Aurora Borealis (Twitter) i Blogowski (Twitter) su (za one koji ne znaju) poznati ovdašnji blogeri. Kako oboje dosta “twituju”, naročito Blogowski, kompletnu svoju “prazničnu epopeju” imali su prilike da “odrade” preko Twittera i različitih drugih društvenih medija (što se relativno jednostavnije može propratiti odavde).
Ukratko, njihova javna “komunikacija” (u realnom prostoru i vremenu), zabeležena putem različitih online servisa, postala je zabava za određenu online populaciju koja je “skontala šta se dešava” (za one koji imaju živaca i vremena da prate “ovakve stvari”…).
Za razliku od popularnih TV reality show-ova, ovde zainteresovani mogu da se uključe sa svojim viđenjima, komentarima, sugestijama…
Ovo je interesantan primer pouke za one koji vole da svoj privatni život “puste” online – mnogo toga će izaći na videlo mnogima, i biće veoma vidljivo, a ako niste ekstrovertna osoba, vodite računa da “sakrijete” (ne iznosite) privatne delove vašeg života koji nećete da delite javno.
LifeStreaming in Action: Interactive Reality Show by Aurora & Blogowski,
Njihov life streaming je vrlo korisna stvar, naucio sam jedan vrlo koristan francuski izraz 😀
Bilo je bolje od televizije! 🙂
Auroru i Blogowskog ne poznajem, tako da se moj komentar ne odnosi na njih licno, jer iskreno mogli su da budu u pitanju i neki tamo “Pera i Zdera”, vec otvaramo temu prirode komunikacije i mehanizama ljudske psihologije koje ovi novi oblici medija stimulisu.
Ovakva tema zahteva zaista interdisciplinarni pristup 😉 ali ukratko citiracu neke znacajne teoreticare medija, jer zarad fer odnosa prema svakoj temi, pa tako i ovoj, potrebno je da imamo ne samo pro, vec i contra argumente.
“Savremeno drustvo je drustvo izvodjenja performansa, i mnogo toga se osmisljava zarad publike. Spektakl i narcizisam su pokretacke snage koje stoje iza ovoga. Spektakl je rezultat estetizacije sveta, narcisizam je snaga vodilja koja pojedinca gura da izvodi spektakl.” (Audiences: A Sociological Theory of Performance and Imagination, Abercrombie & Longhurst, 1998:78)
Takodje Tara Brabazon, prof. medija na univerzitetu Brajton u prikazu jedne od knjiga o fenomenu Web 2.0 kaze: “Web 2.0 has become a space for people with too much time and too few ideas … the flawed assumption is that if more people are involved in doing “something “, it becomes important”. (Times Higher Education, April 2008:50)
Ono sto je meni licno privuklo paznju jeste da su neki istaknuti i promimentiniji profesionalci u nasoj zajednici poneti tako “razgovornim tonom” Twittera i ostalih servisa pronikli duboko u profane sfere srpskog jezika. Sto bi neki rekli:”Pored takvog self-marektinga, neprijatelj im nije ni potreban”. Zar se zaboravilo da i klijent koristi internet?
@ Jelena Mickic: da klijent koristi internet na istoj razini na kojoj i mi, pola nas bi ostalo bez posla 😉 Mislim da je moj twitter account daleko siguran od ociju klijnata 🙂
@Toni Anicic: Uvek postoji nacin da se dodje do informacija i da se necija reputacija proveri.
Ukoliko “ja” ne znam, zamolim za pomoc nekog ko zna 😉
Ali da ostavimo sada klijente po strani 🙂
Kada sam vec spomenula reputaciju, zar nije bitno kakav utisak ostavljas i na kolege, buduce saradnike, ljude kojima si sef, one koji cete slusati na nekim buducim konferencijama, studente? Tu su i prijatelji, nekadasnji skolski drugovi i mnogo mnogo drugih radoznalaca, a nikada se ne zna, mozda cete jednog dana saradjivati ili se druziti.
Nasa publika nisu samo oni aktivni ucesnici u online koverzaciji, ima mnogo mnogo vise pasivnih posmatraca/citalaca.
Ja sam se za neke ljude stvarno iznenadila, jer ispostavilo se tanka je crta izmedju “pouzdan” i “razuzdan” 😉
@ Jelena Mickic: pa ne znam kako ti ali ja cu radije vjerovati osobi o kojoj znam dosta i u privatnom smislu kao što je u ovom slucaju Pedja nego osobi o kojoj sve sto znam su neki strucni clanci koje je napisala.
Mislim da “pikila sam kakila sam” mikro bloganje zapravo pomaze u izgradnji cvrstih poslovnih kontakta u danasnjem modernom svijetu.
@Toni Anicic: Nisam mislila na tvog prijatelja Pedju, tako da nema potrebe da se zauzimas za njega 😉 niti verujem da je ideja ovog posta da se bilo ko proziva, vec da se pitanja gradjenja identiteta i reputacije prodiskutuju, jel se slazes? 🙂
Uopsteno ljudi te dozivljavaju onako kako im se predstavljas.
Kada pocinjes da mesas poruke koje saljes drugima, dosta njih ce poceti da preispituje vec izgradjeno misljenje koje imaju o tebi.
Za ovo nije potrebno procitati niti napisati bilo kakve strucne clanke 😉
Jelena je napisala:
“Uopsteno ljudi te dozivljavaju onako kako im se predstavljas.
Kada pocinjes da mesas poruke koje saljes drugima, dosta njih ce poceti da preispituje vec izgradjeno misljenje koje imaju o tebi.”
Upravo to… Mislim da sam pozvan da ovde govorim jer sam i ja svojevremeno bio u istom ovakvom “tripu” kao i Peđa i Aurora, a sada mogu da kažem da bi voleo da to nije bilo tako. Srećom, nisam išao toliko daleko, manje – više, uspešno sam uspeo da “sakrijem” tragove.
Ne bih analizirao njihove motive, znam koji su bili moji i verujem da se bitno ne razlikuju. Sve u svemu, to će se brzo zaboraviti, ali definitovno utiče na formiranje slike o osobi bez obzira bio to samo spektakl ili bilo iskreno.
Cecu i njen “ceculit” podjenako ću isto negirati bez obzira da li ona to sve radi radi spektakla ili to stvarno voli. To je čin koji mi mi na mnogo diskurzivnih nivoa tumači razne stvari.
Ko hoće malo teoretski da se zabavi ovim problemima koje je Jelena dotakla može da počne od klasika kao što su Bodrijar, Virilio ili pak neki drugi.
P.S. Kvalitet tekstova koje Peđa nudi na blogu, drastično je opao što mi je posebno žao jer sam pre dolazio na njegov blog iz sasvim drugačijih pobuda nego od ovih danas primećujem kod sebe. Verovatno ima veze sa Twitterom.
@Jelena Mickic provlaci se to mishljenje o tome da ljudi koji zive i rade online treba da budu sa perfektnim profilima 🙂 i to shta je ozbiljno a shta nije…
Meni to nekako previshe izfolirano, kao dva profila jedan pod fake imenom za privatne stvari i drugo pod konac za javnost ? Ili bez ovog privatnog, kao to online sam ja poslovni. I kao auditorijum sad treba da pomisli da oni koji ne pishu ovakve stvari da nishta slicno ne radi !?
Ne branim ovo dvoje, ali mislim da covek treba da bude ono shto jeste, a kad vidish da jedan deo licnosti fali da se pre treba zapitati zashto to fali?
Čisto da ponovo napomenem: smisao ovog teksta/primera je poruka da na Netu možete raditi šta želite, ali treba da vodite računa da je vaša online aktivnost veoma vidljiva… Da ne bude posle: “Jao, šta mi je ovo trebalo…” i sl.
Sa privatnoscu smo se pozdravili jos sa Facebookom, tako da nam twitter nece nesto puno pokvariti sliku, stavise on prenosi samo tekstualne poruke, ne dao bog da su i slike tamo (moguce je ali ne u tolikoj kolicini i na nacin kao na FB)…
Naravno moguce je sve ovo kontrolisati ako imate dovoljno energije, ali na kraju krajeva, ako neko hoce da sazna kakvi ste, nisu mu mnogo bile potrebne tehnologije da to uradi…
@Toni Anicic: Mislim da “pikila sam kakila sam” mikro bloganje zapravo pomaze u izgradnji cvrstih poslovnih kontakta u danasnjem modernom svijetu.
—-
Kompletna budalastina, ovo sto si napisao
Kada su POSLOVNI KONTAKTI ne zelim da znam o tebi vise od onog sto me zanima, a ne zanima me nista od gore navedenog.
Koristis li lisice u sexu, kolike su ti sise i u koliko si sati kakio i sta mislis tom prilikom o Paloma papiru zadrzi za sebe (visak informacija).
Od osobe koja je razuzdana u ovakvom smislu pre mogu da ocekujem negativan poslovni momenat, tipa: da na twitu u stanju pijanstva izvali nesto u vezi sa poslom sto bi kompromitovalo i mene.
Kada je zabava u pitanju, svakako… ali onda se treba tako postaviti stvar prema navedenin “reality show blogeri” koji svoju poslovnu reputaciju (?) na najjednostavniji i najbrzi moguci nacin ugrozavaju.
Vise ima smisla egzibionisticke tendencije ove vrste ostvarivati kroz video streaming na sex sajtovima, to se najcesce radi anonimno i za novac.
Ako se povod samo da bi se zblanula “online zajednica” onda se treba zapitati koliko godina imas i na kom si stupnju mentalnog razvoja… i da li si to trebao da radis sa 16-17. Svi smo mi to radili iz istog razloga – sokirati publiku – doduse tada se radilo offline sa mnogo vise kontakta sa drugim ljudima sto je postizalo i veci shock efekat (cesto i batine). A online je sve vec vidjeno…
Blah, mrtvo more. Očekivati da neko krije privatni život zato što je nekom drugom možda uvredljiv je isto kao tražiti od majke da ne doji u restoranu ili da sve žene nose korsete. Kojoj ovci svoje runo smeta tu nema ni ovce ni runa 😉
@ Srdjan:
Uzmimo za primjer da radim neki web i trebam outsourceat dizajn. Hocu li ga outsorceat Pedji koji je ostavio neki personal feeling u nasem odnosu ili nekom drugom o kojem sve sto znam su njegove reference? Pa naravno da cu ga dat Pedji.
Cinjenica da se veci dio ove nase, do duse male, regionalne blogosfere u principu jako dobro poznaje i privatno ti valjda dovoljno govori o tome da niej dovoljno u današnje vrijeme ljudima dati samo suho štivo 😉
A to što kažeš da tebe kod poslovnog kontakta ne zanima njegov privatni život, meni je u potpunosti ludo. Pa naravno da želim znati što više mogu o osobi kojoj cu povjeriti neki posao.
Mesati privatno i poslovno po meni je recept za katastrofu.
Verujem da je svako ovde dosao u takvu situaciju… onog trenutka kad jedan od ta dva aspekta dodje u problem, trpi i ovaj drugi. Mislim na one poslovne projekte koji ukljucuju novac, ako se radi za slavu, ideale, pravi rock band, “web startup” 🙂 i sl… to je druga prica.
Zbog toga bih uvek pre outsourcovao dizajn nekome koga poznajem “od 9 do 17” (figurativno) , a vreme “od 17 do 9” provodio sa osobama s kojim delim interesovanja iz privatnog zivota. Mozda ja sa njima idem i na swingerske zurke, ali to sigurno ne radim u svom stanu, a kad odem tamo ne delim vizit-karte 🙂
Pa, dobro, Varagiću, šta je sad ovo? Tante za kukuriku na srbijanski način? Nemoj nam samo reći da je to još jedna lekcija iz e-marketinga, pa upravo si ovim postom dao primer kako ni slučajno ne treba, ako iole imaš odgovornosti prema svojoj ličnosti, poslu koji radiš i firmi u čije ime često nastupaš. Za razliku od Miloja Sekulića, kojem moram da skinem kapu u ovoj aferici – i na učešću u diskusiji u tekstu kojem je ovo reakcija, i u prilogu jednim komentarom ovde – to se zove odgovorno online ponašanje.
Loš primer si dao svojim učenicima, zaista. Jedan loš i razočaravajući primer iz e-marketinga i ličnog PR-a, toliko loš da ljudi koji su mi javili da ovo pogledam (a nijedno nije glavni lik iz ovog posta) su sponatno dali grozne i nepopravljive kvalifikacije tvog postupka i samim tim tvoje ličnosti.
Da si imao petlju, kad te je već toliko zaboleo Peđin tekst, trebalo je da ga napušiš lepo i sočno, pre svega DIREKTNO, kod sebe ili još bolje, kod njega na blogu, i da se lišiš frustracije. A šta je ovo? Zaista, ispod svake kritike.
Baš sam razočarana. Mislim, nisam ni bila očarana, ali sam ovim zaista razočarana.
Veliki faux pas!
# Miloje, a tebi svaka čast.
@ Tatjana: Meni iskreno ovo nije izgledalo kao odgovor na Pedjin tekst, ja sam vise ovo dozivio kao dokaz da je i Dragan pratio “pikila sam kakila sam” twittanje 🙂
Ne znam zasto si ga toliko napala u komentaru 🙂
# Toni, pa nisam ga napala. Iznela sam mišljenje o ovom postu. Zbog ovakvih postova još više uživam u svojoj zasluženoj blogerskoj penziji. 😉
A nije odgovor na Peđin tekst? Pa nije, to je mimikriran napad umesto argumentovanog frontalnog napada. Jer, u eri realytija, fejsa i spejsa, twitera i ostalih gluposti, bloga, naravno, skoro da je cinično iznositi primer da je nešto od toga, zbog same svoje svrhe samopromocije, loš primer za sopstvenu svrhu samopromocije.
Meni se sve čini da je netko nekome vrlo efektno stao na žulj prije novogodišnjih praznika i sad netko drugi pokušava vratiti istom mjerom. No, problem je u tome što taj netko drugi udara ispod razine pojasa i što je najtragičnije, vrlo efektno promašuje!
Eh sad kako tome nekome drugom nacrtati da je vrlo efektno promašio. Možda da pokušamo svi na… jedan… dva… tri: PROMAŠIOOO!!! … OMAŠIOOO!!! … OMAŠIOOO!!!
A što se tiče golupčeka, ako njih to veseli, samo mi se sve čini da takve stvari znaju biti kratkog vijeka ili kratkog vijeka interesa… 😆
@Moo Ne znam šta je toliko sramno u ovom predstavljanju o kojem sam čuo ranije sa nekoliko strana (kao i ti za ovaj moj članak), a i dao sam ponovno objašnjenje nekoliko komentara ranije. Jednostavno, video sam da se o tome piše “sve u 16” preko twitera. Nisam video ni jedan blog-post na ovu temu, a radi se o interesantnom primeru sa interesantnim sudeonicima, što je sasvim dovoljno za tekst na ovom blogu.
Što se tiče komentara na pominjani Peđin post, nisam imao šta novo da dodam na postojeće komentare koji već postoje na taj post, a ostavio sam svoje mišljenje na isto-toliko pominjanom twiteru, kao odgovor na konstataciju Ivana Brezaka Brkana.
@ zsteva
Ko kaže da jedan deo ličnosti mora da fali? Kakva je to generalizacija?
@Moo
Nisam siguran da je ovo loš primer, to što su izvesne okolnosti implicirane ovde, sasvim slobodno mogu pozitivnu stranu držati Varagiću jer on kao autor bloga u kontekstu onoga što radi na najlepši način dao primer onoga što je poentirao u zaključku, ne prskačite daj deo teksta. Isto tako, ako je bio frustriran, a sada nije, to je dobro.
Što se tiče Peđinog teksta o PR specijalcima, on se mnogo bolje uklapa u kontekst njegovih Twitter aktivnosti nego li u ozbiljne blog aktivnosti. Zašto bi Peđa ipak imao pravo da “napuši” na blogu u tom tonu, a Varagić u ovakvom ne? Napušavanje nije počelo direktno, a jedino direktno napušavanje kako ga ja vidim je “ferka” ispred kafane, da se razumemo. I opet generalizacije o nekim srpskim inatima…
Neka Varagić i Peđa kažu da li iza ovog ima nešto baš lično što ne vidim, reagujem isključivo na osnovu slike koju sam stekao pratići situaciju od Peđinog posta o specijalcima. Ne bih se više javljao ukoliko ima bilo kakvih ličnih čarki.
Sapunica je super! I ovaj članak će definitivno podići popularnost i akterima i Twitter servisu. 🙂
Ja kao neko ko je više naklonjen netu nego TV-u po prirodi stvari moram da podržim ovaj egzibicionoizam. Barem dotle dokle je zanimljivo, a čini mi se da su Blogowski i Aurora koliko god “hodali po ivici” i dalje pristojniji od 99 % serija koje se prikazuju, i Velikog Brata koji je skandal, i onoga što se juče dogodilo na B92 a o čemu je izvestila Dragana Đermanović na facebooku – porno scene u porodično vreme.
Za razliku od svih tih medija, Twitter prati onaj ko želi, onda kada želi i onoliko koliko to želi. I to je ključno u ovom slučaju.
Ovo dvoje reality show twitter-ovisnika još uvek nisu postovali nijednu kompromitujuću fotku niti otišli dalje od aluzije.
Pozdravljam dakle twitter-sapunicu sa stilom 😉
@ Jelena Mickić
pasivni posmatrači? To se u našim krajevima zove “kibiceri” I ne služi mnogo na čast.
Iskreno, čini mi se da je najgore je biti i dosadan i glup. Sve ostalo se nekako i oprosti…
…i da dodam: “good bye privacy” je stari koncept, otkad je sveta i veka, samo je sa internetom dobio drugačije vidove 😉
Lepo je neko rekao i ranije, tamo na Pedjinom blogu u komentarima, ko želi neka čita, kome smeta ima block i nije problem… Oba posta verovatno ne dolikuju, ali sada je kasno… I stvarno je situacija kao na selu, sve se zna, diže se prašina, pričaju se priče, twittovi, postovi… I na kraju će se sve smiriti…
@Milos – Sigurno nemam ništa lično protiv Peđe (a ne znam da on ima nešto lično protiv mene), šta više – smatram da je baš cool…
@Jelena Jovanovic
Kibicer- onaj koji merka, posmatra.
Etimologija reci nemacka.
Kibicer, kibicovati su reci koje u srpskom jeziku nemaju negativnu konotaciju.
Verovatno si htela nesto drugo da kazes.
@Jelena Mickic
lepo sto gledas u recnik 🙂 Bas sam to htela da kazem, da onaj ko samo kibicuje ne ucestvuje u igri. A narocito nije playmaker.
Ili, u internet zargonu, pasivno posmatranje ne dovodi do bolje reputacije – veceg saobracaja na sajtu – popularnosti, whatever…
Savetujem da se oni koji kibicuju i aktivno ukljuce – ako naTV za to nema prilike, ovde ima. Secas se onih decjih SF romana sa vise zavrsetaka? E pa ovo je isto to, samo sto je online, i u real time i ima vise “koautora” koji mogu da svojom inicijativom promene ishod price.
Sasvim sam sigurna da iza twitter sapunice stoji i plan i dogovor i scenario. Ali hajde da ne kvarim igru, pisacu o tome na mom blogu 😉
@Moo ja sto sam imao vec sam raspravio sa Pedjom
http://www.flickr.com/photos/keigoo/3157653582/
@ svi
Salu na stranu, da nismo sve ovo preozbiljno shvatili?
Mislim da su oba blog posta (i Pedjin i Draganov) bili korisni. Uz ovakvu brzinu pojave novih nacina komunikacije uz koju zivimo tesko da bilo ko od nas moze da kaze da ih ispravno koristi. Ko je uostalom autroritet da zauzem takav stav?
Ucimo se na primerima. Tesko da teorija komunikologije koja je nastajala u offline vremenima moze da nam bude od koristi. INTERNET SE ZIVI! Svi na neki nacin dajemo doprinos pa i njih dvojica.
@ Jelena Jovanovic
Ne gledam u recnik. Koleginice smo, poznavanje jezika nam je posao 🙂
Elem, racunam na tebe kao izuzetnu i angazovanu sajbernautkinju da podignes nivo online nam kulture 🙂 kako recima tako i “djelima” za primer 😉
http://www.youtube.com/watch?v=jHPOzQzk9Qo
Ajde malo i ja 🙂
Prvo: ne kapiram jednu stvar, zasto ljudi misle da se ja i Dragan napusavamo? Pa cak i u svom postu o Twitteru i Pr-evima sam stavio da u onom light hejtu nema nicega licnog i da se nadam da sujeta nece proraditi. Ono je bila jednostavno moj subjektivan pogled na koristenje Twittera za ljude sa specificnim poslom. As simple as that…
Sa druge strane, ja ovaj post ne shvatam, ali zaista, kao neki odgovor na onaj prethodni kod mene, pa cak i da je to bio. Choek izneo neki svoj review svega i voilà.
Sto se tice “izlaganja” sebe online, nije mi jasno da danas jebote u 2009. godini ima jos ljudi koji misle da je Orvelova “1984. godina” samo predvidjanje ili samo literatura. Pa “1984.” je prisutna vec nekoliko godina!! Pitanje je samo za koliko godina (ili meseci) ce Gattaka biti prisutna, o 1984. je no sens pricati!
Da li znate da u Londonu kada odete do posla i vratite se ste snimljeni sa preko 300 kamera na ulici?!!
Da li znate da gotovo svako selo u francuskoj ima kamere na ulici?
Da li znate da preko izvoda sa vase VISA kartice moze da napravimo ladno vas profil licnosti?
Da li znate da svaki put kada instalirate neki api na FBu tamo neka firma (izmedju ostalog i moja) dobije SVE vase podatke?
Da li znate da preko vaseg mobilnog telefona mozemo da vas geolokalizujemo u svakom momentu ili prisluskujemo pa cak i kada je mobilni iskljucen? Da li znate…
Mislim ne mogu vise, a nije da nema toga…
Druga stvar, posao “vodjenje ljubavi” preko micro blogging platforme.
Ajde da se kladimo da cu pronaci vishe kontakta za posao od nekoga ko se zavukao u svoju rupu i intelektualno masturbira iz nje. A uz to da sto manje ljudi vidi to.
Pa sada kada sam bio na odmoru, ljudi me nahvataju da im uradim sajt i to po francuskim cenama!! Kazu nece da rade sa “ovim nashim” konzervativcima ??!!
@Pedja Puselja
> zasto ljudi misle da se ja i Dragan napusavamo
pa zbog tvog prezimena
Bem ti velika slova za anti spam, pojede mi komentar kojeg sam pisao ceo dan…
Da se ne ponavljam, cim dobijem na Lotou, dajem svima triput dovoljno da rade kod mene.
Ziveo Twit, ziveo blog!!!
Znam da sam spominjao Tita u predhodnom komentaru, pa da ga ne izostavim sada…
Miloje je car koji ima prednost, iskusan je to vuk. Dragan nije nista manje ,,ogoljen,, na netu od Pedje, a kad bi imao prilike da saradjuemo sigurno da bi imali prednost kod mene od onih kibicera…
Oba posta neosporno radrmavaju ucmalu blogosferu u regionu …
# Miloše, nisam rekla ni u jednom od dva komentara ovde da je ono što je Peđa uradio u redu, ili ne. Ostala sam indiferentna na tu temu, jer o twiteru ne znam ništa, niti mi je privlačan, niti me interesuje. Samo mi se čini da Varagić JESTE ostao frustriran i da je ovaj post rezultat frustracije sa odloženim delovanjem, pa mi se sredstvo učinilo bljak, dok mi je tema i dalje nezanimljiva.
***
Sasvim je moguće da su me komentari na mom mailu indukovali na isključivo jednu pozadinu ovog posta, ali stigli su od različitih ljudi koji imaju različite odnose prema subjektima ovog posta, ali nikakve međusobne, te molim da mi ne zamere oni koji jedino tu dimenziju ne vide, kao što meni sada jedino ona bode oči.
Primer je loš, po mom ovde izdvojenom mišljenju, # Miloše, zato što može da implikuje tu dimenziju. Međutim, ispada da je primer super Peđi, pa onda je meni još superiji! 😉
@Moo
Jos u NS sam ti rekao da experimentisem sa celom tom Twitter pojavom i da mi je interesantna. A ako mislis na ovaj post ovde konkretno i meni je analiza cele stvari totalno promasena. U stvari pogresna je kako dolazi od Dragana.
Tako ako napravimo mali bilans (samo za tebe Moo) 😉 Na ceo post sam ostao totalno inertan, stvar koja me pogurala da ostavim koment je uglavnom sto se pocela provlaciti ta nit “medjusobnog napusavanja” koja bar sa moje strane nema sta da trazi.
Sve je ovo bussines i kao takav nemojte prihvatati stvari previse licno 😉
U svakom slučaju Peđa, hvala na komentarima.
Oko celog pitanja privatnosti, mislim da nema neke prevelike potrebe da se zamaramo. 1984. je možda stvarnost u nekim elementima, ali kao koncept je potpuno prevaziđen. Jasno, široke internet komunikacije i povezanost daju razne opcije, pa tako američki dronovi bombarduju pakistanske militante iako nisu uključili telefon, a FB prodaje podatke zarad ciljanog marketinga. Sa druge strane, svima je već kristalno jasno kolike su prednosti individualnih mass komunikacija (ne mislim bombardovanje militanata, jelda). A što se tiče totaltiranog paranoja tripa sa Velikim Bratom, u stripu ”The Invisibles”, lik King Mob lepo kaže: možemo da prekrijemo planetu CCTV kamerama, ali nikako ne možemo da nateramo likove u kontrolnim sobama da prestanu da drkaju ili igraju 49 nivo neke igre i umesto toga zaista prate šta se dešava 😉
U ovom slučaju, sve je fer u ljubavi, ratu, biznisu i… u stvar, izgleda da je sve fer u svemu. Koliko će to nekom biti tovarno ili zabavno, savršeno je sve jedno; svi imamo mogućnost izbora. Čak i kod kategorije ”volimo da mrzimo” tipa Veliki Brat i slični programi, postoje BBC World, HTV, a ako neko nema kablovsku, tu su knjige, filmovi a na kraju i taj užasni, čudni i divni spoljašnji svet…
Uvek me je fasciniralno da stvarnu podršku nekom fenomenu ne daju njegovi obožavatelji, nego njegovi protivnici. Poznati primer: Haurada Sterna sluša više ljudi koji ga ne vole, nego onih kojim je kul.
Ili uzmimo recimo Velikog Brata: da neko stvarno mrzi ovu pojavu, najbolje bi mu bilo da nikada ne izusti ni jednu reč niti pomisli o njoj. Sve ostalo samo doprinosi VB na jedan ili drugi način.
Što se mene tiče, udrimo po svemu: dogod su sve dobrovoljno tu, po meni all goes – live stream creampie, DB, S&M, FSTPP (ok, ovo sam izmislio). Ukoliko mi se ne sviđa, uvek mogu da čitam članke na wikipediji o istoriji svetskih religija ili nešto drugo što volim.
Doduše, ko ne voli da pogleda dobar DB 😳
@Moo
Da, evo sada i meni nije interesantno… vidim da je 99% ovih komentara obično trolovanje, računajući i moje jer je Peđa jedini relevantan da kaže nešto ovde. Ipak se radi o njemu. Eto, ako nema napušavanja, neće biti ni fajta. Pih! Ja bih dao onome da radi sajt ko se bolje tuče :). Ali i dalje mislim da mu je kvalitet bloga opao :).
Mislim da je Miloje u komentaru
“Uz ovakvu brzinu pojave novih nacina komunikacije uz koju zivimo tesko da bilo ko od nas moze da kaze da ih ispravno koristi. Ko je uostalom autroritet da zauzem takav stav?
Ucimo se na primerima. Tesko da teorija komunikologije koja je nastajala u offline vremenima moze da nam bude od koristi. INTERNET SE ZIVI! Svi na neki nacin dajemo doprinos pa i njih dvojica.”
pogodio sustinu.
Ovo tek da napisem nesto, da ne ispadnem i ja “kibicer” 😀
To Twit or Not to Twit … Imam nalog na twitteru već 4 meseca, ali ga nisam koristio … Rek’o juče da vidim o čemu se radi. Moje prvo zapažanje je: previše šuma u korisno signalu (signal vs. noise). Čitam da se twitter koristi u industriji za objave, kontakt sa klijentima ili šta već … ono što sam video, je lični egzibicionizam dvoje mladih ljudi. Za mene previše šuma, nisam to očekivao. Ljudi, startujte MSN i uživajte si one-on-one, twitter “grupnjaci” mi nisu nešto zanimljivi. 🙂
Svakom čudu tri dana dosta, vreme će twitteru sigurno da prođe. U celoj šumi IP adresa treba biti jedna jedinstvena, lepo je što se promovišete na ovaj način. Samo će neko da plače sutradan kada mu privatnost bude potrebna, a neće postojati opcija OFF. Ostavite gubitak privatnosti za nekog kome je to posao, manite se ćorava posla.
Neverovatno je koliko sva ova deshavanja na facebooku, blogovima i twitterima podsecaju na odnose medju ljudima u gimnaziji ili na IRC-u pre desetak godina.
1. stadijum (“prvi dan u gimnaziji”): polu-skriveno odushevljenje, “ozbiljnost” u porukama/postovima, umishljenost da se u online socijalnom miljeu neshto zaista ozbiljno i produktivno mozhe uraditi.
2. stadijum (“druga godina gimnazije”): odushevljenje prerasta u euforiju, ljudi se sve bolje i bolje poznaju, pochinju sporadichna druzhenja uzhivo, emotivna komponenta se nazire medju pojedincima, mrezha ljudi narasta na >15 osoba shto pruzha svakodnevni voajerski uzhitak, chak i za najzahtevnije.
3. stadijum (“treca godina gimnazije”): pochinju prve ozbiljnije svadje/prepucavanja, ljudi u mrezhi se dele na podgrupe medjusobno “kompatibilnijih” pojedinaca, neki od chlanova grupe se privremeno vracaju prijateljima iz osnovne shkole, posle vecih svadja svi se okupljaju i razmishljaju kako da isprave ono shto je u afektu recheno i uradjeno, “jer ipak smo mi svi ovde prijatelji”
4. stadijum (“matura”): u ovom stadijumu vec postoje toliko duboke podele i razlike da se mrezha odrzhava samo zbog navike, i mozda iracionalne zelje ponekog chlana da grupa ostane zajedno. ipak, matura sigurno dolazi krajem maja a posle toga ne postoji ni jedan zvanican razlog da grupa opstane.
Ova grupa/mrezha ovde je ochigledno zrela za maturu 🙂
@Pavlovic Petar
Pa kao i sa svakom drugom serijom (sapunicom) uvek je mukica kad pocinjes…a posle ne mozes bez toga 😆
Ja sam se nesto kao bunila u pocetku (a pocela sam da zveram sta se desava kada je Eniac dobacio @ blogowski i @aurorans “go get a room vas dvoje”…
Heh, pa sam prestala da se bunim kad su obecali i streamovanje 😉
Kako da se bunim? Mogu eventualno da preskocim, ali takva hrabost je za mene nepojmljiva. I jos jednom: nepojmljiva, ne-za-mi-sli-va! 😆
( ➡ mada Blogowski kaze da cemo jos neko izvesno vreme uzivati besplatno, a onda svako da se uchipi 3o € za show )
A čemu služi mail i sms? Twiter ima privatne poruke koliko mi se čini, facebook takođe podržava privatne poruke…
http://www.grokdotcom.com/2009/01/13/the-social-network-debate-separation-of-professional-and-play/
@blogowski: ” Sto se tice “izlaganja” sebe online, nije mi jasno da
danas jebote u 2009. godini ima jos ljudi koji misle da je Orvelova
“1984. godina” samo predvidjanje ili samo literatura. Pa “1984.” je
prisutna vec nekoliko godina!! Pitanje je samo za koliko godina (ili
meseci) ce Gattaka biti prisutna, o 1984. je no sens pricati!
Da li znate da u Londonu kada odete do posla i vratite se ste
snimljeni sa preko 300 kamera na ulici?!! ”
Ovde si potpuno u pravu! London je dečja šala prema primeru
Midlsborou-a, za koji sam čuo preko veba. Naime, stanovnici tog
gradića su _sasvim dobrovoljno_ pristali da se postavi _par stotina_
kamera po ulicama! Gradonačelnik (inače omiljen građanin) je smatrao
da će to biti najbolji način da se stane na put kriminalu. Na nekoliko
mesta pored kamera postavljeni su megafoni. Tako da na Youtubu možeš da vidiš scenu “Gospođo! Vi u crvenoj bluzi! Vratite se da pokupite papirić koji ste bacili na trotoar!” (((-: I onda o kakvoj privatnosti mi govorimo u 2009-toj!?!? Moj generalni stav je da svako ko želi da istovremeno bude na netu a bude “privatan” ima ozbiljne probleme sa svojim IQ!
Nastavak priče: Blogowski, Miss Cybernaut.
Emitiranje sapunice bilo je svakako zanimljivo pratiti … haha …
Čestitam na ljubavnom završetku 😛
[…] li time tek virtualne veze koje se nikada neće ostvariti? Ukoliko se sjetimo naših dragih blogera Pedje Pušelje Blogowskog i Sanje Rastovac Aurorans – čini se da ipak preferiramo stvarnost. U redu, oni su poseban primjer osoba koje se ne […]