U poslednje vreme sve češće pronalazim tekstove u kojima se eksplicitno tvrdi da nova znanja iz oblasti online komunikacije objedinjuju aktivnosti iz oblasti marketinga i PR-a. Praksa pokazuje da veoma mali broj osoba koja je ili u marketingu, ili u PR-u može adekvatno da obavlja zadatke iz obe oblasti, jer je pitanje kako to izvesti, obzirom da predstavnici obe struke u ogromnoj većini imaju inače probleme sa svojim strukama u online okruženju.
Poznajem veći broj osoba koje veoma uspešno vode odeljenja za korporativne komunikacije, koje objedinjavaju PR i marketing aktivnosti (neki to zovu MPR), što dokazuje da je moguće objediniti ove dve funkcije na smisleni način, jedini je problem u tome što se uglavnom radi o pojedinim osobama. Većina osoba iz ovih struka je suviše u spostvenoj struci (i to uglavnom površno, na žalost), što znači da tek treba da stasaju nove generacije koje će ozbiljnije ući u tematiku kompanijske komunikacije (objedinjavanje funkcija marketing i PR-a na smislenom/održivom nivou).
Aktuelni problemi kompanijske komunikacije
U zavisnosti od toga ko je taj/ta koji definiše neke aktivnosti u vezi kompanijskom komunikacijom, imamo čest slučaj da se novi termini “izvrću” u korist jedne od struka, ili se predstavnici jedne struke “mešaju” neadekvatno u posao druge struke. Primeri:
- Veoma važna oblast Content Marketing ili Inbound marketing, u sebi sadrži odrednicu marketing, iako se radi o strategijama koje se odnose na kreiranje i plasiranje sadržaja, što je u osnovi struke odnosa s javnošću.
- U velikom broju kompanija gde postoji podela na marketing i PR sektor, aktivnosti oko Facebook-a “otima” sektor marketinga, jer je to npr. “fancy”… Ako se izuzme oglašavanje na FB, sve ostale aktivnosti su u domenu posla odnosa s javnošću.
- Osobama iz oblasti odnosa s medijima (kao i za one koji rade oglašavanje – obe oblasti dominantno su u fokusu kompanija, a ne celokupna oblast marketinga i PR-a) veoma teško “pada” da posmatraju efekte svojih aktivnosti groz statistike posećenosti sajta, na nivou eksplicitnih faktora ostvarivanja ciljeva i prodaje, jer za to inače nemaju potrebu.
- Imao sam jednom prilikom interesantan primer jednog sponzora na Pretraga.co.yu sajtu koji je pokušavao da me ubedi kako bi bilo veoma dobro da u svom email časopisu stavim njihov tekst na temu novog pakovanja nekog njihovog proizvoda. Treba izgraditi osečaj o tome šta je vest, a šta ne.
Činjenica je da se već sada sve više objedinjuju marketing i PR aktivnosti (naročito na Internetu). Smatram da je potrebno poznavati obe oblasti dosta dobro, i imati dosta iskustva iz marketinga i PR-a da bi se ovakve aktivnosti zajedno obavljale dovoljno kvalitetno.
Mislim da ćemo u narednom periodu imati sve veće probleme u raspoređivanju MPR aktivnosti, naročito u segmentu preuzimanja PR poslova od strane marketinških odeljenja, iz prostog razloga što će u narednih deset godina (budžetska) dominacija aktivnosti oglašavanja ustupiti mesto različitim PR aktivnostima.
Koliko je problematično raditi marketing i PR posao istovremeno?,Šta vi mislite o ovoj tematici?
Internet trazi sinergiju ovih znanja i aktivnosti. Podela po sektorima je pogubna
Samim tih kompanije, bar 150-200 najvecih u Srbiji bi morale u svojim “sektorima korporativnih komunikacija” da imaju internet specijalistu – osobu koja poznaje ovaj kanal komunikacije i koja za pocetak moze da speci da se koristi na neodgovarajuci nacin (sto je cesto slucaj) a onda i da unapredi korporativnu komunikaciju (objedinjene marketinske i PR aktivnosti) kroz servise interneta
Svakako, ali PR stručnjaci moraju poznavati srž kompanije koju predtsvljaju medijima (ljude, proizvode, strategije, strikture….). Tek onda to može biti uspešmo.
Primera radi, kakko bi neko ko uopšte ne poznaje deklatnost PRobjave.com obavio uspešan PR, dakle morao bi da se upozna za najosnovnojim stvarima…. da ne nabrajam….
pozz
Možda jednostavno ne treba robovati nekim podelama i definicijama koje su koliko juče bile adekvatne.
Nedavno sam se začudio kada sam pročitao da su prošle samo 82 godine od kad je proradila stalna telefonska transatlanska veza između Evrope i USA. Pa još (nek su živi i zdravi) ima itekako vitalnih vršnjaka ovog događaja!
A mi, uključujući i mene samog, govorimo o promenama kao o nekom ogromnom teretu, o novom svetu koji traži prilagođavanje kakvog nikad nije bilo.
Jeste, sve se odvija mnogo brže, ali mislim da smo na terenu gde je široka online kultura (i ona u RL, svakako, što se često zaboravlja) neophodna, a prelazak iz jedne u drugu “oblast” nešto na šta svako ko je u MPR poslu ili u ma kom poslu mora da se navikne. Nije to ništa teško ni nemoguće.
Cini mi se da je spajanje Marketinga i PRa ostalo kao posledica ponasanja medija [prevashodno] offline. Koji su [neki i dalje] uslovljavali objavljivanje PR tekstova i vesti objavljenim oglasima u istim.
Tako da je na taj nacin PR bio direktno vezan za Marketing. I bez njega je bio kao pucanj u prazno.
Granice se danas jako jako mutne, posebno online, gde prestaje PR a pocinje marketing.
Primer Facebooka:
Odrzavanje facebook – fan strane PR?
Promocija te iste strane kroz FB oglase – Marketing?
FB aplikacije/igrice? PR? Marketing?
Bravo!! Na sceni su hibridi. Očekivanja su drugačija danas, naročito u content marketingu. Drugačije se pišu izveštaji, drugačije se meri. naravno, reč je o online aktivnostima.
Ovaj trend je u Silikonskoj dolini odavno na snazi. U US gde ima obilje (hiperinflacija) kvaliotetnog sadržaja, presudno je imati ovaj marcom kompas i upotrebiti podatke na pravi način.
Ja volim što sam rođena baš u ovo vreme, a ne 100 godina kasnije kako sam ranije priželjkivala 🙂
Ozbiljne kompanije imaju samostalnu službu prodaje, a polja oglašavanja i odnosa sa javnošću su posebne službe ili im to rade profesionalne kuće.
Internet marketing jeste specifičan, ali ukoliko ne znate da radite prodaju ni uobičajenim kanalima, teško možete biti uspešni na internet polju.
Ne bih se složio da SAD imaju kvalitetne materijale, imaju previše materijala koje pogoduje njihovom načinu razmišljanja. Mislim da evropljani imaju drugačije miljee ponašanja i potreba.
Voleo bih da čujem da li je neko uspešno iskoristio oglašavanje na fejsbuku? Ili to pominjemo zato što je moderno ili zaista ima prođu (ja fejsbuk baš ne gotovim pa mi nisu poznate takve stvari…)?
[…] Koliko je problematično raditi PR i marketing istovremeno, piše Dragan Varagić U poslednje vreme sve češće pronalazim tekstove u kojima se eksplicitno tvrdi da nova znanja iz oblasti online komunikacije objedinjuju aktivnosti iz oblasti marketinga i PR-a. Praksa pokazuje da veoma mali broj osoba koja je ili u marketingu, ili u PR-u može adekvatno da obavlja zadatke iz obe oblasti, jer je pitanje kako to izvesti, obzirom da predstavnici obe struke u ogromnoj većini imaju inače probleme sa svojim strukama u online okruženju. […]
Već sam na slične teme pisao na svom blogu, ali ovaj tekst prosto “daje šlagvort”… 😉
Po meni, marketing i PR jesu dve funkcije sa različitim zadacima, tehnikama, komunikacionim kanalima… Obe su i strateške funkcije, ali marketing pokriva mnogo šire polje, dok PR pokriva samo komunikaciju, ali mnogo kompleksniju komunikaciju od marketinga. Ove dve funkcije se susreću samo u jednoj aktivnosti – komunikaciji sa tržištem. Marketing se bavi isključivo tržištem i svime što je vezano za njega, a PR komunikacijom sa svim ciljnim javnostima, od kojih je tržište samo jedna od njih. Međutim, tržište nije izolovano ostrvo usred okeana, već raskrsnica mnogih puteva (na tržište utiču mnogobrojne javnosti s kojima komunicira isključivo PR), pa je tesna saradnja marketinga i PR-a neophodna da bi se postigli odgovarajući efekti, po mogućstvu sinergetski.
Mislim da se stvari online nepotrebno komplikuju, jer razlika između online i offline komunikacije nije baš toliko drastična… Uostalom, ako se neko pita kako razlikovati marketinšku od PR komunikacije, nudim vrlo jednostavan odgovor – marketing iza sebe uvek ostavlja vidljiv trag u vidu nekakve vrste oglasa, sa slikom ili bez (reklamu, bilbord, print oglas, flajer, baner, PPC oglas, AdWords itd. isl…), dok iza kvalitetnog PR-a ne ostaje trag – niko ne primećuje da je u pitanju planirana i organizovana aktivnost realizovana sa određenim i jasnim ciljem. Još malo pojašnjenja – da li je kontent marketing PR ili marketing? Po meni nema dileme – to je PR aktivnost, jer cilj mu je da kreira (i da ga čitalac prepozna kao) kvalitetnu informaciju, ne promotivni tekst. A ako je i prepoznat kao promo aktivnost, to još uvek nije marketing, već samo loš PR… 😉
@Pedja
Itekako mislim da iza dobrog PRa ostaje trag. Smatram da je PR mnogo kompleksnija aktivnost od marketinske.
Nisam MPR ekspert, ali sve ono sto dosada procitah, a i baveci se, navodi me na sledeci zakljucak. PR- Odnosi s javnoscu, podrazumevaju komunikaciju sa svim javnostima. Mislim da pokriva nekih 17 polja komunikacije.
Komunikacija moze biti verbalna i neverbalna. I fotografija komunicira- salje poruku.
Imajuci u vidu siroko polje PR komunikacije, ako je ona profesionalno vodjena, stvara korporativnu sliku nekoga ili necega. Formira se imidz, koji ako je pozitivan, vremenom prerasta u brend.
No, meni cela ova prica spajanja M i PR, koji ne sporim da imaju dodirnih tacaka i ne mogu delovati potpuno nezavisno, lici na ono ko pre devojci njemu devojka.
Secam se pitkog prirucnika Lazara Dzamica “Odnosi s javnoscu, fore i fazoni”, od pre 15 godina, gde je naveo sporenje marketinskih i PR strucnjaka, tj. da li je PR deo marketinga ili “nauka za sebe”. Svako se drzao svoje teze.
Nesto mi se cini da je PR u SAD dosta ojacao, pa se marketari mozda uplasise i dosetise, da bi se mogli spojiti u MPR. Hajde da se nasalim, a zasto ne PRM?
Vidim u komentarima da se PR i dalje svodi na publicitet a marketing na advertajzing. Iza marketinga ne ostaje oglas, flajer, baner vec su to oblici reklamiranja. Iza marketinga ostaje proizvod, strategija prodaje, promotivne aktivnosti u koje se utapaju advertajzing i publicitet i slicno itd.
Internet marketing “blenduje” tradicionalne 4P funkcije i slicne formule. Ne postoje ni MPR ni PRM vec IM koji je (malo izdvojeni) deo M.
Mnogo me interesuje kako bi ovu temu prokomentarisao prof. Denis Vilkoks.
u teoriji – trebalo bi da sve poslovne funkcije (a posebno tako bliske kao marketing i PR) teze ‘integrisanoj komunikaciji’ bez potrebe da se ‘otimaju’ o posao, online ili offline, bez razlike. U praksi je nazalost to teze realizovati, sto ne znaci da treba odustati. S obzirom da je sustina PR-a u uspostavljanju, odrzavanju i poboljsavanju komunikacije, mislim da je na nama, PR-ovima (kljucna) odgovornost za realizaciju te sinergije koja proizilazi iz integrisane komunikacije.
Slazem se sa Milojem da je ukljucivanje u komunikacijski tim strucnjaka iz razlicitih oblasti – pravi pristup.
Ne slazem se sa Pedjom 😛 da “iza kvalitetnog PR-a ne ostaje trag “
Mislim da je došlo do nesporazuma.
@Snezana, kada sam rekao da “iza kvalitetnog PR-a ne ostaje trag…”, mislio sam na trag u medijima. PR aktivnost se u medijima ne sme prepoznati kao PR aktivnost, da bi se postigao željeni efekat. Ljudi ne veruju advertajzingu jer znaju da iza njega stoji oglašivač koji “hvali svoga konja”. PR metode su potpuno drugačije. I naravno, iza dobrog PR-a u svakom drugom smislu ostaje vrlo vidljiv trag.
@Dejane, ja sam i govorio o komunikacionoj funkciji marketinga (advertajzingu), jer sam pravio paralelu između njega i PR-a. Naravno da je marketing mnogo više od toga (naveo sam da “marketing pokriva mnogo šire polje”), ali u ostalim oblastima koje pokriva, marketing nema dodirnih tačaka sa PR-om. Inače, pre bih rekao IMK nego IM, a IMK je deo M koliko i PR, iako u imenu sadrži samo M, a ne i PR… Više o tome se može pročitati na http://wp.me/pBcqc-2G
Dobro, dobro, bio sam neprecizan, priznajem… 😕 Ti si se @Danijela “ugurala” između pisanja i kačenja mog odgovora, pa moram sad da se “vadim” naknadno 😉 , ali znaš i sama da nemam (baš toliko) loše mišljenje o PR-ovima… 😛 Čak su mi neki i jako simpatični 😉
Malo semantike… PR nije strateška funkcija organizacije, ali ima “strateški značaj” unutar nje.
Još 80-tih godina se ustalilo mišljenje da se strateško upravljanje sastoji iz planiranja, organizovanja, kadriranja, usmeravanja i kontrolisanja organizacije. Marketing je u tom smislu jedna od suštinskih upravljačkih funkcija i to pre svega u najbazičnijem delu menadžmenta – planiranju.
Vremenom, pred kraj prošlog veka, dobili smo i Chief Information Officera – funkcionera koji je hijerarhijski podređen direktno odboru/CEO-u, ali koji ima ogroman uticaj na sve grane strateškog upravljanja unutar organizacije koji, za razliku od srpskih “IT menadžera”, ne popravlja kopir i faks aparate već razmišlja i odlučuje u domenu upravljanja informacijama organizacije od čega (informacija) zavisi bukvalno sve, pa i već pomenute strateške funkcije korporacije. U tom smislu, upravljanje informacijama nije postala klasična strateška funkcija, već “operativna nad-funkcija” ili “logistička infrastruktura” bez koje bi sve ostale funkcije bile ili mrtve ili bar neefikasne.
Evolucijom tržišta, došlo se do situacije da potrošač neće izabrati commodity proizvod/uslugu, ako kao alternativu ima “brendiran” produkt sa kojim/prema kojem uspostavlja i gaji emotivni odnos. Funkcija koja je uzela na sebe zadatak da konzumenta emotivno vezuje za produkt jeste funkcija marketinga (četvrto P – promocija). Vremenom se oformila posebna pod-funkcija marketinga koja je nazvana PR i koja se uže specijalizovala upravo za to. Munjevitom evolucijom PR-a dodeljeni su mu zadaci koji su prevazišli njegove početne okvire Promocije proizvoda kao četvrtog “P” miksa…
Danas je PR zadužen za “komunikaciju” određenih vrednosti i stavova ne samo ka tržištu, već i sa njega na organizaciju, kao i unutar organizacije (zaposleni/menadžment) i oko nje (partnerski lanac, dobavljači).
U tom smislu, PR po meni zauzima ulogu koja se može uporediti sa upravljanjem informacijama – ulogu logističke operativne nad-funkcije koja jeste u službi marketinga, ali ne samo četvrtog, već svih 4 “P” iz miksa.
Svuda se po tekstovima na ovu temu (a svaki dan skoro se poneki pojavi koliko vidim) provlaci komparacija sa trendovima koji su nastali vecinom u severnoj Americi i koji, (naravno) diktiraju i usmeravaju dosta toga. Sa druge strane nerealno je ocekivati da takvi poslovni modeli mogu da budu jedan na jedan replicirani na drugim, narocito nerazvijenim trzistima.
Dragan u tekstu kaze kako “mali broj osoba koja je ili u marketingu, ili u PR-u može adekvatno da obavlja zadatke iz obe oblasti”. Jer to onda znaci u praksi – culi smo da postoje nekakve integrisane komunikacije, mogli bismo to da uvedemo a jos bolje ako ih integrisemo pa placamo samo jednog menadzera umesto dva (za PR i marketing posebno)? 🙂 Barem ja ovo tako shvatih – a ako je tako, pa naravno da ne funkcionise.
@ DusanKatilovic – ne razumem vezu izmedju IMC i CIO funkcije? Ova pozicija podrazumeva potpuno drugaciji set znanja, vestina i zadataka i pre svega jak tehnicki background; a na istom je nivou sa CMO ciji je zadatak da koordinira svim funkcijama marketinga, PRa, komunikacija, kako god to vec sve zvali i niko tu nije nikome subordiniran…?
Zaista tesko da jedna osoba moze da “adekvatno obavlja zadatke iz obe oblasti”. Ali jedna osoba moze adekvatno da supervizira obavljanje tih zadataka. Previse je CnO u firmama na zapadu i nadam se da se taj modni hir nece prosiriti ovamo. Recimo Chief Reputation Officer… ukoliko marketing ne radi posao na reputaciji firme, treba otpustiti CMO-a i zaposliti drugog koji ce to da organizuje a ne praviti CnestoO za svaku funkciju…
Mislim da je odnos PRa i marketinga dovoljno jasan, ali samo na teoretskom planu. Komuniciranje vrijednosti i stavova, naravno treba biti kvalitetno osmisljeno, ali zar svaka aktivnost jedne kompanije ne cini i dio PRa…? Kada bi kvalitet PRa značajno uticao na profit kompanija u CG, većina bi bankrotirala, a to nije slučaj. Kod nas se obično PR aktivnosti svode na iznošenje nekih informacija o firmi koji su plasirani kao drugorazredna reklama,a pojedini kadrovi koji su radili u medijima i tamo priuceni, sada pokušavaju da se bave marketingom. Kod nas svaka stota firma jedva da ima jednog ili dva čovjeka zadužena za marketing aktivnosti a kamo li da se može govoriti o ozbiljni PR aktivnostima. Naravno ako dobro izgledate i imate brata,kuma ili rođaka koji je vlasnik neke firme postajete PR 🙂
Tema ovog članka je definitivno spajanje određenih PR i marketinških aktivnosti, naročito sa aspekta Weba. Praksa pokazuje da u ne-malom broju kompanija postoji jedna osoba koja obavlja i Markeing i PR aktivnosti (obično advertajzing i odnose s medijima), sviđalo se to nekima ili ne.
Imam utisak da se vodi poprilicno siroka diskusija i da se odmeravaju snage, sto sam Dragan na Twitter-u rece: “ciji je veci”.
Ne bih se usudio da ove dve funkcije posmatram integrisano, iz prostog razloga sto marketing dozivljavam pre svega kao funkciju orijentisanu na proizvod/uslugu, dok su odnosi s javnoscu fokusirani jednim delom na podrsu proizvodu/usluzi, a drugim delom na upravljanje odnosima (i reputacijom) na korporativnom nivou. Jasno je da CMO moze upravljati aktivnostima u prvom delu koji je opisan, dok se za drugi deo nikako odnosi s javnoscu ne mogu potciniti CMO-u.
Da zakljucim: mislim da novi koncept, koji se, cini mi se, zagovara, moze objediniti znanja, ali da ga je tesko objediniti u realizaciji, pogotovo ako imamo tendenciju da se ekspertiza dalje i dalje profilise. Da li ce se vremenom pojaviti nova grana, kao neka vrsta “medjufunkcije” – videcemo.
@NikkiL
Analogija je povučena sa stanovišta da ni CCO (Chief Communication Officer) ni CIO (Chief Information Officer) nisu nosioci strateških funkcija organizacije (planning, organizing, staffing, directing & controlling), ali da bez njih savremena organizacija ne funkcioniše dobro. Obe funkcije (upravljanje informacijama i komunikacije) su van klasične hijerarhijske sheme (odozgo nadole) i imaju logističke (operativne ili “super-operativne”) funkcije i po “horizontali” i po “vertikali” korporacije.
Zato se u mnogim kompanijama u Severnoj Americi i dalje izbegava nazivanje “CCO” jer je “glavni baja” za komunikaciju podređen – ili CMO-u ili CEO-u ili direktno bordu…
MPR = marcom (marketing comms), stariji i češće upotrebljavani termin (da ne bude zabune….)
Trebalo bi merenju posvetiti više prostora 😉
Zaista sjajna tema!
U principu svaka C funkcija podrazumeva odredjen stepen delovanja na strateskom nivou. Sa te strane meni je sasvim logicno svrstavanje komunikacije pod CMO kapu jer komunikacija nije sama sebi cilj i svrha vec mora da deluje u sirem okviru.
Zasto kompanija zeli da ima dobar imidz u javnosti? Da bi gazdu tapsali po ledjima ili da bi se proizvod/usluga prodavao bolje? Sta je konacni cilj svake profitne kompanije – da je vole ili da zaradjuje? Da li je bitno da li se nesto zove marketing, PR, komunikacije, IMC, MPR i da se nasiroko teoretise sta je u cijoj sferi delatnosti ili da se generisu rezultati?
A rezultati se na kraju dana mere $$$, dzaba je meni sjajno osmisljena komunikaciona, PR, whatever strategija ukoliko ona strateski nije u sluzbi toga da na direktan ili (cesce) indirektan nacin doprinosi tome da ja moj proizvod ili uslugu bolje prodam, da steknem kompetitivnu prednost itd..
@NikkiL
” Sta je konacni cilj svake profitne kompanije – da je vole ili da zaradjuje? Da li je bitno da li se nesto zove marketing, PR, komunikacije, IMC, MPR i da se nasiroko teoretise sta je u cijoj sferi delatnosti ili da se generisu rezultati?”
Za samu kompaniju /vlasnika/ je naravno vazan profit. Ali, da bi se profit ostvario neophodna je dobra organizacija rada, koja podrazumeva: podelu poslova (nadležnosti) na članove organizacije (zaposleni i menadžeri), određivanje mesta u hijerarhiji odgovornosti (upravljački nivoi) kao i njihovo integrisanje i koordinaciju, u pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije.
Shodno gorenavedenom, itekako je vazno kako se pozicioniraju poslovi, odnosno vazno je definisati raspon menadžerske kontrole, tj. nadležnosti ( span of control) Zato, ako vec postoje profesije Marketing i Odnosi s javnoscu, onda je za kompaniju – ljude koji u njoj rade vazna hijerarhija odgovornosti.
Neki teoreticari marketinga predlazu da se na 4P dodaju jos tri P, medju kojima je jedno P( People). Da li to znaci da zele da pripoje i HR-ljudske resurse? Ako je tako, onda bi se mogli setiti i osmog P ( Public).
Navescu primer nase farmaceutske kuce Hemofarm. Profit su sigurno stekli vodeci se principima marketing miksa, ali 4P ne podrazumeva ulaganje u lokalnu zajednicu ( prva asocijacija na rec Hemofarm mi je je Vrsac- spotski centar Milenijum, Vila breg i ko zna sta jos) kao i prvo obdaniste u Srbiji koje je za zaposlene sagradjeno u fabrickom krugu Hemofarma. To se zove korporativna drustvena odgovornost, u nadleznosti poslova odnosa s javnoscu.
Marketing je bio država a PR repubilka u njoj. Marketing je vremenom postao sve glomazniji i tromiji, teži za upravljanje, zbog svoje veličine i (ne)organizovanosti, a PR republika sve razvijenija i samostalnija. Videvši da je đavo odneo šalu, marketing je ponudio PR-u suštinsku autonomiju. Tako je PR dobio svoje kancelarije ali u okviru države marketinga. Ali, kako to već obično biva, osetivši da je sve jači i u nekim segmentima čak i moćniji od marketinga, republika se odvojila iz sastava države i krenula samostalnim putem.
Tako je nastala nezavisna država koja je imala svoje prijatelje (klijente) i nije morala da pita prethodnu državnu zajednicu (marketing) šta joj je činiti. Međutim, budući da se moraju držati zajedno jer u regionu ima opasnih igrača, iako odvojene, ove dve države osale su bliske. Iako nezavisne, okrenute su jedna drugoj.
Posebno je za to kriva Evropska unija (internet) koja je promenila način poslovanja u svim privrednim granama. Usvojena su nova pravila od kojih prvo glasi „nema više pravila”. Svemoćni internet (Evropska unija) je rekao: „Ili ste sa mnom ili vas neće biti”. To su shvatile dve bivše republike iz zajedničke države (marketing i PR) i nastavile (ne)voljno da sarađuju iako njihov ego to izuzetno teško podnosi.
Danas je situacija takva da im se poslovi prepliću. Učešće obe države u Evropskoj uniji (internetu) i drugim državama sveta (realnom okruženju) je neminovnost. Kako će se ta sinergija ubuduće zvati i nije toliko važno. Bitno je samo da budu zadovoljeni potrošači i javno mnjenje (istina, potrošači i čine javno mnjenje). Dakle opet se stvari prepliću.
Mislim da će Evropska unija (internet), da bi zadovoljila obe države (marketing i PR), dopustiti da se zovu kako god žele, ali će ih u praksi terati na zajednički rad dok konačno sami ne uvide da su svi zajedno deo jedne celine u kojoj će, kada jedna od ovih država zakaže, to osetiti i druge države ali i klijenti i javnost koju čine potrošači.
Izvinjenje za ovaj poduži tekst…
Za(@) Dušana Katilovića: Baš zbog reči -planning, organizing, staffing, directing & controlling- koje koristite u komunikaciji, a za koje postoje srpski izrazi, većina ljudi posmatra marketing i PR kao fensi-šmensi zanimanja koja služe tome da bi izgledala cool i zvučala pametno. Ljude to iritira. Mislim da je ovo još jedan problem o kojem se može diskutovati ali to je već druga tema…
Pozdrav!
Petre care! 🙂
Da parafraziram velikog Maoa “Nije bitno kako se nesto zove, bitno je da daje rezultat”
Slazem se sa Petrom da za sve aktivnosti treba uvesti nase domace izraze, a sto se tice objedinjavanja marketing i PR aktivnosti to se moze uciniti samo u manjim firmama (kad smo vec zapoceli pricu o hemofarmu), sto se tice velikh kompanija i naravno velikih sajtova to je nespojivo. Pozdrav!
PR je deo marketinga, odnosno deo samo njegove PROMOCIJE i to je tako prihvaceno..