Društvene mreže i VIP komunikacija

Internet je još u prošlom veku veoma lepo mogao da se koristi u komunikaciji sa važnim osobama (donosioci odluka, poznate osobe, političari…) – VIP: Very Important Persons. Dugo vremena je email komunikacija mogla da posluži kao kanal direktne komunikacije sa važnim osobama…

Email komunikacija sa važnim osobama je veoma kvalitetna, obzirom da osoba koja čita email bira momenat kada će se posvetiti tom čitanju, tj. ne prekidate je u nekom poslu (kao kada je npr. zovete na mobilni br. tel.).

Neka od važnih pravila kod email komunikacije sa važnim osobama (naročito kada se radi o vama važnim odlukama takvih osoba, vođenje pregovora, i sl.):

1. Pisati veoma kratko (1-3 pasusa, max pola strane A4) i koncizno – konkretan razlog zašto se obraćate i šta predlažete.
2. Koji je razlog zašto preskačete ustaljenu hijerarhiju kako bi ste došli do donosioca odluka (ako je to potrebno, a često jeste).
3. Kada pošaljete jednu poruku, nemojte slati još nekoliko u nadi da ćete dobiti odgovor. To što ste vi nervozni – to je vaš problem.

U poslednjih nekoliko godina raširena upotreba društvenih mreža dovela je do toga da se eventualna VIP komunikacija može proširiti i na okruženje ovih mreža. Moje iskustvo govori da VIP komunikacija preko Fejsbuka, Tvitera, Linkedina (…) može da bude još efikasnija od komunikacije putem e-maila.

Jedan od važnih preduslova da bi ovaj tip komunikacije uspeo jeste da se važna osoba kontaktira preko društvene mreže koju on/ona koristi.

Drugi važan uslov jeste da je ta osoba uopšte prihvatila vas kao “prijatelja”, a na Tviteru je važno da se međusobno pratite (isto važi i za Google+).

Komunikacija putem direktnih poruka po svojoj prirodi bi morala da bude kraća i sadržajnija, naročito preko Tvitera (140 karaktera), a i sva ostala pravila VIP komunikacije važe i za društvene mreže.

Razlog zašto pišem na ovu temu su veoma pozitivna iskustva koja sam imao sa komunikacijom putem društvenih mreža, naročito u slučajevima (koji su mi u poslednje vreme veoma česti) kada ne posedujem e-mail osobe koju želim da kontaktiram.

Nikako ne bih voleo da se ovo shvati kao poziv na “smaranje” važnih osoba, već kao preporuka kako što uspešnije koristiti društvene mreže u komunikaciji sa važnim osobama, kada imate stvaran razlog sa komunikaciju s njima (koji i njima deluje realan, ne samo vama).