Kao nastavak teme o aktuelnoj krizi u svetu klasičnih medija poslužio mi je članak Sarah Lacy: “Who the Hell Is Enrolling in Journalism School Right Now?“. Sarah je poznati IT novinar, koja u pomenutom članku kroz sopstveni primer ističe jednu od najbitnijih istina savremenog (svetskog) novinarstva – Novinar i danas može da zarađuje i više nego pristojno za život, ako je dobar novinar. Takav novinar ne nastaje iz novinarske škole!
Pored krize medija, mi živimo i u krizi novinara, ali ne i novinarstva. Kvalitetan novinar za karakteristiku ima širinu znanja (načitanost, brilijantna artikulisanost i pasioniranost) koje može da primeni na veliki broj tema, a to se ne uči u novinarskim školama.
Najveći problem savremenog novinarstva (naročito u ovim krajevima) je ogroman broj NEKVALITETNIH novinara sa jedne strane, a sa druge strane ne postoji perspektiva koja bi pokazala potencijalno kvalitetnim novinarima da se ovaj posao u nekom obliku uopšte može isplatiti.
Novinari, ako želite bolje zarade – pokažite šta znate!
Verovali ili ne, ova kriza medija će do kraja naredne godine imati za efekat bolje plate za kvalitetne novinare, i u ovim krajevima! Razlog za ovu pojavu biće izbijanje u prvi plan onih medija koji uspeju da istovremeno reše probleme sa modelima poslovanja (zarade), uključujući i značajno poboljšanje kvaliteta sadržaja koji objavljuju.
Iz tog razloga, svi oni koji žele da budu uočeni kao kvalitetni novinari, najjednostavniji način za promociju svog pisanja jeste istovremeno kreiranje blogova i upotreba društvenih medija. “Na radaru” će svakako biti oni najpopularniji…
Kriza (klasičnih) medija ili novinarstva?,Btw. Ne mojte gledati mene na toj listi, ja sam “platio” svoj rejting 🙂 Znate kako to ide 🙂
Pročitajte i tekst – Zašto novinari imaju male plate?
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Zanimljivo je stvari sagledati iz tog kuta da se ono što se cijeni kod novinarstva u principu ne uci u novinarskim skolama.
Kada sagledamo stvari realno, utjecajni bloger bi trebao biti puno cjenjeniji “novinar” od jednog novinara u nekim dnevnim ili mjesecnim novinama pošto je do svojeg autoriteta došao iskljucivo svojom zaslugom odnosno ljudi su odabrali citati bas njega a nije im on nametnut izborom redakcije, kao sto je slucaj kod klasicnih medija.
Znamo gospodine Varagiću…
i priču sa čćš, i sa ključnim rečima i sa humanitarnim akcijama i sa plaćanjem i sa sponzorstvom i sa rezolucijama i sa pretraživačima i sa partnerskim mrežama i sa rangom i sa SEO i sa SEF i sa prevođenjem Interneta na srpski i sa prevođenjem Web-a na srpski (tzv. Veb)… Sve znamo, ali još da objasnite nama koji to znamo u čemu je suština takvog nastupa…
Pre svih tehnologija i tehnikica, dolazi nešto što se zove ETIKA !
Kao neko ko ima dva bloga i ko je pisao i za online i print medije bez diplome novinara (diploma drugog fakulteta društvenog usmerenja nije odmogla priznajem) trebalo bi da se složim.
Ali ne mogu u potpunosti. Blogovanje-citizen journalism ne sme da se stavlja u istu poziciju sa klasičnim novinarstvom. U većini slučajeva (kapa dole Majci hrabrost) blog pisanje se svodi na nuđenje komentara, analiza, mišljenja… u ovdašnjoj sredini gde se dijalog shvata kao uvod u fizički obračun to je više nego dovoljno.
Moje pitanje je – da li bloger ide po arhivama, da li bloger može da istražuje tok novca, korupciju u raznim sektorima, da li bloger ima izvore u Vladi, policiji, sudstvu.. Koliko se njegova reč (ovde) daleko čuje? Da li bloger može da pozove političare na odgovornost?
Koliko god izrazi tipa “wisdom of crowds” ili “ProAm revolution” zvuče sloganski privlačno, klasično novinarstvo u smislu očuvavanja javne sfere, je stvar za koju se vredi boriti.
Poznajem mnogo kvalitetnih novinara koji su već izgubili volju da utiču na poboljšanja, želju da rade svoj posao strastveno… Oni koji nisu izgubili ovu želju, reklamiraju se pomoću blogova, fejsbuka i čega sve ne, ali ne zaboravite suštinsku razliku između njih i pravih novinara – ovi prvi reklamiraju sebe a ne svoje tekstove.
Egocentrizam odmaže profesiji.
Nisam iz te price ali me jako zanima gde i kome se to uplacuje, jer ne znam?
Imam nesto spremljenog novca od zarade sa bloga pa bi da investiram u rejting 😛 😀
Kako sam upoznao par devojaka koje studiraju neki “zurnalizam”, mogu samo da zakljucim da je novinarstvo danas ono sto je ekonomija bila pre recimo 10 godina. Dakle, devojka zavrsava gimnaziju i nema pojma sta bi dalje… “sex and the city”… pa da naravno novinarstvo… logicno jelte…
Mene užasno nervira kada je novinar lenj. Toliko lenj da neće ni da proveri tačnost informacija koje je “dobio”. Pogotovo sam iznervirana ako znam da je provera (npr. kamate za kredit) zahtevala 3 klika mišem na sajtu kompanije.
Kako bi sve u zivotu bilo lako kada bi svi imali tako pojednostavljen pristup. Kao neko ko se profesionalno bavi masovnim i novim medijima, upravo radim na poglavlju online novinarstvo za strucni rad, evo mog misljenja i nekih cinjenica.
Neodrzivo je porediti nasu medijsku industriju sa americkom ili zapadno evropskom, jer su istorijske okolonosti koje su formirale drustvene i politicke uslove bile sustinski razlicite. Dok se na Zapadu razvijala komercijalna medijska industrija, sto nema negativnu konotaciju, vec samo ukazuje da je izmedju ostalog u pitanju privatni kapital, kod nas smo imali jednopartijsku drzavu i partijske, drzavne medije. Nije postojala potreba za istrazivackim novinarstvom, niti da se mediji, i novinari isticu svojim kvalitetima u odnosu na konkurenciju. Svako je imao svoje zagarantovano mesto, dok god je bio disciplinovan.
Da li ce neki online ili offline medij propasti zavisi od njihovog izvora finansiranja. Oni komercijalni koji zavise od oglasivaca ili citalaca u krizi mogu da se nadju ugrozenim, ali oni koji su u vlasnistvu drzave, politickih partija ili razlicitih grupacija koje zastupaju interese finansijera il iinvestitora na trzistu nece propasti.
Takodje blogeri nisu apriori novinari. Pogledala sam detaljno gore pomenutu listu najbolje rangiranih blogova, i ne primetih ni jedan novinarski, odnosno da spada u domen gradjanskog novinarstva. To su ili licni blogovi, pa i ako ima osvrta na trenutne drustvene pojave, onda su oni u domenu komentara, dok su ostali blogivkomercijalni, bilo u svrhe licnog ili marketinga organizacije, sto je sasvim legitimno, ali opet nije novinarstvo.
@popkitchen. Sasvim se slazem. Lepo receno za istrazivacko novinarstvo.
Da bi neko bio uticajni “nezavisni” novinar (citizen journalist), pretpostavljam da je Dragan zeleo da se ovim postom osvrne na tu kategoriju, potrebno je da izmedju ostalog ispuni fundamentalne kriterijume: da poseduje licni i profesionalni kredibilitet, strucnost, licnu i profesionalnu etiku, a svoje tvrdnje potkrepljuje argumentovanom utemeljenoscu i dokazima. Zasto bi citaoci verovali izjavi svakog XY-a samo zasto sto ju je objavio na blogu?
Ovim kao i pitanjem odnosa tradicionalnog i online novinarstva se vec duze i ozbiljnije bave timovi ljudi, nazalost van nase zemlje.
Preporucujem za ozbiljnije bavljenje temom:
Flanagin , A. J and M. J. Metzger. 2007. “The role of site features, user attributes, and information verification behaviors on the perceived credibility of web-based information.” New Media Society 9. pp 319-342.
Takodje izuzetno profesionalno i detaljno u British Journalism Review-u, brojevi iz poslednjih nekoliko godina.
@Dragane, da li mozete da navedete koji su to konkretni parametri i dokazi na osnovu kojih ste zakljucili da ce novinari u nasoj sredini u narednom periodu biti vise placeni?
Kriza medija otrežnjuje! To će dovesti do pomeranja repera ka kvalitetnijem novinarstvu… Ipak, živi bili, pa videli…
Dobra literatura na temu profesionalnog zurnalizma:
1. De Burgh, Hugo. 2005. Making Journalists: diverse models, global issues. Routledge.
2. Couldry, Nick & James, Curran. 2003. Contesting Media Power: Alternative Media in a Networked World (Critical Media Studies). Rowan & Littlefield Publishers.
@DraganVa: gotovo da nema drugog rešenja… kvalitet je održiv i u vreme opšte neodrživosti koliko god da (možda nekome) to zvuči suludo. Tačnije, u takva vremena on je najodrživiji od svih “karakteristika”. Čista logika.
@Jelena Mickic: Stvar je ponude i potražnje. Ovo su blogovi na vrhu liste naše relativno velike regionalne blogosfere (kažem velike jer imamo natprosjecan broj blogera “per capita”). To što se medu njima ne nalaze klasicni “novinarski” blogovi (a i dalo bi se raspravljati sto je to “novinarski” blog a sto nije), ne znaci da novinarskih blogova nema. Znaci samo da ljudima novinarski blogovi nisu zanimljivi.
Cinjenica je da ljudi na internetu sami biraju sto ce citati i ako na vrhu prevladavaju strucni blogovi i “pikila sam kakila sam” blogovi, to znaci da su oni isplivali zakonom ponude i potraznje. Klasicni mediji bi mogli stosta nauciti te unaprijediti svoju citanost, a samim time i prodaju i profit, kada bi pazili na to sto ljudi zapravo zele citati.
[…] hteo da im kažem da je to bacanje para, ne bi oni razumeli…Pratim, bre, i sajtove i blogove, evo ovde možeš da vidiš u kakvom smo ti mi blatu, burazeru! Vidiš, nema šta nema. Moderan press office, što bi […]
[…] i – hladi glave. Jer, dok se u mnogim tekstovima o krizi medija, a najpre štampe, i medijska i web zajednica s pravom pominju i tanak novinarski kvalitet, zaostajanje za tehnološkim sprinterskim tempom, […]