U poslednjih mesec dana moja firma je radila konsalting za povecanje vidljivosti dva manja sajta, a ovih dana sam slucajno isao na veci broj novosadskih sajtova, i iz snatizelje sam pogledao kako su napravljeni sa aspekta SEO. Pored cinjenice da nisu narocito izdizajnirani, ispostavilo se da boluju od standardnih bolesti sajtova o kojima se ne vodi racuna ni kada se prave, ali ni kasnije:
1. Oni koji su nevidljivi na pretrazivacima zbog nacina izrade.
2. Oni koji su vidljivi na pretrazivacima, ali imaju veoma malo ili nimalo sadrzaja, nemaju opise slika, i naravno da nisu linkovani ni na jedan sajt.
Nije cudo sto kod nas nema veci broj klasicnih preduzetnika koji rade nesto na webu, ili onih koji nastavljaju da ulazu u svoje sajtove, jer najbolji nacin jeste da kada postoje inicijalni rezultati online nastupa, da se tada obicno krece i u njihovo poboljsanje.
Prethodno dokazuje i odredjeni broj klijenata moje firme, od kojih su svi imali inicijalni rezultat online nastupa sa kojim nisu bili zadovoljni, pa su krenuli da ga unapredjuju. Ovo se brze desava sa onima koji imaju bar neke “vajde” od weba, u odnosu na one koji nemaju nista od online nastupa.
Jos bitnije jeste da oni koji imaju inicijalne rezultate od weba lakse se opredeljuju da znacajnije unapredjuju online nastup, sto obicno znaci kreiranje ozbiljnijih (skupljih) sajtova sa vecim brojem funkcionalnosti, online prodajom i sl.
Najava sledeceg clanka: Lose uradjeni sajtovi i razvoj domaceg Weba,