e-business, e-marketing, online pr consultant
Da li je budućnost školstva u online edukaciji?
Apr 2 2010- 9:53 am napisano u Kategorija posvećena tekstovima o edukaciji by Dragan Varagić
- 2,195 pregleda
- 15 komentara
U veoma kvalitetnom i detaljnom članku u Washington Post-u ”Traditional schools aren’t working. Let’s move learning online” (via Digresije.info) predstavljen je čitav niz pozitivnih razloga zašto bi bilo potrebno preći na edukaciju preko Interneta.
Za divno čudo, i u SAD postoji veliki problem klasične edukacije, sa većinom škola u kojima sede nezainteresovani đaci (pametna deca se dosađuju, a oni manje sposobni večito imaju problema sa gradivom), sa ne-adekvatnim rezultatima njihovog učenja koji se ne dopadaju ni roditeljima, ali ni nastavnicima.
Dok američka Vlada priprema “kozmetičke” reforme, Fondacija Billa Gatesa smatra da je uvođenje online edukacije jedan od glavnih prioriteta aktivnosti ulaganja sredstava u narednom periodu.
U praksi, efekti online školstva već pokazuju svoje prednosti: Florida Virtual School ima više od 100.000 učenika, kojima su na raspolaganju profesori u direktnoj (online) komunikaciji od 8 ujutru do osam uveče, sedam dana u nedelji! Učenici dolaze u školu kada su spremni za polaganje predmeta, bilo da im treba dva dana, dve nedelje, ili dva meseca. Prosečne ocene ovih učenika su na nivou ocene 3.05, dok je prosek ocena u državnim školama 2.49.
Profesor Clayton Christensen (Harvard Business School) u svojoj knjizi o online edukaciji – “Disrupting Class” procenjuje da će do 2019. godine u SAD 50 odsto svih programa fakulteta biti online, s tim da je u prošloj školskoj godini u SAD 17 odsto studenata pohađalo online kurseve, a još njih 12 odsto je pohađalo online kurseve iz razloga samo-edukacije (dodatno studiranje van klasičnih studentskih programa).
Odnos klasične i online edukacije
Postavlja se veoma ozbiljno pitanje da li je stvarno potrebno kompletno preći na online školstvo u jednom momentu, ili bi trebalo kombinovati klasične sisteme školstva sa dokazanim prednostima Internet edukacije.
Sa jedne strane, u SAD se već vidi da je najveći problem ozbiljnijim reformama školstva u pravcu većeg učešća online edukacije uglavnom koče sindikati (smanjen broj đaka u školama za rezultat ima manje budžete za te škole), iako su za uspešnu online edukaciju veoma potrebni nastavnici koji sada imaju mogućnost mnogo kvalitetnije komunikacije sa pojedinačnim učenikom.
Sa druge strane, preterano učešće online edukacije, naročito za mlađe učenike, direktno postavlja ozbiljno pitanje sociološkog razvoja deteta – da li je Facebook sistem druženja dovoljan za socijalizaciju deteta?
Učenici do svoje 15-16 godine praktično formiraju svoja poznanstva i grade odnose sa okolinom na kvalitetan način upravo putem škole i vanškolskih aktivnosti, što se i kasnije nastavlja sistemima klasične i alternativne edukacije (treninzi, kursevi, obuke…).
Poznato je u praksi da je jedan doživljaj ići na utakmicu, a drugi kada se ista gleda preko TV-a. Prisustvo na konferencijama stvara direktna poznanstva (networking), i dalje je veoma aktuelan sistem edukacije, bez obzira što postoji mogućnost praćenja ovakvih događaja online. Takođe, praksa pokazuje da se veliki broj osoba u online okruženju potpuno drugačije ponaša, u odnosu na interakciju ovakvih osoba u realnom svetu.
Sve prethodno napisano govori u prilog činjenici da će najbolji sistem buduće edukacije morati da uključuje ono najbolje iz klasične i online edukacije – nešto što bi trebalo koristiti na osnovu sistema odabira najbolje prakse edukacije.
- Tagovi: edukacija, Online edukacija, Školstvo
Komentare ovog članka možete pratiti preko RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa vašeg web sajta.
15 komentara na “Da li je budućnost školstva u online edukaciji?”
Ostavite vaš komentar
Advertisement
Pratite ovaj Blog
Kategorije
- Članci na temu Internet marketinga (186)
- Događanja i teme u vezi sa Internetom (180)
- E-start (7)
- General (18)
- Kategorija posvećena tekstovima o edukaciji (119)
- Nekategorisano (6)
- Odnosi s javnošću na Internetu (68)
- Opušteno (51)
- Političke teme (44)
- Predavanja (34)
- Priča o blogovima (178)
- Prikazi (129)
- SEO optimizacija sajta (32)
- Sideblog (20)
- Social Media (136)
- Tekstovi na temu e-biznisa (190)
- Tekstovi na temu poslovanja (81)
- Tekstovi u vezi sa medijima (77)
- Teme marketinga i odnosa sa javnošću (59)
Twitter poruke
- RT @vladaweb: @varagic niste videli "hit"? http://t.co/7qtlx6pk ? cc @MaryannLong #duel May 16, 2012 sutija_web (Marko Šutija)
- @varagic niste videli "hit"? http://t.co/7qtlx6pk ? cc @MaryannLong #duel May 16, 2012 vladaweb (Stanković Vladimir)
- :)))) RT @MaryannLong: #DUEL #Anal #pornhub My collection of lesbians http://t.co/xBuX1uzg May 16, 2012 varagic (Dragan Varagic)
- @varagic U celom serijalu @recnarec debata korišćen je #recnarec za praćenje. #izbori2012 May 16, 2012 recnarec (Reč na reč)
Featured Post
- Optimizacija poslovanja i komunikacije putem Interneta
Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili [...] - Zašto su bitni linkovi u tekstu?
Jedana od najvećih opštih nepoznanica prilikom kreiranja Web sadržaja jesu razlozi zašto bi bilo potrebno postavljati neke linkove u tekst, [...] - Metodologija izgradnje poverenja na Internetu
Na konferenciji Društva Srbije za odnose s javnošću u Subotici u oktobru prošle godine predstavio sam pojednostavljenu podelu online medija, [...]
Registracija
Prijava
- PRObjava:Građani čekaju predsednika16 May, 2012...više »
- PRObjava:Otvaranje nove MaxBet sportske kladionice u Sremskoj Mitrovici16 May, 2012...više »
- PRObjava:Završnica akcije "Đaci vas mole, usporite pored škole" na Zvezdari16 May, 2012...više »
- PRObjava:Vidi svet kroz razmenu - program internacionalne razmene i prakse16 May, 2012...više »
- PRObjava:Šta znaš o Crvenom krstu?16 May, 2012...više »
Najaktivnijih 5!
- Suzana Krajcinovic (3)
- Goran Aničić (2)
- Milan (2)
- Todorovic (2)
- Dušan Dević (1)
Dragan Radović
April 2nd, 2010 at 14:33
Otac sam dvoje studenata i, s obzirom da se obrazuju različito, jedno dete na klasičan način, a drugo metodom distance learning, u prilici sam da pratim razlike.
Klasične studije na državnom fakultetu, po Bolonji, onako kako ih ja vidim, imaju neobično “labavu strukturu”. Od početka godine do sad bar tri bitne stvari su promenjene “u hodu” što je nekad bilo nezamislivo – završavalo se po statutu po kojem bi student i bio upisan. Ove promene, bodovi i sve ostalo za jednog oca koji je taj deo obrazovanja odradio na klasičnan fakultetski način veoma su neobične i neproduktivne, a vidim da je to i mišljenje deteta.
Studiranje preko Interneta zaista ima puno dobrih strana ali mislim da je, bar u ovom trenutku, ta varijanta daleko zgodnija za mlade koji su već angažovani ili radno ili iz nekog razloga ne mogu da se drže strogog fakutetskog reda već im više odgovara da ga sami stvaraju. Sa profesorima se može komunicirati i do kasnih sati (nije retkost da i u 23 časa komunikacija tipa “ovo je dobro, ovo bi možda moglo i ovako” još uvek traje), a student je uvek u prilici da zatraži i direktan razgovor i da koristi učila i sve druge resurse fakulteta ako mu ponekad i to odgovara.
Koliko primećujem, upravo pitanja koja ne spadaju u savladavanje gradiva (na oba načina je moguće potpuno ravnopravno učiti) generišu nedoumicu oko valjane socijalizacije studenata, uključivanje u vršnjačke aktivnosti, razvijanje smisla za grupni rad, druženje itd. No, ističem, po mom saznanju učenje distance learning metodom najviše koriste studenti koji su već deo nekog kolektiva (radnog, sportskog..) tako da je ovaj problem možda time bar delimično rešen. Kažem možda, jer to smatram izuzetno važnim, čak jednako važnim kao i samo sticanje znanja.
U nedostatku duže prakse učenja na daljinu i istraživanja na tu temu u Srbiji, za sad se moramo zadovoljiti nadom da će praksa dati bar neke korisne odgovore.
Deda
April 2nd, 2010 at 19:23
Vizionarski cu otici , u ne tako daleku buducnost, i predvideti spustanje online ucenja na srednje i osnovne skole… ( gde osnovne skole nece sluziti za cuvanje dece dok roditelji rade…)
Ranko Fonjga
April 2nd, 2010 at 23:59
Mislim da bi stvarno trebalo da se gleda tako da od virtuelnog školstva imamo korist a ne štetu,i lično smatram da se mnogo toga da učiti mimo škole pa valjda sam ja jedan primeran uzorak.
SSpin
April 3rd, 2010 at 01:49
Samo online skolovanje je totalni promashaj (ukoliko neko zeli da se bavi ozbiljno znanjem, naukom). Recimo da je izuzetak novinarstvo, a i to je pitanje.
Spoj online skolovanja, sa Bolonjom (pravim sistemom, ne ovim labavim) daje odlican sistem, sistem kojeg cemo mi dugo dugo sanjati.
meko
April 3rd, 2010 at 02:41
Online kupovina, online ucenje, online gledanje filmova, druzenje, online igranje igrica, chatovanje, online seks za 10 godina mladi nece izlaziti iz kuce. Pogledajte mladje generacije, nisu u stanju da sastave slozenu recenicu od ovoliko online sadrzaja.
Dragan Varagić
April 3rd, 2010 at 08:30
Veoma je pogrešno procenjivati da nove generacije nemaju klasičan društveni život zbog mogućnosti Interneta.
Internet se kod mladih u velikoj većini slučajeva koristi kao što se kod starijih generacija koristio telefon u teenage doba: da li znate za osobe, ili ste i vi bili jedna od takvih, koja kada dođe iz škole odmah zove tel. druga ili drugaricu, bez obzira što su se videli 15 min. pre toga? Pa razgovori tel. satima…
Potpuno je druga priča određeni broj zastranjenih osoba, koje jednostavno koriste Internet kao izlaz iz nekih drugih problema koje imaju, a ti problemi nemaju veze sa Internetom…
SSpin
April 3rd, 2010 at 12:12
Sam pojam klasičnog društvenog života se vremenom razlikuje. Znači, Rimljani, doba Svetog Save, pedesetih godina XX veka, i danas, uvek je taj “klasični društveni život” bio u drugačijoj formi.
Internet utiče na druženje, utiče na svest o poimanju prijateljstva, odnosa između dve osobe … … … to je neosporno. Uticaj je različit, i sve prednosti i boljitke nikako ne bi trebalo osporiti. Naprotiv, upravo zbog tih mogućnosti i resursa koje pruža, Internet treba razumno integrisati u obrazovne sisteme.
Po mom mišljenju, i iskustvo, ukuliko bismo ga stavili na prvo mesto u obrazovnom sistemu, vremenom, nastala bi duhovna, i edukativna katarza.
Kažem, da me neko pogrešno ne shvati, treba uključivati Internet u edukaciju, ali vrlo pažljivo i profesionalno.
Rada
April 3rd, 2010 at 14:29
Ja bih rekla da je momenat socijalizacije u školi jedan od najvažnijih i iskreno se nadam da online školstvo neće uzeti potpuni mah. Ko voli ok, ali mislim da će mnogo time izgubiti i vratiti se klasičnom školstvu.
Moje mišljenje da bi moglo biti dobro kombinovano.
Dragan Radović
April 3rd, 2010 at 14:45
Primer koji sam ja naveo upravo je spoj učenja preko Interneta i Bolonje. I u ovom slučaju taj spoj je odličan! (Uzgred, reč je o studijama grafičkog dizajna.) Učenje je itekako ozbiljno, komunikacija sa profesorima stalna, a rekoh da studentu niko ne brani da odlazi i na fakultet kad god oseti potrebu. Dakle, mlad čovek i radi i studira i ima izuzetno ispunjen život koji dobrim delom može sam da „programira“. Može li se više?
Kad govorimo o tome hoće li mreža, pored mnogih stvari, „usisati“ i obrazovni sistem za mene tu postoji velika nedoumica: nema naučno zasnovanih istraživanja, ili ja nisam čuo za njih, na temu koliko od malih nogu do kraja adolescencije Internet sveukupno utiče na stil života mladog čoveka. Jer, kao što ima pluseva, tako mora da ima i minusa, dakle mana. Tu, ako sam dobro razumeo, leži i koren SSpinovog stava da sve treba raditi postepeno.
Mislim da postepeno u mnogim stvarima i ide. Učenje na daljinu sasvim je nalik nekadašnjim vanrednim studijama, samo je znatno komfornije.A klasične studije već sad zahtevaju bar povremenu Internet konekciju. Može i bez nje, ali onda studentu „ne gine“ gubljenje vremena u traganju za raznim obaveštenjima okačenim na oglasnim tablama.
Ovaj dodatni komentar je odličan. Pojam „klasičnog društvenog života“ je itekako promenljiv, ali postoje osnovne vrednosti koje on mora da obezbedi – razvijanje socijalnih veština, snalaženje u grupi, pronalaženje svog društvenog statusa i mesta… Po meni, opet pitanje koje traži ozbiljno istraživanje. Jer, sve što sad imamo uglavnom su fragmentalna zapažanja o tome kako pojedini aspekti korišćenja mreže utiču na ljude.
Dragan Varagić
April 5th, 2010 at 09:01
Komentari o ovoj temi na FB.
NikolinaL
April 5th, 2010 at 21:36
Da li je buducnost u online edukaciji? Zavisi o kom uzrastu govorimo, vidim da se kroz diskusiju provlaci uzrast od skole do fakulteta. Za decu skolskog uzrasta – daleko bilo da zaista tako nesto sprovede iko ikada. Decji razvoj podrazumeva ne samo kognitivni napredak i ucenje, vec i pravilnu socijalizaciju, koju online okruzenje ne moze da kompenzuje. U starijem uzrastu kada su te vestine vec razvijene, vec je druga prica,narocito kada se stigne do fakulteta, ali ni tu ne govorimo o potpunoj supstituciji vec o koriscenju tehnologija u cilju obezbedjivanja boljeg efekta.
Ovde je prosto nemoguce studirati vise bez koriscenja Interneta. Po mom iskustvu sa nekoliko distance learning kurseva koje sam imala na fakultetu, i integracije online dela u neke od kurseva, oni mogu da daju sjajne rezultate i mnogo moze da se nauci.
Sa druge strane, interakcija sa profesorima i kolegama, konsultacije, direktan kontakt – je nezamenljiva stvar. Takva kombinacija distance learning kurseva ponudjenih u okviru redovnog akademskog kurikuluma koji pruzaju svu mogucu offline podrsku, i konsultacije, sa ispitom koji se polaze regularno u kampusu (ne online, od kuce), po meni je dobitna kombinacija.
#pratipetak #followfriday dugaaaaaaaaaaačak!!!!!!! « Uspesi, padovi i život uopšte
April 9th, 2010 at 00:51
[...] Klasična ili online edukacija ili nešto izmedju te spoj i jednog i drugog? Da li je buducnost skolstva u online edukaciji? CITAT: …..Sa druge strane, preterano uc(es(c’e online edukacije, naroc(ito za mla?e [...]
feed.blog.rs » Blog Archive » Strategija za mlade: Borba protiv neadekvatnih studija, neradnika i manjka veština
August 14th, 2010 at 20:21
[...] Webu), od kojih su dva članka na temu aktuelnih svetskih tema iz oblasti edukacije, uključujući ovde već obraćenu temu budućnosti u online edukaciji (još dva teksta koje vredi pročitati), kao članak na temu precenjenih (elitnih) studija u [...]
ルイヴィトンコピー
May 18th, 2011 at 09:13
ルイヴィトンコピー
大変なお世話になっております、誠にありがとうございます。
今年もよろしくお願いします。
全物品運賃無料(日本全国)
不良品物情況、無償で交換します.
信用第一、良い品質、低価格は 私達の勝ち残りの切り札です。
皆さんのこ光臨を歓迎してください。
当店の主要な経営のブランドコピー:
ルイヴィトン,グッチ,エルメス,シャネル,バレンシアガ
コーチ,ブルガリ,カルティエ,ロレックス,タグホイヤー,オメガ
時計,財布,バッグ
期待，ご注文の方は!
店長：千葉純子
当社URL:http://www.baglv.net/index.html
連絡先：admin@baglv.net
ブランド激安市場
July 28th, 2011 at 15:18
ブランド激安市場
当店の主要な経営のブランド:Louis Vuitton(ヴィトン )
Chanel(シャネル) Gucci(グッチ) Coach(コーチ) Rolex(ロレックス)など.
当店は主に経営する商品:かばん.バッグ .財布 .キーケース. 手帳.腕時計など
.
送料無料(日本全国) ご注文を期待しています!
信用第一、良い品質、低価格は
当社の商品は絶対の自信が御座います。
激安、安心、安全にお届けします.品数豊富な商
商品数も大幅に増え、品質も大自信です
100%品質保証！満足保障！リピーター率100％!
2011新作入荷!注文割引開催中
★注文金額8800円以上:8%OFF.
★注文金額1.6万円以上:10%OFF.
★注文金額2.6万円以上:12%OFF.
★注文金額3.6万円以上:14%OFF.
★注文金額5万円以上:15%OFF.
★注文金額8万円以上:17%OFF.
■店長：希賢和美
■連絡先: scs@hqbag.net
■URL：http://www.hqbag.net
■URL：http://www.mail-lv.net/sale.htm
■URL：http://www.mail-lv.com