Svet se dramatično promenio u poslednje četiri godine! Koliko dugo znate za Youtube, Facebook i Twitter?
Monopol nad informisanjem u prvom Ratu u Iraku je imao CNN početkom devedesetih (tada je CNN i postao globalni fenomen). U Drugom ratu u Iranu sredinom ovog veka monopol nad informisanjem je imala TV Al Jazeera. Ove godine, za vreme Izbora u Iranu, monopol na informisanje je preuzeo “neki” Twitter! “Twitter revolucija” je zvanično počela kada je US State Department zamolio vlasnike Twitter-a da odlože redavno održavanje ovog sajta da ne bi prekidali tok informacija koje su pristizale iz Irana za vreme izborne krize.
Pored toga što praktično u svim sferama poslovanja nagli razvoj primena Interneta iziskuje menjanje dugogodišnjih radnih procedura i znanja, većina ljudske populacije još ne može da prihvati tolike promene u demokratizaciji informisanosti, ali i menjanje društvenih šablona ponašanja.
Svet se menja i u Srbiji!
Tek pre tri godine (2006.) stručnjaci za pitanja Weba ustanovili su da već godinama greše u postavci da populacija koja koristi Internet ima dva paralelna života online i offline život. Primer društvene mreže MySpace je konačno dokazao da nove generacije (i svi oni koji se “osećaju mladi”) jednostavno prihvataju Internet kao deo života, a ne kao neku “posebnu stvar”!
Drugim rečima, koliko je asocijalno ponašanje bilo pre 10 ili 20 godina da tinejdžer priča satima telefonom nakon 15 min. od momenta kada je stigao/la kući, sada je taj telefon zamenio mobilni i Internet. Isti šabloni ponašanja, ali su kanali komunikacije raznovrsniji!
Prethodno napisano potvrđuje se u Srbiji npr. posmatrajući nedavne rezultate istraživanja magazina Domino:
- 54 procenta mladih do 27 godina dnevno provodi više od dva sata surfujući.
- 53 procenta korisnika bi izašli na sastanak sa nekim (koga su upoznali online) ukoliko su sigurni da je upravo onakav kakvim se predstavlja.
- 42 procenta svih ispitanih je nekada izašlo sa nekim koga su upoznali online.
- 51 procenat ispitanih kaže da bi radije živeo bez televizije.
- Većina ispitanih smatra da Internet pomaže da se ljudi približe, a 51 posto korisnika Interneta u Srbiji steklo je ovim putem nova prijateljstva.
Upravo je preplitanje online i offline sveta velika nepoznanica za veliki broj osoba, i odatle toliko negativnih komentara na temu asocijalnosti osoba koje koriste Internet veći broj sati.
Ljudi preteruju u svačemu, pa i u korišćenju Interneta, ali se ne kaže za svakoga ko pije alkohol da je alkoholičar…
Da li vi sebe doživljavate kao Internet zavisnika, kako to u klasičnim medijima često možete da vidite iz priloga o Internetu (mogli bi češće neke druge teme da pominju), kada koristite internet veći broj sati dnevno?
Ja sam internet zavisnik. Uvek imam konekciju, na svakom mestu …
Ukoliko osoba provede minimum 8 sati na internetu, da li je ona zavisna? U klasičnim medijima kažu da jeste, međutim ukoliko ti je posao da provedeš toliko sati na internetu, ne mođemo pričati o zavisnosti.
Da li je zidar koji provede 8 sati na građevini, zavisan od građevinarstva?
Mislim da tradicionalni mediji ne postavljaju dobro stvari, a samim tim vrše pritisak na javnost da se plaši “zavisnosti od interneta”.
Sebe nesmatram internet zavisnikom, već internet ubrajam u svoje dnevne potrebe. RealTime web mi omogućava da budem u toku sa stvarima koje me zanimaju, učestvujem aktivno u njima koliko je moguće. Trenutna statistika internet korisnika u Srbiji je poražavajuća, ali kroz godine osetimo i blagi zaokret po tom pitanju.
Sebe doživljavam kao zavisnika koji provodi prilično vremena online, ali se uvek trudim da pomoću Interneta napredujem u određenim oblastima koje me interesuju.
U zadnje vreme mi se čini da sam postao prilično nadmen privatno, najpre zato što u razgovoru ne dozvoljavam određenim ljudima u okruženju da vode priče o kojima nemaju bele veze. Opet mislim da sam zahvaljujući Internetu postao kompletniji kao osoba, najpre zato što svaku svoju priču pokušavam da uokvirim činjenicama i da ono što je u mojoj “avliji” tu i treba da bude, a ono što nije ne treba da me se tiče. Naučio sam da ne diskutujem o onome o čemu ne znam ništa.
Ljudi koji pokušavaju da vam nalepe etiketu “zavisnik” verovatno imaju nešto protiv toga što ste za razliku od njih pronašli nešto što u životu želite i čemu možete da se posvetite, ili je barem takav slučaj u mom okruženju.
Postaćemo asocijalni kada sami odlučimo tako nešto. Ipak mislim da oni pravi offline prijatelji razumeju sve to vaše online trućanje, jer inače ne bi bili pravi prijatelji.
BTW ali nisam pokvaren zbog svoje zavisnosti od onterneta, naprotiv, internet mi je prosirio vidike, dao mnoge informacije, upoznao sa velikim brojem fantasticnih ljudi i sve nesto lepo…
kako mozes da poredis posao i slobodno vreme? Da li zidar provede 8 sati slobodnog vremena na gradjevini?
Pomalo smo svi ovisni.Ali bolje biti ovisnik o internetu nego alkoholicar,zar ne?
Ljudi pustite prazne price, meni je zao ove devojke sa iglom u veni, ona je sto se kaze uhvacena “in flagranti” u akciji i ona je zavsnik 🙂
ne mislim da sam ovisan al mi bude cudno kada prijatelji koji su konstantno online kazu da im je vreme koje provedu bez neta odmor, pomislim el lose sto je meni duzi offline period horor 🙂
Pitanje iz naslova su očito svi zaboravili … Ili ga nisi ni postavio … ili nije ni bitno ..
Pitanje ovde da li smo internet zavisnici je kao doći među korisnike droge i pitati ima li neko da je zavisan?!
Neko će priznati a neko ne … 🙂
Da li je internet nekoga “pokvario” ??? E to je već mnooogo komplikovanije pitanje …
Uopste se ne radi o zavisnosti. Pitanje iz naslova, k’o sto rece Vugdelija je “Koliko Internet kvari ljude” .
Mogao bih pricu danima da razvezem o ovome, i ovaj post mi je dosao kao kec na deset 🙂
No, bicu kratak. Ono poredjenje sa tinejdzerom UOPSTE ne stoji – totalno promasena analogija, ne po mom misljenju vec po iskustvu.
Lako je recimo nekima koji su imali zivot i pre masovne upotrebe neta, fejsa, msna, twittera itd. Sada, ovo je blagi pakao.
Sve je to lepo za ljude, ko sto rece neko iz adriatalka, iz online biznisa – to je njima posao. E sad kakve posledice taj posao snosi… to je druga stvar (ali analogno tome i profesorski posao snosi posledice prosirenih vena bla truc 😛 )…
Vec duze vreme posmatram vrsnjake, malo mladje i vrlo mlade “ljude”. Ne zelim da zamislim u sta ce ovo da se pretvori.
Znaci ne pricam klisee, fraze itd. zaista, toliko otudjenja, asocijalnosti, apatije, to je uzas. Nepismenost nikad veca, a ima i sijaset studija o padu produktivnosti kako kod zaposlenih tako i kod studenata (znaci iz rukava imam nekoliko primera).
Sad ispade da je sve crno… :-/ Ne, nego samo ukazujem da itekako kvari ljude (sto ne znaci da im neke stari zivotne ne olaksavava.
Eniac je pominjao SMS kulturu… to je samo jedan mali deo.
A zdravlje prosecnog tinejdzera sad i pre 20 godina bolje i da ne poredimo.
Zakljucak, itekako u mnogim segmentima kvari.
Svakodnevno, što na poslu, što kod kuće, provodim više od nekoliko sati on-line i apsolutno sebe smatram internet zavisnikom. Internet donosi veliku količinu informacija, raznovrsnih podataka i zabave.
Da, i za razliku od drugih koji to retko sebi priznaju ili ne priznaju uopše, da sam imala internet kada sam bila tinejdžer, bila bih on-line koliko god me puste 😀
Iako provodim 8 do 10 sati dnevno na internetu, nisam ovisan, cak stovise, kada uspjem makniti se od racunala na odmor, to mi je najljepši dio godine 🙂
Internet je moj posao i kao takvog ga i doživljavam.
O zavisnosti možemo da govorimo kada neko celokupan život organizuje oko interneta, a vremenom počne da zapostavlja uobičajene socijalne, porodične i lične obaveze poput posla, prijatelja, rodbine…Tad “upotreba” mreže prelazi granicu koja je društveno prihvatljiva i ulazi u polje “webomanije.”
Toniju kapa dole kada može da ovako zdravo i realno prihvati internet, iako mu je to posao. Nisam siguran za sebe – posao traži da priličan broj sati provedem na netu, ali i veliki deo slobodnog vremena koristim na isti način!
Tu je i “kvaka” – puno nas koji ne možemo da odradimo posao bez interneta potenciajlni smo ili stvarni zavisnici, ali to nesvesno “maskiramo” stvarnom potrebom za njih. Uvek imamo rečenicu “Radim nešto” kao izgovor.
Ovo je priča o menjanju ljudi i životnih navika zbog velike upotrebe interneta – kvarno, dobro, loše, to su pojmovi iz arsenala etike, vrednosni sudovi o tom novom načinu života. A njih ćemo “ubaciti u igru” kad tad, sad je, rekao bih, prerano.
No, kad je reč o epohalnoj promeni modela življenja koju je doneo internet, tu smo nesumljivo već u prezentu.
U Srbiji mediji pogresno predstavljaju internet i visecasovno koriscenje istog. Kao da je to neki bauk, odmah se pokrecu teme internet manijaka i preverznjaka, prevara i ostalih losih stvari, a niko ne spominje koristi interneta.
Jos kao mladja sam posecivala razne chatove i upoznala dosta ljudi preko neta i drago mi je zbog toga. Imam svakakva iskustva, kao i u realnom zivotu, ali odatle su se izdvojili neki ljudi i nastala predivna prijateljstva. Kad malo bolje razmislim, to se nikad ne bi desilo da nije bilo interneta. Tamo se ljudi spajaju prema interesovanjima i osobinama koje poseduju, a to su prave vrednosti. A da ne spominjem mogucnosti poslovanja i zaradjivanja!!! Ne postoji ni jedna ozbiljnija kompanija, a da nema svoju web stranicu.
Nisam zavisnik, jer to znaci da upadam u neku uzasnu krizu kad nisam pored kompjutera, ali priznajem da sam jako dugo online, kada sam u mogucnosti. Dok ne prelazi u neke krajnosti, kao i sve u zivotu, koriscenje interneta je odlicna stvar 🙂
P.S. Mnogi su se tako upoznali i nasli svoju ljubav za ceo zivot! Malo li je???
Jos uwek nisam zawisna, mada…. swe wise wremena prowodim na netu. Ne mislim da je to lose. Kada se covek dobro isplanira sve moze da postigne!
Ne sviđa mi se ova slika uopšte!
Ljudi na internetu mogu da iskvare …