Brendirani sadržaji u osnovi predstavljaju objedinjavanje advartajzinga sa zabavom (Wikipedia). Najjednostavniji i najpoznatiji načini primene ovog tipa oglašavanja mogu se godinama videti u svakom filmu ili seriji kada neki od junaka pije određeno piće ili koristi određeni proizvod (sećate li se filma Truman Show?).
Ispostavilo se da je sveprisutna kriza “iskopala” upravo brendirani sadržaj kao spas za posustalo klasično oglašavanje. Sada se već pretpostavlja da brendirani sadržaji mogu biti budućnost kvalitetnog oglašavanja, na osnovu podataka o dupliranju ovog tipa advertajzinga u 2009. u odnosu na 2008. g.
U čemu je caka?
Ako kompanija koja koristi neke zabavne sadržaje da bi privukla ciljanu publiku stvarno i uspe u tome, efekti promocije postaju veoma dobri. Ako su ti zabavni sadržaji veoma interesantni, postoji mogućnost kreiranja viralnog efekta oglašavanja, što svakako značajno doprinosi eksponencijalnom rastu efekata oglašavanja.
Online okruženje je poslednjih godina omogućilo je kreiranje specijalizovanih brendiranih sadržaja ili njihove promocije, pa tako imamo uspešne primere promocije Zippo upaljača na iPhone-u (preko 3 mil. downloada aplikacije), varijante različitih pomocija proizvoda preko slika i video materijala Ashtona Kutchera na njegovom Twitter nalogu (via @vladanik), ili domaći primer (nagrađene) promocije desktop aplikacije za odvikavanje od pušenja (via @milojesekulic).
Online PR stručnjak Sally Falkow smatra da je branded content jedan od PR trendova za 2010. g. obzirom da u online okruženju gde se u poslednje vreme i najviše koristi brendirani sadržaj (32 odsto svih budžeta za marketing, oglašavanje i komunikaciju) najvažnije je uspostavljanje poverenja, što je posao PR struke.
Brendirani sadržaji predstavljaju varijantu (pod-skup) content marketinga.
Problemi brendiranog sadržaja
Upravo u primeru koji daje Sally Falkow (Yahoo branded content video) vidi se jedan od najvećih problema koji se može izroditi obzirom na “maniju” brendiranih sadržaja koja skoro sigurno sledi u narednom periodu – preterana količina sadržaja koji su direktno kreirani u medijima za potrebe oglašivača (u najlošijoj varijanti to se često vidi kod naših medija u vidu njihovih sadržaja u formi PR tekstova!).
Problem je u tome što ne može svaki proizvod i usluga na jednostavan način biti kreiran tako da bude i svarno zanimljiv korisnicima (malobrojni znaju načine zadovoljenja potreba svojih ciljnih grupa), a sa druge strane problemi u medijima imaju tendenciju da se eventualno smanje ako brendirani sadržaji značajnije uđu u uređivačku politiku medija.
Jedan od (crnih) scenarija je da u narednom periodu sve više ne vidimo u klasičnim medijima neke važne sadržaje/vesti, već neke “zanimljive”.
Naravno, ipak postoji mogućnost da samostalno odaberemo šta nas stvarno interesuje na Internetu.
Branded Content - Brendirani sadržaji,
[…] posao u Srbiji! Ko su najveći dužnici u Srbiji? Nakon toga još jedna preporuka za ovu nedelje: Branded Content – Brendirani sadržaji CITAT: …..Ispostavilo se da je sveprisutna kriza “iskopala” upravo brendirani sadržaj kao […]
Budućnost brendiranih sadržaja, kampanja sigurno su društvene mreže, očiti primer je Facebook i njegov profit će sigurno zavisiti od sposobnosti da omogući oglašivačima maksimalan profit putem brendiranja.
Što se tiče negativnih kampanja, najlošiji primeri su spotovi Ane Stanić, ali i još nekih estradnih ličnosti, koji vrve od potpuno nepotrebnog prikazivanja brendova
Pre nekoliko dana sam igrajući se shvatio moć komunikacije potrošača sa proizvodom via @milojesekulic http://worldwide2.com/clients/kolo/
@Borsky
Od danas i na pravoj adresi
http://www.igre-igrice.rs/razne-igrice/keks-na-keks–kolo/
@Miloje Sekulic nisam bio siguran da li smem taj zvanični link a videh juče na @Twitteru.
p.s. poboljšanja koja si obećap su primetna 🙂
Da li se pod brendirani sadržaj može uvrstiti spot grupe Van Gogh gde na svakom koraku vidimo Telekomove Žute strane (http://www.youtube.com/watch?v=wMDM1DQGhPc&feature=related) ili kada u nekom domaćem filmu svi piju Jelen pivo?
Krnetina pitanja su, jasno, retorička, ali je trend napadnog ubacivanja brendiranog sadržaja na sve moguće “nosače” jasan kao dan. U starim filmovima i tv emisijama nije moglo da se dogodi da glumac pije pivo, a gledalac prepozna marku. Neću da se zalećem, ali svojevremeno je, koliko pamtim, bila čitava mala afera kada se u nekoj tv seriji videlo šta je na kafanskom stolu (neko vino ili pivo), a to nije bio čak ni plaćeni detalj. Niko o tome nije ni razmišljao.
Serijal o Džemsu Bondu definitivno razbija “bezimeni” koncept i brendirani sadržaj uvodi kao pravilo, a ne izuzetak. Tri meseca pre premijere čitamo svuda unaokolo koji mobilni telefon će 007 u novom filmu imati. Koji časovnik na ruci, odelo, šta će voziti…Brend izlazi na sunce pre sadržaja i postaje njegov bitni deo ranije nego sam sadržaj!?
Male glumačke ekipe koje pripreme jeftinu predstavu i gostuju po provinciji sad već po pravilu an passan izreklamiraju dve – tri stvari, udenute u radnju, tokom nastupa.
Kriza klasičnih medija nije posledica samo izmeštanja reklamnih poruka na internet (o sadržaju da ovom prilikom ne govorimo), već svuda gde je to moguće. A moguće je skoro svuda!
“Ispadanje” dobrih tekstova iz nekad odličnih listova po pravilu je na ušrb “šarenih” tekstova koji sugerišu šta treba kupiti, ko je odličan menadžer, zašto je neki proizvod dostojan medalje, a ne šta se i zašto negde dogodilo…
Meni je najsmesniji spot Zeljka Joksimovica gde on igra Tihog (ili Prleta), a ispred zgrade parkiran kamion sa ogromnim natpisom EUROKREM.
Interesannto da novi James bond vise ne pije “martini shacked not sturbed” vec su oficijalna pica poslednja dva James Bond filma…
Heineken i Smirnoff…
Do sada po meni jedan od filmova koji moze biti proglasen za jednu veliku reklamu je ostvarenje “The Island” gde sve vrvi od logoa, vozi se samo krajsler – na ulici su MSN govornice – koriste se Cisco videotelefoni… milina jedna…
“Mi nsimo anđeli 2 “takođe vrvi od brendova. Mada, ako je reč o efektima, zaista ne znam kakvi su – neki od tih brendova su toliko poznati da ih mozak ni ne registruje kao pojavu robne marke (npr. ako neko pije Coca Colu u filmu). Ja sam recimo znala unapred da treba da obratim pažnju, i sve sam nakon filma zaboravila. Opušteno 🙂
To sa Coca Colom je, po mom mišljenju, vrhunac koji brend može da postigne. U svesti potrošača Coca Cola na stolu u nekom kafiću uopšte se ne doživljava kao reklama.
Coca Coli je uspelo da postane generički pojam za bezalkoholno osvežavajuće piće.
Tačno. Kao što su nekada ljudi (a i danas se još može čuti) reč “zubna pasta” uredno zamenili za “kaladont” 😉 Tako nekako očekujem i za Coca Colu – hoćete SOK? Može.
[…] i kvalitetu, stigla je do nas znatno pre nego gospodin Bond, ma bio on i na skijama. U svom članku o brendiranom sadržaju Dragan Varagić ukazuje upravo na ovaj pravac razvoja advertajzinga. […]