“Velika slika” – Kako je biti na LeWeb konferenciji III

Definitivno ću još pisati o nekim konkretnim temama koje su na mene ostavile utisak sa LeWeb konferencije, ali prvo bih želeo da napravim generalni prikaz mojih utisaka o ovoj konferenciji, dok su još “sveži”.

Pričao sam sa nekoliko osoba koje su  pored ovog događaja bili na ogromnim konferencijama u SAD, kao što su npr. SXSW Interactive ili Web 2.0 Summit, i svi se slažu da je LeWeb nešto potpuno drugačije, ako ne zbog nečega drugog, onda je to činjenica da je ovo najinternacionalniji veliki skup na temu Weba – ove godine su učesnici bili iz 60 država!

Struktura programa i učesnika u programu

Kada generalno razmišljam o tome kakav je bio program koferencije u celosti (bar oni delovi koje sam gledao, jer nisam uspeo sve da propratim), tačno se po samim učesnicima konferencije moglo videti da je svako došao zbog nekog svog izbora glavnih tema, bilo da se radilo o programu u glavnoj hali, zbog takmičenja startapa, ili zbog nekih workshop-ova.

Ako pogledate program konferencije, verovatno ste već primetili da je pojedinačnih predavanja bilo izuzetno malo, uglavnom ste mogli videti sesije sa pitanjima voditelja sesije (Q&A), ili varijante okruglih stolova.

Odabir predavanja pojedinaca je bio veoma šarolik, od tema koje nisu u nikakvoj vezi sa temom konferencije (kao što su sponzorka predavanja), do tema koje liče na teme konferencije (kao što je zabavno predavanje Wisdom of Crowds koje sam stavio u ovaj post jer je stvarno interesantno i zabavno), sve do neverovatno ozbiljnih predavanja kao što je Social Business priča koju je krajnje profesionalno ispričao Jeremiah Owyang.

Meni lično drugi dan je bio neuporedivo kvalitetniji sa aspekta izbora predavanja (ipak su išle i paralelene sesije), sa nekim toliko ozbiljno obrađenim temama, da sam u nekoliko navrata ostao bez teksta. Na osnovu utisaka sa nekih ozbilnih predavanja i oko predavanja (odnosno učesnika) napisaću uskoro dva ozbiljnija teksta.

Praktično svi predavači/učesnici u diskusijama su bili veoma dobro pripremljeni (ogromna većina su profesionalni predavači), sem jednog primera  u kojem je predavač (Dave McClure) imao dobru priču, ali su mu slajdovi bili strašno bezvezni (celo predavanje u dva slajda), pa je njegova inače interesantna priča delovala dosadno.

Mislim da se mnogi slažu o neverovantim Q&A utiscima koje nam je priredio Gary Vaynerchuk.

Po meni, najbitniju karakteristiku svih predavanja, koju je prvi uočio Nebojša (Radović), predstavlja činjenica da ovde ni u jednoj sekundi niste mogli da čujete ništa loše, nikakve žalopojke (tužbalice), prebacivanja, svađe, ili slično u vezi sa bilo kojom temom ovog skupa – isključivo je ovde reč o podsticajnim, pozitivnim impulsima koji se daju učesnicima da se može biti veoma uspešan na Webu!

Networking ili ne, pitaje je sad’

Ovaj događaj sa tolikim brojem učesnika sasvim drugačije funkcioniše sa aspekta umrežavanja u odnosu na ovdašnje događaje.

Prvo, da biste uopšte pronašli nekoga (nepoznatog) s kim ste čak i ugovorili viđenje u onoj gomili osoba, to uopšte nije jednostavan zadatak.

Drugo, za uzimanje izjava od poznatih osoba trebaju definitivno pripreme i ugovaranje razgovora, ako želite da sa velikom verovatnoćom obavite razgovor koji ste planirali (to je npr. dobro uradio Ivan Brezak Brkan).

Treće, možete raditi razgovore sa poznatima i bez priprema, ali je to potpuno besmisleno, ako nemate pripremljeno šta ćete da pitate tu osobu.

Meni se konkretno desilo da sam naprasno dobio želju da uzmem izjavu od Marisse Mayer, ali sam to pokušao u pogrešnm momentu (pola minuta suviše kasno), i nisam uspeo…

Iz ovih razloga, veoma je zgodno pročitati preporuke kako se ponašati u uspostavljanju kontakata na velikim događajima.

Obzirom da je u mom slučaju prisustvo na ovoj konferenciji u odnosu na sadržinu blog postova predviđeno da bude u stilu analitičkih tekstova, nisam morao obavezno da uzimam izjave, i zato je taj deo priče za mene bila čista proba pravog novinarskog “vijanja” izjava (što inače nije u fokusu mog interesovanja)…

Moje iskustvo sa drugih događaja mi je pomoglo da uradim ono što se meni učinilo najbolje u ovakvim situacijama – jednostavno sam upoznavao one osobe koje su u nekom momentu bile pored mene i sa kojima sam ili ja ili ta osoba stupali u dijalog.

Inače, prateći događaji oko ovog skupa (bloggers party, koktel) nisu baš bili nešto naročito (za prvi događaj sam dobio više inputa ovog tipa, a na drugom sam se sam uverio u to), opet zbog istog problema sa networkingom (ispričaš e sa onima koje od ranije znaš, i sa onih nekoliko osoba koje si tamo na događaju upoznao – i to je to)…

Bez obzira na posebnu aplikaciju za poboljšanje networkinga koja je bila u upotrebi – Presdo Match, jedina prednost ovdašnjih skupova u odnosu na LeWeb jeste upravo kvalitet networkinga – jednostavno ne može se puno uticati na veću količinu kvalitetnog upoznavanja na događaju sa ovoliko velikim brojem osoba.

Anđeli i đavoli u detaljima – bravure u organizaciji

Ako ste možda pomislili da se na ovakav događaj eventualno može prošvercovati, pa ne platiti veoma skupu kotizaciju, kako to obično biva u ovim krajevima, grdno biste se prevarili.

Obezbeđenje

Nekoliko desetina osoba iz obezbeđenja (video sam bar trojicu iz ovih krajeva) proveravalo je svaki ponovni ulazak svih učesnika u neku od tri hale u kojoj se dešavala konferencija (sa nekim posebnim svetlima za pokušaj kopiranja akreditacija/bedževa), a takvih ulazaka samo u mom slučaju je znalo da bude po desetak i više u roku od 20-30 min (kada sam prelazio iz jedne u drugu ili treću halu).

Različite čaše su bile postavljene po halama koje se nisu smele iznositi napolje, pa je obezbeđenje vraćalo one koji su pokušali da izađu sa kafom ili sokovima.

Slično kao pri ulasku na Exit, imali smo i posebne trake za ostale događaje, kao što su kokteli ili žurke, tako da se ni tamo nije moglo ući bez adekvatnih rekvizita.

Tehnika

• 1gb konekcija, 11 kilometara kabla, 40 APeva, 16,277,214 IP adresa, 20 inženjera.
• 4688 jedinstvenih uređaja koji su koristili WiFi, 1,12 TB traffica.
• … Preuzeto od Eniaca

Internet preko (lan) kabla je radio fenomenalno (pored većine mesta u donjem delu sale je bilo lan kablova), dok je WiFi veoma često “štucao”, a tamo gde smo sedeli (Balkan Crew), bilo je potreba i za WiFi-jem, jer lan nije bio svima dostupan…

Posluženje

U svim halama i posebnim prostorijama u halama (kao što je deo za oficijelne blogere) sve vreme su bili dostupni sokovi, automati za kafu u patronama (čuo sam da je ovo hit u EU, i da će uskoro biti i u ovim krajevima), kolači, prazne čaše, i sve se to blagovremeno dopunjavalo kada ga nestane…

Pročitao sam da je prošle godine bilo problema sa kvalitetom hrane i da je nije bilo dovoljno pa su se stvarale velike gužve, što ove godine uopšte nije bio slučaj. Organizacija doručka i ručka za toliki broj učesnika je pravi podvig, a moglo se malo šetajući po halama veoma brzo doći do jela i slatkiša, i sva hrana je bila jednom rečju – fenomenalna (probao sam puno lepih stvari koje ne znam šta su).

Garderobe

Za one koji su direktno dolazili ili odlazili sa konferencije bila je na raspolaganju posebna garderoba za kofere.

Da bih demonstrirao na primeru funkcionisanje organizacije sa aspekta sitnih detalja, mogu pomenuti primer sa garderobom za kapute u kojoj ste dobijali uobičajeni broj, ali sa papira koji je kreiran na takav način da sa jedne strane služi da se postavi na samu vešalicu, a deo koji se daje učesniku konferencije se otcepljuje sa perforirane trake na tačno predviđenom mestu na samoj traci za garderobu! U jednom momentu kada sam hteo da ostavim kaput, stvorila se gužva za uzimanje kaputa, pa je osoba iz obezbeđenja koja je stajala pored iz drugih razloga odmah zvala nadležnog za garderobe da se “pojača” broj osoba na garderobi. 2-3 minuta kasnije već nije bilo gužve!

A Pariz…

U zavisnosti od toga koliko je ko sebi dozvolio vremena u inače veoma popunjenom rasporedu događaja na LeWebu, toliko je bilo mogućnosti da se bar nešto vidi od prelepog Pariza.

Mesto gde se održava LeWeb je na periferiji Pariza, pa je bilo potrebno izvesno vreme da se stigne do centra putem izuzetno dobro organizovanog metro prevoza (za četiri dana najduže što sam čekao neki metro pri presedanju je bio 1 minut!), a u Parizu je centar veoma VELIKI pojam (npr. iz samog centralnog dela Pariza ne može se najčešće videti Ajfelov toranj, ni iz daleka!). Uspeo sam da vidim neke od poznatih znamenitosti, ali sam to vreme u centralnom delu najviše iskoristio za šetanje tim tako lepim ulicama…

Jedan od saveta koji mogu da dam vezano za optimalan boravak u Parizu jeste, da to uopšte ne mora da bude naročito skupo, a može da bude veoma sadržajno:

• Mislim da u Pariz ne treba doći na manje od sedam dana.
• Smeštaj i put treba uzeti nekoliko meseci ranije (tada se mogu naći stvarno jeftini aranžmani).
• Pregledajte sve ono što vas zanima od znamenitosti, ali pokloni, ostale potrebštine  i jelo je preporučljivo kupovati na periferiji, ne u centralnom delu. Npr. sva jela koja sam uzimao na periferiji su u proseku bila jeftinija od onoga što za slične stvari plaćam ovde! Slično važi i za odeću, poklone i ostale potrebštine – jedino što je potrebno vreme da bi se pronašle najbolje ponude za najbolju cenu.

Ukratko, prezadovoljan sam što sam odlučio da idem na ovu konferenciju!