregatori. Ako te neignorišu ili cenzurišu, onda to rade tako da te stave u negativan kontekst.
Sad, naravno, svako ko drži do sebe, ne brinemnogo o tome šta drugi misle, ali ipak mora da vodi računa o sopstvenom ugledu, obrazu i utisku koji ostavlja na ljude generalno. Upravo te tu gađaju kad im se zameriš.