Zašto dugo tražite posao? 1. deo: Analitičke veštine

Poznajem veliki broj osoba koje su u poslednjih pet godina menjale posao na taj način što su u roku od nekoliko dana već počeli da dobijaju ponude za drugi posao. Verovatno i sami poznajete dosta osoba koje lako menjaju posao, dok sa druge strane imate ogroman broj nezaposlenih osoba koje godinama ne mogu da pronađu posao. U čemu je problem?

Kako to da od nekoliko hiljada osoba koje se jave na konkurs za neki posao, nijedna ne dobije isti?

Imali ste prilike da vidite neuspele oglase za posao na koje se javljaju stotine, ili čak hiljade osoba, i na kraju poslodavac ne pronađe adekvatnu osobu. Ovakvi slučajevi uzimaju puno vremena svima, veoma su skupi za kompaniju, a rezultata često nema. U ovakvim slučajevima najčešće su se desili sledeći scenariji:

  • Aplikanti za posao su samo FORWARDOVALI svoj GENERIČKI CV.
  • Pre prijave na konkurs, malo njih je detaljno pregledalo šta se tačno traži od veština za konkretan posao, kakva je firma u pitanju, na koji se način u toj kompaniji zapošljava, šta se obično traži od kandidata za posao – nije napravljena analiza potencijalne poslovne pozicije, jer eto “to je samo još jedan dokaz da posla nema, i da se zapošljava preko veze”.

Savet je da detaljno pogledate kakve se veštine konkretno traže na poslovnim pozicijama koje su srodne vašim znanjima i veštinama, ili još bolje da se pripremite sa veštinama i znanjem za konkretne poslovne pozicije. O poslovnim pozicijama i potrebnim veštinama imate dosta toga definisanog na sajtovima kao što su Infostud.com ili Linkedin.com.

Zašto neko nikako ne može da ima veću platu, dok istovremeno poznajete neke osobe koje uvek imaju velike plate?

Osnovno pravilo vremena u kojem živimo gde postoji pravo tržište rada (ne misli se na zapošljavanje preko veze) čak i u ovdašnjim državama jeste:

Što je veći broj osoba koje mogu da rade određeni posao, taj posao je slabije plaćen (ko pominje npr. posao prodavca u prodavnicama, pekarama, buticima…). I obrnuto, što imate više znanja i veština koja se traže na konkretnim poslovnim pozicijama koje nema veliki broj osoba – plata je veća (pod uslovom da postoji potreba za takvim poslovima/poslovnim pozicijama).

Plate zavise i od:

  • Kakva konkretna znanja imate za konkretan posao,
  • Koliko ste samostalni u tom poslu,
  • Da li možete samostalno da vodite druge zaposlene osobe,
  • Koliko ste odgovorni za posao koji radite,
  • Da li preuzimate odgovornost za nove i/ili nepoznate poslove,

Verovali ili ne, situacija koja postoji i kod nas ali i u većini država na svetu je da kompanije zbog nedostatka adekvatne radne snage često prihvataju da prime osobe koje nemaju dovoljno adekvatnih znanja ali očigledno poseduju veštine koje će im omogućiti da do potrebnih znanja brzo dođu. Pitanje je kako da vi dođete u tu kategoriju zaposlenih ako nemate dovoljno praktičnih znanja (iz objektivnih razloga).

Najveći problem aktuelnog obrazovnog sistema – Škole ne uče kako se efikasno razmišlja!

Razlog zašto veliki broj osoba veoma teško dobija šansu za posao u firmama koje aktivno traže adekvatne poslovne pozicije jeste u činjenici da većina osoba ima problem sa tzv. personalnim veštinama ili mekim (soft) veštinama.

Postoji veliki broj personalnih veština, ali od tih veština najvažnije su one veštine koje doprinose brzom unapređenju znanja, efikasnom odlučivanju, rešavanju problema, itd. Sve ove veštine imaju za osnovu analitički sistem mišljenja (razmišljanja).

Analitičke poslovne pozicije – Uvod u analitičke veštine

Ako pogledate veći broj savremenih poslovnih pozicija, primetićete da kod mnogih profesija postoji dodatak – analitičar (analyst): Biznis analitičar, softver analitičar, PPC/SEO analitičar, finansijski analitičar… To nije slučajno, jer praksa pokazuje da najvećem broju kompanija upravo trebaju zaposleni koji imaju razvijene analitičke veštine. Neke od veština koje se nalaze u domenu analitičkog načina razmišljanja i donošenja odluka su:

  • Sistemsko mišljenje (naročito raspoređivanje stvari i događaja u odnosu na njihovu važnost)
  • Kritičko mišljenje (naročito objektivno mišljenje)
  • Rešavanje jednostavnih i kompleksnih problema (akcenat na samostalnom rešavanju problema)
  • Praktičnost i produktivnost (naročito smisao za unapređenje produktivnosti)
  • Lako donošenje odluka na osnovu dostupnih informacija (akcenat na preuzimanju odgovornosti)

Najvažnija komponenta analitičkog načina mišljenja jeste saznanje kako odvojiti važno od manje važnog u bilo kojoj materiji ili poslu, i poznavanje načina raspoređivanja stvari i događaja u odnosu na njihovu važnost.

Najveći problem efikasnog učenja: Šta je važno u nekoj materiji?

Pre desetak godina sam prvi put došao u situaciju da kao predavač na formalnim studijama uvidim da postoji neki problem u vezi sa materijom koju sam davao za ispit (predmet Internet marketing u to vreme). Nisam puno tražio za ispit, studenti su mi sami govorili kako im je moja knjiga bila jednostavna za čitanje (i zanimljiva), ali da ni sami ne znaju zašto ne mogu tačno da odgovore na pitanja koja sam tražio od njih (usmeno).

Jedan deo odgovora na to pitanje je naravno bio vezan za to da ako se knjiga jednom pročita to nije dovoljno za ispit. Takođe, određeni broj studenata mi je napominjao kako su neki delovi knjige njima veoma slični, odnosno ne primećuju veliku razliku (što se opet rešava temeljnijim učenjem). Bilo je tu i treme zbog usmenog odgovaranja. Ali, dešavalo mi se suviše često da izvučem iz studenta sve delove koje sam želeo da mi student/studentkinja kaže, ali nisam uspeo da dobijem zaključak koji sledi na osnovu izrečenog. Slično prethodnom, veoma često sam bio u situaciji da slušam neke periferne stvari o materiji za koju sam tražio da mi se ukratko kažu najvažniji njeni delovi.

Trebalo mi je sigurno godinu dana i nekoliko drugih predmeta/predavanja/obuka da shvatim da je problem u načinu razmišljanja velikog broja studenata i u njihovoj nesposobnosti da u materiji koju proučavaju uoče najvažnije detalje, tj. da se fokusiraju na najvažnije stvari i da na osnovu toga grade sistem saznanja iz određene oblasti.

Osnove objektivnog mišljenja: Da bi zadovoljio potrebe drugog, ne možeš se fokusirati na sebe!

Do zaključka o velikom problemu izdvajanja važne od nevažne materije (zamislite internet) sam došao tako što sam sve češće na predavanjima počeo da postavljam sve jednostavnija opšta pitanja, sa akcentom da mi se ukratko odgovori šta je to, ili šta je tu najvažnije. Došao sam do zaključka da je najveći problem u rešavanju problema važnosti i nevažnosti u nekoj materiji – lično/subjektivno mišljenje pojedinca:

  • Stvari su “crne” i “bele”, to SVI rade. Ne – stvari su “sive” i to samo “neki rade”, ne svi.
  • Meni se to dopada. Ne – ako se to tebi dopada, to ne znači da se svima dopada.
  • Sve što nije kako ja mislim, to je pogrešno i ne zanima me. Bušido kodeks kaže: “Neprijatelja ne treba ignorisati, već proučavati i iz toga izvući pouke“.

Osnova objektivnog razmišljanja je npr. uvođenje u razmatranje mišljenja koje je suprotno onome što vi smatrate da je jedino važno. Za detalje proučiti Hegelov filozofski princip Teza-Antiteza-Sinteza (namerno postavljen link).

U bilo kojem poslu veoma je važno objektivno posmatranje stvari, naročito u kontekstu zadovoljenja potreba klijenata. Ne možete nikada saznati šta vaši klijenti stvarno žele od vas ako ste fokusirani na sebe.

Ako hoćete veću platu: Nije toliko važno kako se nešto radi, u odnosu na to zašto se nešto radi!

Veoma je važno da znate da upotrebljavate određene veštine za određeni posao, odnosno da znate kako se radi određeni posao.  Ako se fokusirate samo na vaš posao i kako radite taj posao, možete postići majstorstvo u svom poslu. Ali… Ovakvi tipovi poslova se nazivaju zajedničkim imenom operativni poslovi, i za razliku od upravljačkih i strateških poslovnih pozicija operativni poslovi uvek imaju niže platne razrede. Zašto?

Kaže se da mudrost započinje postavljanjem pravih pitanja.

Kada radite neki posao dugo vremena, veoma je dobro se u jednom momentu zaustaviti i postaviti sebi nekoliko pitanja:

  • Zašto baš na taj način radim ovaj posao?
  • Da li ako pokušam da promenim način rada mogu da dobijem bolje rezultate?
  • Šta ja dobijam time što radim ovaj posao, a šta dobija kompanija?
  • Da li možemo da dobijemo više i ja i kompanija time što ću ovaj posao raditi na drugačiji način?
  • Šta treba dodatno da naučim da bi ovaj posao radio bolje?

Sistemska znanja se usvajaju prihvatanjem strateškog načina razmišljanja.

Strateški način razmišljanja počinje pitanjima:

  1. Šta ja zapravo radim?
  2. Šta time želim da postignem?
  3. Kako da to radim da bih željeno postigao?

Nastavak sledi…

Napomena I: O analitičkim veštinama i ostalim tipovima renosovih veština ima detaljnije u knjizi “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru“.

U narednom periodu pisaću veći broj tekstova na temu najvažnijih tzv. transverzalnih veština koje direktno utiču na povećanje šansi za brže zapošljavanje.

Napomena II: Zahvaljujem se Olgi Maksimović što mi je skrenula pažnju na set veština iz oblasti analitičkog znanja.

Napomena III: Pogledati po tagovima druge tekstove iz oblasti zapošljavanja, naročito u delu “ima posla i para“.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 7.1/10 (34 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +8 (from 14 votes)
Zašto dugo tražite posao? 1. deo: Analitičke veštine, 7.1 out of 10 based on 34 ratings

NOVO!

kako-do-posla

Naručite knjigu "Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru" po povlašćenoj ceni.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima objašnjenje aktuelnih sistema edukacije, i objašnjenja kako iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 28/05/2014, RSS

1 odgovor na Zašto dugo tražite posao? 1. deo: Analitičke veštine

  1. Sjajan tekst. Ovo bi trebalo da cuje sto vise ljudi jer smo nekako svi potonuli u neko sivilo i odlicno smo se utopili u to da nema posla za nikoga.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)

Komentari su zatvoreni.