U poslednjih nekoliko godina, naročito od pojave društvenih mreža kao što su Fejsbuk i Tviter, s vremena na vreme čujem posredno ili neposredno da neko ima “problem sa mnom” zbog toga što “ja mislim da je on… (dopisati)”:
- Zašto ne komentarišem često na “određenim” blogovima?
- Zašto ne ulazim u diskusiju sa “tim i tim”?
- Zašto na skupovima van internet pričam samo “sa onima tamo”?
- …
Kako vi možete pretpostaviti šta o nekome mislim kada nisam ništa izrekao po tom pitanju?
Zašto bi uopšte bilo važno šta ja o nekome mislim?
Direktan povod za ovaj tekst je komentar Ive Tanacković koji je proistekao iz dijaloga na temu linka do jednog (eksplicitnog) bloga.
Slično se desilo u jednoj nedavnoj diskusiji sa Mahlat, na njenom blogu…
U ovom drugom slučaju bio sam svojevremeno nešto rekao, ali je to Mahlat potpuno drugačije čula, što je za rezultat imalo da je mesecima imala veoma loše mišljenje o tome kako ja nju doživljavam (pročitati u komentarima na linkovani post)…
Predrasude su čudo…
- Pratim šta se dešava na regionalnoj blogosferi…
- Koristim različite alate za praćenje relevantnih blog postova, FB i Twitter statusa…
- Kada me ima online, ulazim u konverzaciju sa svima na sve teme koje me interesuju i koje smatram relevantnim (teme, ne korisnike) iz nekog razloga, i kada mislim da imam šta da dodam na temu…
- Nikada ne bih nekoga “osokolio” da ne radi online ono što radi (npr. bloguje, tvituje…)…
- Smatram da Internet omogućuje da pokažete koliko možete biti relevantni, i sudim o tome samo na osnovu toga ko je šta pokazao online, ali i offline…
- Promovisao sam i promovisaću sve interesantne, dobre i korisne online aktivnosti i projekte…
Upoznajem puno osoba, lako zaboravljam imena i likove – i nemojte mi zameriti ako vas pitam odakle se poznajemo. Posle nekog vremena zapamtim sve što treba da zapamtim…
Smatram da je loše kada oni koji misle da žive od korišćenja društvenih mreža za druge (kompanije, organizacije):
- Ponašaju se potpuno drugačije u realnom svetu u odnosu na Internet (male razlike su OK, ali biti potpuno drugačija osoba online i offline…).
- Smatraju da svi znaju šta je sada aktuelno online,
- Smatraju da svi znaju šta oni rade online,
- Podrazumevaju da svi poznaju termine koji se koriste online i u stručnim razgovorima.
- …
I dalje smatram da nije važno šta mislim o nekome – ili bilo ko drugi/druga (naročito ako to nigde ne možete videti, ni pročitati – govorim ono što mislim), mnogo je važnije da vaša dela govore o vama – svima nama…
Šta mislim o vama?,
samo :* #nohomo
Ljudima je teško shvatiti da se komentira njihov određeni postupak, a ne osoba u cjelosti.
Ja nikada nisam rekla da mislim šta ti misliš o meni, nego sam se pozvala na nešto što si mi napisao u mejlu, to jest, kako sam to mogla da shvatim. Usput, ja sam apsolutno shvatila šta si ti meni hteo da kažeš ali mi se način nije svideo pa imam pravo da to i kažem, jelte, rekoh ti to.
A iskreno, šta misliš o meni je važno isto koliko i to šta ja mislim o tebi.
Odnosno, ja o tebi ne mislim ništa jer te i ne poznajem, isto kao ni ti mene, o većini ljudi ne mislim ništa, ništa u smislu ovakvi su i onakvi, mislim samo o njihovom “nastupu” i onome što su napisali.
I molim te, nemoj mene da stavljaš uz predrasude, to je otprilile ono kad ti meni kažeš – kako možeš da mi kažeš to i to kad ja promovšem blogovanje 🙂
Usput, ja sam egoista, o meni svi misle lepo čak i oni koji misle ružno. Provereno 🙂
Predrasude u ispod tvog primera 🙂
Za svaki slučaj 🙂
Linkuj me, samo linkuj, bas me briga sta mislis o meni :))))
Dragan Kojic Kebe kaze, misli sta oces, samo mi stavi vecu sliku!!!
Meni ovo smesno, sta mislis o meni, sta mislim o tebi?
Stvarno dela ljude krase, a misljenja su podlozna promenama…
> Zašto bi uopšte bilo važno šta ja o nekome mislim?
Zato što si “uticajan”? 🙂
Slažem se i razumem u potpunosti vaš stav, ipak moram da dodam jedno svoje lično mišljenje.
Vaši komentari, sugestije, kritike ili pohvale, hteli vi to ili ne, imaju jednu dodatnu težinu i značaj, stoga se oni često shvataju na pogrešan način i prihvataju veoma lično i u pogrešnom konteksu (ovo se ne odnosi na navedene slučajeve nego uopšteno, ovo podvlačim).
Imala sam zadovoljstvo da vas upoznam lično, i od vas sam dobila par sugestija i kritike koja mi u tom momentu nisu bile baš lake niti po volji (istinu je teško prihvatiti), ali, svaka kritika koju ste izneli bila je u dobroj nameri u to sam potpuno uverena i veoma istinita. Od činjenica koje ste izneli nisam mogla da pobegnem.
Takav vaš stav, iako bolan u određenim momentima je zaista za svako poštovanje! Nikad ga nisam lično doživljavala niti imala bilo kakvih predrasuda, tipa ja mala a vi …….
Činjenica je da pojedini ljudi na netu (među kojima ste i vi) imaju veći kredibilitet i da su uticajniji (mada ljudi ne vole ovaj izraz). Pisali ste o tome šta znači biti uticajan, čak sam i sama u drugom blog magazinu nabrojala merljive akcije na koje ste me naveli ali kad su u pitanju predrasude zaista ih nemam osim poštovanja prema svakom ko zna nešto više od mene same. Na taj način vas i doživljavam!
Obican covek, ljud. Uleteo kod mene na blog i komentrarisao post o sexu.
Nije sve samo zarada i ucenje, ima se vremena i za zezanje i deljenje iskustava.
A misljenje je kao dupe ima ga svako! 🙂
Ja da umem, napravio bih mrežu, gde bi ljudi mogli da prate samo sadržaje, a ne avatare. Tek kad ti algoritam odredi, po tvojoj “aktivnosti” imao bi pravo da vidiš/ da te vide, po imenu i prezimenu. 🙂
Ja sam mislio da vi mislite da ja mislim… Ima li kraja šta ko misli ???
U redu je da ti misliš pošto i ja mislim, ali još samo kada bi napisao ili rekao kako JA ŽELIM, to bi bilo idealno. Ispratio sam ceo tekst i diskusiju Varagić VS Mahlat. I pored toga što je sadržina teksta g-đe(đice) puna prostih i ružnih reči ipak je Varagić linkovao ka blogu iupustio se u bezpotrebnu ‚‚diskusiju‚‚. Razumem da svaka diskusija povećava čitanost i razmenu mišljenja, ali (sad ja mislim) da g-din Varagić nije morao da nasedne na provokaciju. Izazov jeste, ali nekad je dobro i suzdržati se od komentara.
Sve najbolje
Pozdrav
Predrasude vladaju, kao i u offline životu. Očekuju da ti komentarišeš nešto što te uopšte ne interesuje i ako možda to i pročitaš. Šta ima ti da komentarišeš, neki glupi post o psovanju ili o tome kako mi se izgubio pas ili kako mi se neko popeo na glavu? Tebe zanima “to i to… i … to i to… “, ali ljudi očekuju da ih primetiš, jer si ti “Veliki” Varagić. Da se razumemo sve ovo pišem bez trunke ironije. Ne razumeju da su na Internetu na tvom terenu i da si dobar u tome što radiš, kao što su oni dobri u nečemu drugom u čemu su i sami “Veliki”, ali kompleksi su čudo, pa bi svi da budu “uticajni”, bez obzira što da ne postoji WordPress, mnogi ne bi znali ni jednu običnu web stranu da naprave. 😉
Na Internetu su svi na svom terenu u onoj meri u kojoj to sami zele i mogu. Raspravljanje o uticaju u jednoj maloj nishi je skoro pa bespredmetno, tu preko noci mogu da isplivaju novi tzv uticajni blogovi a ukoliko se ne odrzava kontinuirani tempo blogovanja i ja tebi ti meni komentara blogovi lako padaju u zaborav jer veliki broj komentara i poseta dolazi upravo iz te iste nishe blogera (za razliku od neomiljenih blg sistema velikih medija koji imaju kontinuiranu citanost i posecenost). Taj “uticaj” koji je realno vrlo tesko merljiv je od interesa samo onima koji od online biznisa zive pa klijentima prodaju usluge reklamiranja i pr tekstova na blog sajtovima koji im pokrivaju ciljne grupe…. koliko je to efikasno na kraju je vec neka treca prica..
Ljudi smo, sujetni smo, naravno da želimo da svi o nama misle sve najbolje i da nam se dive, i to ne potajno nego otvoreno, ali to tako teško ide.
A verujem da želja da se svima dopadnemo posebno je izražena onda kada se sami sebi ne dopadamo baš. I što smo nesigurniji, potrebno nam je da ljudi bolje misle o nama. Dakako, oni koje veoma površno poznajemo, jer na one koji nas znaju dobro više ne možemo da se oslonimo 🙂
Iskreno, interesuje me šta o meni misli samo onaj sa kim živim i osobe koje sam sama birala u životu da mi budu bitne. Bitno mi je šta o tome kako radim misli onaj koji mi daje platu, ali mi ni za njega nije bitno šta misli o meni kao osobi. O tome šta misle članovi internet zajednice, ma koliko “uticajni” bili zaista ne razmišljam. Vi ste jedna simpatična skupina, ali mi, na sreću, od vas baš ništa u životu ne zavisi, pa onda mogu da pišem šta mislim i šta osećam, ne moram nikog da tapšem po ramenu ni da se usiljeno smeškam kada mi se ne smeje. Nikakve koristi ni ja od vas ni vi od mene, što smatram najboljom polaznom tačkom na putu zvanom “kako biti i ostati svoj na internetu”.
I dodaću samo da mi je donekle i jasno zbog čega ljudi stiču utisak da o njima mislite loše. Nekada Vaše reči mogu da se protumače kao da se stavljate “iznad” sagovornika, odnosno može da deluje kao da smatrate da ste bolji od ostalih. Kažem, može da deluje, ne tvrdim da tako jeste.
Svako ima predrasude, to je normalno. Ono na cemu treba raditi je shvatanje predrasuda koje imamo i kako ih razbiti.
Slazem se sa Vama Dragane u tome da misljenje drugih o nama ne bi trebalo da bude bitno, no u praksi je to cesce drugacije 🙂
Ja čujem od nepoznatih ljudi svašta što ljudi govore o meni, a najveća je fora da ja niti ovome nepoznate niti te još nepoznatije ne poznam, ali što ćeš, to tako ide. 🙂
Greška je misliti da smo na Internetu na svom terenu. To se samo može reći za blog koji imamo, ne za ceo Internet. Na svom blogu, svoja pravila, to je mogućnost koja nam je svima nesebično data i treba biti srećan zbog toga. Svako može da piše šta mu je volja.
Ja sam najuticajniji bloger među padobrancima i ako ne pišem stručni blog, bolji bloger, a da je padobranac, na našem terenu, uticajniji od mene ne postoji. O tome ja pričam. Velika sam, da veća ne mogu biti. 😉 Kao što sigurno postoji i neki hirurg ili prodavac na pijaci koji ima najbolji blog. E sad što je konkurencija nikakva u našoj branši, šta me briga, nisam ja kriva. Najveća sam. 😀 😀
To šta ko misli o meni, mom blogu, pisanju, o sarmi koju napravim ili o tome što ja mislim ovako, a neko drugi onako, stvarno je glupo razmišljati i gubiti vreme. Svako od nas je svet za sebe.