Pre nekoliko dana (08.03.) Milan Jovanović – Strongman pokrenuo je preko Tvitera diskusiju na veoma aktuelnu i važnu temu: Da li na Webu treba da budemo anonimni, ili da nastupamo za sebe pod svojim imenom i prezimenom?
Na kraju ovog teksta nalaze se izvodi iz ove interesantne diskusije, a ja bih se zadržao na dilemama da li je sporno ili nesporno anonimno predstavljanje na Webu.
Nerazumevanje sloboda na Webu
Na samom početku, veoma je važno da se razjasni pojam “slobode na Webu”, koji nikako ne može da se objasni “apsolutnom slobodom” koju je svojevremeno propagirao Aleister Crowley, a pominjem je u postu na temu kulture online komunikacije. Ukratko, slobode u demokratskom svetu su ograničene time da ne možeš mahati njima, ako svojom slobodom ugrožavaš druge – to učenje predstavlja osnovu anarhije.
Kratko podsećanje na istorijat uvođenja stvarnih imena online korisnika u Srbiji
Počeci korišćenja Interneta, a pre toga i BBS-ova, obzirom na tadašnja ograničenja koja su postojala u brzinama Interneta logično su postavila kao sasvim normalnu stvar da je chat komunikacija, a kasnije komunikacija preko foruma bila skoro isključivo komunikacija osoba sa nadimcima (nick-ovi). Miloje Sekulić u svom nedavnom tvitu je podsetio na to da smo prvo on, a posle i moja malenkost pre više od 10 g. imali problema što smo se u startu na forumima predstavljali svojim imenima i prezimenima, što je u to vreme delovalo potpuno suprotno “pravilima” koja su prethodno uspostavljena na ovim servisima.
Od tog vremena je “prošlo puno vode Dunavom i Savom”, pa nove generacije online korisnika realno mogu da se nađu u ozbiljnoj dilemi:
Da li kada otvorite npr. Twitter nalog treba da izaberete neki nadimak i da se eventualno skrivate iza tog nadimka (da se ne zna ko ste vi), ili treba odmah odabrati nalog sa punim imenom i prezimenom i koristiti ga u svoje ime?
Pitanje: Zašto komunicirate preko Weba?
Za sve ove godine imao sam prilikeda se naslušam različitih priča na temu kako određene osobe koriste Web, u koje svrhe, na koji način, i ovom prilikom bih izdvojio nekoliko karakterističnih primera:
- Znam za osobu koja godinama razvija više od pet virtuelnih profila na različtim društvenim mrežama, da bi iskazivao različite stavove o temama koje interesuju ovu osobu.
- Poznato mi je da određeni broj žena ima posebne virtuelne profile na kojima imaju slobodu da se anonimno na Webu ponašaju onako kako to nikako i nikada sebi ne bi dozvolile u relnom životu, a slično znam i za određeni broj muškaraca koji rade to isto…
- Najviše je onih koji otvaraju virtuelne naloge da bi nesmetano kritikovali (hejtovali, trolovali) nekoga, ili nešto, bez da za to eventualno snose bilo kakvu varijantu odgovornosti…
- …
Puno je razloga zašto bi neko želeo a ostane anoniman na Webu, iako je to veoma uslovno anonimnost, jer u slučaju da se desi neki ozbiljni prestup od strane ovakve osobe ili osoba, mogućnost da organi reda saznaju o kome se radi je prilično velika. Neki od ovih razloga su sasvim utemeljeni, ali neki baš i nisu…
Sa druge strane, postoji takođe veliki broj osoba koji nastupaju sa svojim online nadimcima za koje mnoge druge osobe znaju o kome se radi, i te nadimke ne koriste zato što žele da ostanu anonimni, jer je za njih to upravo samo nadimak… Npr. Mooshema, Flylord, itd.
Poslovno korišćenje naloga na društvenim mrežama i nazivi naloga
Većina saveta koje inače možete pročitati na ovom blogu se odnose na poslovno korišćenje Weba. Ako online okruženje i društvene mreže koristite u privatne svrhe, svakako ih možete koristiti kako želite, a da li će vas neko doživeti relevantnim ili ne (ako uopšte postoji želja za iskazivanjem neke relevantnosti) to isključivo zavisi od vašeg online (ali i offline) ponašanja.
Kada je potrebno otvarati naloge zaposlenih na društvenim mrežama (naročito na Tviteru) obično savetujem da je najbolje da osobe otvore nalog sa svojim imenomi prezimenom, i da preko njega uče kako se komunicira online. Na taj način bi trebalo da bude neke težine u tome da svako odgovara svojim imenom i prezimenom za ono što radi, pa se onda i brže nauči pravilno korišćenje društvenih mreža u poslovne svrhe. I obično napomenem sledeće:
Nemojte vežbati komunikacijuna društvenim mrežama na kompanijskom nalogu, već na svom, pa ako i napravite neki problem bolje je ne urušavati reputaciju svoje kompanije vašim neiskustvom, već neka se to dešava preko vašeg imena i prezimena.
Zaključak
Uopšte nije problem ako neko ima nešto protiv vas, naročito ako je to nešto potpuno neosnovano, ali treba vremena da se nauči da se ne mora takvima i odgovarati na svaku potpuno neutemeljenu reakciju. Još je bitnije naučiti kako se odgovara razumno na utemeljene negativne reakcije prema vama.
Ako vas nerviraju hejteri i trolovi, bolje je ne obraćati pažnju na njih, i obično je jedino moguće imati konverzaciju sa osobama koje nisu hejteri i trolovi.
Dilema: Da li na Webu biti anoniman korisnik, ili nastupati sa svojim imenom?,
Ja nemam tu dilemu. Uvek sam na netu milojesekulic 🙂
Samo transparentno je realno, u ostalim slucajevima nesto “smrdi” i ne uzimam ih za ozbiljno.
Odličan tekst. Rezultat je taj da sam shvatila da mi na twitteru stoji samo nadimak, pa sam odmah stavila svoje puno ime i prezime.
Nije važan identitet u smislu imena i prezimena. Važan je onaj identitet koji se stvara komentarima i postovima. Poznajem mnogo ljudi samo virtuelno po nick-u i poštujem njihove stavove i rado se s njima virtuelno družim. Čak mi nije ni važno koja su im prava imena i ko su u stvari.
Onih drugih se klonim, pa imali oni pravo ime ili nick 😉
Sve zavisi za šta se i u kojim uslovima se koristi sloboda predstavljanja… Podnaslovom i pitanjem “Zašto komunicirate preko Weba?” ponudili ste praktično sve odgovore…
Apropo A.C. i njegovog propagiranja slobode, ona je kod njega zapravo duhovna kategorija i vezana je uglavnom za samoostvarenje individue…
“Za čistu volju, neosabljenu svrhom,
oslobođenu strasti za rezultatom,
svaki je put savršen.”
Za onog ko zna šta radi, koji su mu ciljevi i kako bi trebalo da se predstavi značajno je da se ne skriva iza nikova. Uglavnom sam pod punim imenom i prezimenom svuda, osim na jednom forumu gde ne dozvoljavaju lično predstavljanje.
Pozdrav
Ni ja nemam tu dilemu, uvek se potpisujem imenom i prezimenom. Međutim, činjenica je da kod nas zbog toga može da se izvuče deblji kraj, pogotovo ako se nekom moćnom se svidi šta imate da poručite. Nije teško pronaći nekog ako koristi pseudonim, ali je ipak teže velikoj većini ljudi (IP adrese, kolačići, proksiji, igraonice…).
Setite se slučaja kada je uhapšen samo JEDAN momak sa foruma RapidSerbia zbog deljenja piratskog softvera a cela koncepcija sajta zasniva se upravo na tome. Selektivna pravda nas tera da se zaštitimo kako znamo i umemo…
Analogno ovome, jedan moj prijatelj i iskusni pravnik uvek insistira da se na formalnim i neformalnim dokumentima potpisuju ljudi imenom i prezimenom, a ne funkcijama tipa: Uprava organizacije te i te… Napiši ti prijatelju ime i prezime da ja znam koga ću da vučem za uši ako nešto pođe po zlu. 🙂
Ovu situaciju najbolje opisuje tvit Darka Vidica: “ok ustanovili smo da se treba boriti protiv anonimnih hejtera, a ne protiv svih anonimnih na DM-ama”. I to je sustina.
Hejteri k’o hejteri, ne mozes ih pobediti nikada. Oni anonimni samo imaju zaoku vise kojom bodu. Ignorisanje je najbolje oruzje (ili najbolje za koje znam).
Nekeko se iskristalisala fora da s vremena na vreme u komunikaciji napisemo anonimnima: daj predstavi se ako zelis dalje da razmenjujemo misljenje…
Ponekad je to nasa slabost i kompenzacija za argumentovano napadanje anonimne osobe, ali i cesto napad na anonimnu osobu kada bez ikakvih argumenata ili bilo cega normanog napada iz sve snage iz samo njenu znanih razloga.
Vremenom, upoznao sam skoro sve anonimuse i nemam vise predrasuda…mnogi od njih su napravili odlican digitalni indetitet, ali ozbiljnim radom i odlicnim nastupima na netu.
Pojavili su se i oni koji koriste naloge upravo u svrhu napada, izbacivanja strela i konstantnog hejtovanja svih i svacega. To se odmah vidi i njih uglavnom preskacem ili ignorisem, sto se cesto desava i sto i ostali rade, pa takvi ostaju usamljeni posle malo vremena.
Treba biti isti kao u realnom zivotu, bez obzira da li koristimo nick name svojim pravim imenom ili ne.
Takodje, pored nicka, tu su i avatari ali to je posebna prica. Prosto, kad neko promeni avatar to nije vise to, ili je to moj subjektivni osecaj? Vremenom sam povezao prvo nick sa avatarom a zatim sve zajedno sa imenom i prezimenom i svih podacima. Glavni “krivac” je Miloje Sekulic i Varagic i seminar 2008… #neprocenjivo
Svako ima svoje razloge i ciljeve i prema njima se upravlja kako u zivotu tako i ziveci na netu…Preporucujem svu mogucu transparentnost i “argumentovano” predstavljanje…
Obzirom da imam karakteristično ime, nikad nisam imao potrebu da izmišljam toplu vodu što se nadimaka tiče.
Ipak, ukoliko se neko zove npr. Aleksandar Ilić onda je svakako lakše pokušati sa nekim alternativnim nick-om za online predstavljanje. Ipak, mislim da je na pojedincu taj zadatak izgradi kredibilitet i stekne reputaciju bilo imenom, bilo pseudonimom, i samo od njega zavisi kao kakav će se predstavljati.
Ja se na netu predstavljam nickom i jako me nervira forsiranje ideje da SVI moraju da se predstavljaju imenom i pravom slikom na avataru. To je jednostavno stvar odluke i izbora. Sam odabir avatara koji nije licna fotografija, govori dosta o toj osobi. Iako koristim nick, ne krijem identitet. Vrlo je lako saznati ko sam, kako se zovem i cime se bavim. Pitajte, reci cu, guglajte, naci cete.
Net je prvo bio mesto sa nickovima, potom su krenule samopromocije i otvaranje sajtova sa domenima koji sadrze puno ime i prezime. Zna se za sta sluze takvi domeni, za promociju. Licno nemam nista protiv, sve zavisi od toga sta zelite da postignete. Potom se pojavio Facebook koji zastupa logiku punog imena i prezimena. Ko voli nek izvoli… Ni na FB-u ne drzim pravo ime. Profilnu sliku drzim pravu ali sam tamo prijatelj samo sa ljudima koje poznajem licno, nema ih puno. Tamo se zovem onako kako me zovu privatno, po nadimku i da se zovem Reriouitzreueot, znace ko sam.
Ako uzmete Twitter i njegovih 140 karaktera, apsolutno je neprakticno da nemate kratki Nick name. Ako u profilu ne napisem ime i prezime, to je moja stvar. Kome se svidja nek prati, kome se ne svidja ne mora da prati.
Pored svega toga, smatram da je savetovanje novih korisnika interneta da koriste pravo ime i prezime sasvim ok stvar, kao sto je receno, shvatice komunikaciju ozbiljnije. I u saobracaju da nema pravila, nastao bi haos. Da nije bilo religije, moralna pravila bi bila vrlo ugrozena. Nekim ljudima su pravila neophodna, a nekima ne jer sami spoznaju gde je granica. Smatram da nije potrebno obavezno koristiti puno ime i prezime. Ponavljam, to je stvar izbora.
Podseticu vas, mnogi poznati pevaci su poznati po nickovima tj umetnickim imenima. Jednostavno, lakse je zapamtiti kratki nick name od dugackog i dosadnog (cesto nespecificnog) imena i prezimena. Ako imate probleme sa hejterima, pa sta sad, uvek ih je bilo uvek ce ih biti. Tolerancija i komunikacija se uci. Jednostavno, ignorisite ih, to im je najgore, isto kao i u realnom zivotu.
I zanima me nesto, ko ce na globalnom nivou da donese Pravilnik sta treba, a sta ne i kako treba? (gledajmo sire od Srbije) Da li meni na stranim sajtovima znaci nesto ime John Johnson. Apsolutno ne, bolje da mi nick napise, pre cu ga zapamtiti a da ne pricam o indijskim ili kineskim imenima…
goldie = Zlata Velickovic
We are Anonymous. We are Legion. We do not forgive. We do not forget.
Moja web istorija je istorija mojih nadimaka 🙂 po kojima su me oslovljavali, predstavljali na konferencijama, i koji mi i danas stoje na sajtu, name tagu, vizitkarti (čak je jedna vizitka imala i link ka mom blogu, davne 2007, iako je to bio privatan blog)
kada ste vi kretali u ES avanturu konvencija je bila – imati nik. I danas pri susretima sa e-populacijom krštena imena meni lično ne znače ništa – kaži mi NICK, sajt,. twttter handle da ZNAM KO SI.
Kod nas u Piratskoj partiji kada nekog osloviš krštenim imenom, isprepada se – tako ih zovu samo majke 🙂
Posedovati nick, nadimak, konzistentno, je mnogo veće talasanje nego srpskim imenima i prezimenima (i sva su ista,ko će to da pamti). Webom vladaju nadimci. Još uvek. Mada je dobro za SEO da se negde ispod nicka uvuće link ka vašem webu gde se vidi pun idenitet.
Imena su dosadna, nadimci su uzbudljivi. Nadimci vladaju webom.
Od jednog nadimka nastao je blog, pa moj web ID, pa sajt, pa FIRMA (Cybernaut reklamna agencija).
Pravo pitanje je ovde kako hendlovati negativne komentare i pod kojim uslovima “skidati trolu rogove”, a ne da li je ime bolje od nadimka.
Moja lična preporuka je: nemoj skrivati ko si. Izaberi nadimak na TW ali ostavi linkove ka svojim sajtovima, reci otvoreno čime se baviš. Profili koji nemaju taj pitch line meni lično nisu profili s kojima ću provesti mnogo vremena u razgovoru (osim ako nisu vanredno interesantni – pa ok, možda ima ljudi koji su na TW a nemaju nikakav sajt, to je OK).
Twitter dozvoljava da imaš i nadimak, i puno ime, i još malo prostora ostavlja da se predstaviš. Onaj ko otvara nalog radi hejta, ne ostavlja nikakvu dilemu oko toga da li mu odgovarati. Zar ne 🙂 Zašto biste gubili vreme.
Pozdrav
Uvek sam mislio da je svaka isključivost tupava. Ne treba biti mnogo inteligentan, pa zamislitii situaciju u kojoj npr neko radi na poziciji gde bi lako mogao postati žrtvom svojih političkih uverenja. Ili obrnuto – mnogi mogu koristiti anonimnost (ili mnogo lažnih identiteta) da bi vršili neki planski uticaj. Ima i treća, meni lično najodvratnija mogućnost – kad neko koristi sopstveni identitet da bi plasirao tudje stavove, a to radi za novac ili usluge. Imao sam prilike da čujem iz prve ruke kako jedna istaknuta politička figura priznaje da ne misli pola onoga što javno govori, ali da je sve to “deo posla”. Iz tog ugla, ova cela rasplava izgleda beskrajno naivno.
Ova rasprava me neodoljivo podseća na jedan stari skeč od Top Liste Nadrelista koji se zove “Ja bih da ostanem anoniman!”
Na 95% posto registracija sam se predstavio. A ako sam bio u nekim link bilding kapmanjama, u kojima moje ime ništa ne znači, koristio sam jedan te isti Nick …
Mišljenja sam da ukoliko se Internet koristi u profesionalne svrhe definitivno se treba predstaviti punim indetitetom, odnosno imenom i prezimenom. Ništa drugo ne dolazi u obzir.
Ja bi samo rekao dve reči u tri rečenice 😉
Pod:1
Zamislite da na Web-u niste anonimni i sutradan dobijete premiju na Loto-u… Gomila lopova će samo ukucati vaše ime i prezime i… voila… Game Over!
Uostalom, na taj način funkcioniše i “prikupljanje podataka” on-line scum-ova…
Znači Anonimnost jednako bezbednost (u budućnosti).
2. Ukoliko se koriste nadimci , svi smo jednaki, zar ne?
A ukoliko mi neko traži na nekom forumu godište, ime, mesto…. Zaista ne dobije ništa relevantno… Zamislite kakav ćemo svet postati ukoliko budemo počeli da sudimo o drugim ljudima po njihovim imenima, izgledu, mirisu i sl – valjda su njihova dela ono što ih čini ljudima, ne njihova imena.
3. Ne volim sajtove na kojima treba ostavljati ime i prezime (i nervira me kad moram ostaviti mail) jer zaista ne znam šta će bilo kome ta informacija?
4. Što se tiče Hejta… Hejt ne dolazi nikad sam od sebe, on je IZAZVAN sa spoljnjim ili unutrašnjim nadražajem… Onoga trenutka kada čovek misli da su mu ugrožene granice morala, dostojanstva i sl. on će osuti ceo arsenal na Vas… Autor bloga/sajta je tu da reaguje, da shvati i da pomogne u razjašnjavanju nesporazuma… Ukoliko nije u stanju… Nažalost, nije za tu funkciju…
Srdačan pozdrav i svako dobro (i anonimcima i ne anonimcima, i hejterima i onim koji to nisu – bez svih njih Web ne bi bio ovoliko zabavno i kreativno mesto)…
Nkada nisam krio svoj identitet na Internetu. Čak i kada smao koristio nadimak, uvek je bilo poznatko ko stoji iza njega.
Na forumima po pravilu koristim nadimak jer je to lakše za korišćenje ali ako profil omogućava, a opet popravilo omogućava, popunim i svoej ime, tako da mi ispod nadimka piše i ime.
Najpoznatiji moj nadimak je Broker koji korsitim još iz vremena BBS’ova, mada sam uglavnom pšrešao na svoj stvarni nadimak Peđa, ako ga neko drugi već nije upotrebio.
Poštujam ako neko želi da bude anoniman i nikada, čak ni kao adminsrator raznih servisa, nisam ugrozio ničiju privatnost. Nemam ni problem da diskutujem sa ljudima koji su anonimni sve dok oni to ne počnu da zloupotrebljavaju.
Kada neko iznosi škakljuve stvari ili tvrdnej a iza tog na stoji svojim identitetom, onda takve stvari ne smatram vrednimn pažnje. Kao adminsitrator, često sam takve stvari i uklanjao jer kleveta niej naivna star a ako je idnetitet klevetnike nepoznat onda se zakon obrušava na medij preko koga je kleveta izneta. Dakle, ako neko korsiti anonimnost da radi stari koje su u sukobu sa zakonom, to ne dozvoljavam.
Na biti anoniman ima i loših strana. Ja nisam imao nekh većih problema . Najčešći problem je što na nešto što objavim pod svojim imenom, a što je vruća tema, često se pojave anonimci koji komentarišu prilično neumesno, pa čak i i lično na moj račun. To je neravnopravna situacija koja će vam sigurno naneti neku štetu.
Inače sam primetio i prilično zanimljivu pojavu da ljudi misle da ako ne kriju svoj identitet da svi znaju ko su oni. Naročito na servisima gde se koriste nadimci. Dolazi do prilično čudnih situacija kada neko od vas očekujete da znate ko jeon kada vam se predstavi imenom, ne shvatavđši da vi njega znate samo po nadimku.
Uvek se predstavljam punim imenom. N razumem poentu u skrivanju….jedino što vidim iz toga je da su te osobe nesigurne , uplašene, brinu se šta će neko reći ako objave neki status koji se možda nekome neće svideti pa bi onda morali da trpe kritike, ispali bi kao glupi i na taj način ne bi bili “idealni” u očima tih nekih drugih ljudi koje u velikoj većini slučajeva i ne poznaju.