Autocenzura, Cenzura, #uLiceCenzuri – Sledeći koraci

Napomena: Ovo je duži tekst koji na kraju sadrži i poziv na akciju kao nastavak inicijative #uLiceCenzuri. Tekst objašnjava poreklo savremene cenzure na internetu i van njega, i ima za cilj formiranje različitih lokacija na vebu gde javnost i novinari mogu dobiti informacije o najznačajnijim vestima koje su nepravedno slabo zastupljene u medijima.

Tokom krizne situacije zbog poplava u Srbiji u više navrata su se dešavali događaji koje klasični najtiražniji mediji ili nisu objavljivali, ili nisu posvećivali dovoljno pažnje koliko bi to značajan broj korisnika društvenih mreža želeo. Neke od tih spornih situacija (objavljene informacije nisu poređane po važnosti, i nisu sve sporne situacije pobrojane, već primeri koji ilustruju problem):

• Ako je potvrđeno da je HMZS 12.05. poslao nadležnim institucijama informaciju o velikoj količini padavina u Srbiji koja će dovesti do poplava, zašto nadležne službe nisu reagovale na pravi način, na vreme? Zašto mediji ne izveštavaju više o ovoj temi?
• Ako je Predsednik opštine Obrenovac u svojim izjavama u medijima potvrdio da je 16.05. ujutru obavestio gradonačelnika Beograda da objavi informaciju građanima Obrenovca da ostanu u svojim kućama, zašto je ta informacija nestala sa sajta Beograd.org.rs gde je originalno bila objavljena?
• Zašto je Blic obrisao tekst Dragana Todorovića pod nazivom “Ja, AV, podnosim ostavku”?
• Zašto mediji ne objavljuju informacije o tome da većina volontera nije uključena u sve akcije oko posledica poplava zbog poziva političara?
• Zašto neki novinari ne mogu da pričaju o tome šta se dešavalo za vreme vanredne situacije?

Situacija nije “crna” ili “bela”, već “siva” – Autocenzura, cenzura i online cenzura

Različite temeljne analize spornih situacija u (online) medijima kao što je slučaj ćerke Jorgovanke Tabaković, emisija “Mentalno razgibavanje“, ili epizoda “Feketić” govore o tome da postoje tri najčešće situacije koje rezultiraju “nestankom” nekog informativnog sadržaja:

1. Uredništvo/vlasnici medija samostalno skinu određeni sadržaj sa sopstvenog medija zbog toga da se ne bi nekome zamerili.
2. Pod pritiskom pojedinih političara mediji uklone određene vesti.
3. Pojedini političari organizuju pokušaj cenzure na internetu.

 

pic.twitter.com/DGwXQou35Y

— kujundzic mirjana (@kujundzicmirjan) May 25, 2014

Važno je napomenuti da ti “pojedini političari” koji se upuštaju u različite pritiske i pokušaje online cenzure to rade zbog sopstvene koristi u dva scenarija:

1. Da bi pokušali skrivanje sopstvenih propusta (ili propusta bliskih saradnika).
2. Da bi se “dodvorili vrhovima” u stranci.

prema ovom spisku http://t.co/gfWZFR7Uk5 posle #poplave fali jos oko 200 ljudi ..#srbija

— zarko bogosavljevic (@zarkobns) May 25, 2014

“Teorija o pojedinim političarima” se može potvrditi na primeru pokušaja online cenzure. U Srbiji NE POSTOJI politička opcija, naročito u strankama koje su trenutno u Skupštini u kojima nema bar jedna osoba (a po strankama ih ima mnogo više od jedne osobe) koja veoma dobro zna da cenzura na internetu nema smisla, i da takva osoba jeste dovoljno visoko pozicionirana u stranci. Lično poznajem ovakve osobe u većini stranaka u Srbiji, i u razgovoru s njima sam dobio jednistveni odgovor na pitanje pokušaja online cenzure:

Pojedinci iz stranaka koji pokušavaju online cenzuru se ne konsultuju se sa stranačkim kolegama, naročito ne s onima koji se razumeju u internet. To su osobe koje pojma nemaju kako funkcioniše internet.

Da li je “obaranje sajtova” cenzura?

Činjenica je da se u nekim slučajevima dešavalo zbog prethodno objašnjenih pritisaka pojedinaca iz stranaka neki sajtovi budu uklonjeni ili oboreni. O pojavi uklanjanja ili obaranja sajtova bi trebalo posebno pisati tekstove koji se bave pravnom i tehničkom stranom ove pojave (eto, neka neko volonterski napiše ovakve tekstove, ko je dovoljno “u materiji”), a u ovom slučaju bih želeo da napomenem samo jedan segment ove pojave – većina “oborenih” sajtova “padne” zbog velike posete koja nije predviđena jeftinim hosting paketima.

Jednostavno pitanje: pic.twitter.com/q0vtrbFLMD

— Mirjana Bobić (@mbmojsilovic) May 25, 2014

O tematici odabira veb hostinga u poslovne svrhe uskoro će na ovom blogu početi serijal tekstova, a do tada jedna važna napomena:

• Ako na sajt dođe npr. 1.000 osoba u jednom momentu (ne jednoj sekundi) zbog velikog interesovanja, ako nemate sopstveni server, ako cena vašeg hostinga nije bar 100 EUR/mes (a verovatno bi trebalo da je veća), ili ako nemate Cloud zasnovani hosting sa lakom mogućnošću proširivanja resursa vašeg hostinga – vaš sajt je pao zbog posećenosti, ne zbog cenzure.
• Da bi se izbegao pad servera, naročito za situacije kada postoji mogućnost dolaska velikog broja posetilaca na sajtu, ako nemate kvalitetan hosting koji to može da izdrži (to nije hosting od nekoliko dolara godišnje), najbolje je koristiti besplatne platforme kao što su WordPress ili Blogger, na kojima takvi problemi ne postoje.

 #uLiceCenzuri – Sledeći koraci

Na gornjoj slici se može pročitati “pismo blogera, tviteraša, fejsbukaša i drugih građana protiv cenzure u Srbiji“, koje su do objavljivanja ovog teksta podržali određeni klasični mediji kao što su Danas i Blic, a apel je objavilo i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Po mom mišljenju ovaj apel se najviše odnosi na podizanje svesti u medijima da se napusti autocenzura i krene u ozbiljan posao pravovremenog i što preciznijeg informisanja javnosti o SVIM pojavama koje javnost treba da zna. Kako su pojedini klasični mediji krenuli sa objavljivanjem ovog apela, postoji mogućnost da je ova akcija već uspela.

Da se sve ovo što je do sada pokazano i objavljeno sačuva i iskoristi za informisanje javnosti, a naročito da se skrene pažnja medijima, predlog je da se volonterski kreira veći broj veb lokacija na kojima se mogu videti odabrani sadržaji o kojima su mediji malo izveštavali, ili nisu posvećivali dovoljno pažnje. Vremenom će najvidljivije veb lokacije ovog tipa postati veoma dobar izvor informisanja za javnost i medije, što se već vidi na primeru sajta Poplave.rs.

To se upravo može raditi na platformama kao što su pomenuti WordPress i Blogger, a veoma je zgodno koristiti alatke za priređivanje sadržaja kao što je npr. Storify ili slične platforme koje lako možete dodati i na svoje medije, i na taj način povećati vidljivost značajnih informacija i vesti.

Kao primer ove aktivnosti napravio sam Storify post sa odabirom deset različitih sadržaja koje mogu da uvrstim na bilo koju stranicu, a ovakvih postova se može napraviti veliki broj za različite uže teme koje mogu biti značajne javnosti i novinarima.

Nadam se da će se uskoro na vebu pojaviti veći broj kolekcija odabranih sadržaja na temu poplava koji će skretati pažnju na važne ali manje obrađivane teme u vezi sa posledicama poplava u regionu.

 

Autocenzura, Cenzura, #uLiceCenzuri - Sledeći koraci, 9.5 out of 10 based on 19 ratings