Kako se ne pravi strategija školstva: Smanjenje časova informatike i matematike u gimnazijama

U vreme kada su mediji preplavljeni vestima o mogućim štrajkovima prosvetnih ranika, dobijam informaciju koja bi trebala da bude mnogo više u fokusu medija na temu školstva u Srbiji, a to je predstojeća reforma srednjih škola, a samim tim i gimnazija. Mislim da bi mediji trebalo da mnogo više pažnje posvećuju reformi školstva (edukacije), jer će od brzine implementacije adekvatnog sistema školovanja zavisiti i budućnost ove države.

Kontaktirao me je g. Dejan Marinković ispred tima društva informatičara, i preneo mi sledeće informacije:

Pre izvesnog vremena je objavljen plan i program tzv. Reformisane gimnazije. Plan možete preuzeti sa sledeće internet prezentacije.

http://www.fbg.org.rs/wp-content/uploads/2011/01/Konacni-nastavni-plan-za-gimnaziju.pdf

Prema datom predlogu koji je ugledao svetlo dana zahvaljujuci koleginici fizicaru koja je bila clan komisije, najvise je stradala informatika a iza nje fizika.

Informatika ce se u jezičkoj gimnaziji učiti samo u prvom razredu, a u matematičkoj gimnaziji u prvom i drugom razredu, do sada su oba smera imala informatiku sve četiri godine. Ukidaju se specijalne informaticke gimnazije (ogled) i ukida se opsti smer gimnazije.

Na seminaru Društva Matematičara Srbije u Novom Sadu smo obavešteni da se od iduće godine u srednjim stručnim školama smanjuje fond časova matematike za najmanje jedan čas na svakom smeru u svim godinama. DMS je već poslao dopis ministarstvu i ZUOV.

Osim ovoga i u srednjim stručnim školama će se smanjiti fond časova predmeta računarstvo i informatika.

Molimo Vas da nam se pridružite na blogu B92 koji je otvoren upravo pre tri dana na B92
http://blog.b92.net/text/17054/Sta-je-nama-nasa-reforma-dala/

Drugi, takođe značajan sajt na kome možeste postavljati Vaše komentare i priloge je Forum Beogradskih gimnazija koji već duže vreme ima otvorene teme o reformi i školstvu uopšte.
Link ka forumu:
http://www.fbg.org.rs/konacni-nastavni-plan-za-gimnaziju/

Srdačan pozdrav od tima Društva informatičara

Reforma informatičara

Prema onome što sam do sada imao prilike da vidim da se obrađuje iz predmeta informatika ili računari, svakako sam mišljenja da ta tematika uglavnom nije prilagođena onome što bi po mom mišljenju trebalo da se radi i u osnovnoj i u srednjoj školi na temu upotrebe računara (zato što mislim da ovakve programe uopšte ne bi trebalo da smišljaju tzv. “informatičari” – po meni izraz koji bi trebalo da ode u neku istoriju).

To ne znači da primena kompjutera nije veoma važna u određenim strukama, specijalnostima ili u generalne svrhe korišćenja kompjutera i samog programiranja, odnosno ne mislim da treba smanjivati broj časova iz oblasti primene kompjutera, ali treba napraviti mnogo primenljivije i kvalitetnije programe.

Mislim da je potrebna ozbiljna reforma informatičke struke (kao što rekoh, reč “informatičar” me podseća na nešto što je sigurno bilo aktuelno pre 40 g., ali ne i u ovim vremenima), gde se treba doći o predloga kako rešiti situaciju u kojoj se učenici koji slušaju predmete u vezi s kompjuterima uglavnom dosađuju, jer slušaju stvari koje ih uopšte ne interesuju, ili su suviše složene – a nemaju više  nikakvu praktičnu primenu.

Materija iz oblasti primene kompjutera mora da bude u vezi sa najnovijim trendovima upotrebe kompjutera  i sa aspekta samog programiranja (postoji veliki problem nedostatka kvalitetnih programera), i sa aspekta primene adekvatnih kompjuterskih programa i Interneta u adekvatnim oblastima/predmetima, poslovima, strukama, specijalnostima, itd.

O reformi školstva u Srbiji i donošenju strategije edukacije u kontekstu ovih vlasti više ne vredi ni pričati, trebalo bi aktuelne prosvetne vlasti – samo oterati (što se na žalost neće desiti do sledećih izbora)!

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 22/01/2011, RSS

15 odgovora na Kako se ne pravi strategija školstva: Smanjenje časova informatike i matematike u gimnazijama

  1. Meni je ok plan. Kad sam ja učio srednju, informatika je bila samo u prvoj godini (u gimnaziji). Inače sam iz Crne Gore. A ovde vidim – prve dve godine je obavezna informatika, pa posle izborni programiranje i internet tehnologije. To je mnogo više od onoga što su meni nudili. Jedino mi nije jasno što matematiku smanjuju.

    Jedan moj profesor kaže da je “informatičar čovek koji rešava probleme”. To je njegova definicija. Ništa drugo. Moje je mišljenje da se informatičar danas razlikuje od programera. Informatičar je danas više neki project manager. Ili čak PR ili internet marketing stručnjak. Tj onaj koji ima znanje iz informatike i produktivno koristi to znanje. Mislim da su danas u mogućnosti svi koji žive od interneta ili programiranja jednostavno sebe da nazovu informatičarem, i gotovo.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Aleksandar says:

    Dragane, složiće te se da dok je informatike biće i informatičara.

    Očigledno da nam je potrebno dalje profilisanje, ali čak i programiranje više nije bauk – veće je umeće projektovati informacioni sistem. A o tome se, skoro nigde ne uči. O uspešnoj implementaciji i eksploataciji ovih sistema, nigde ni reči.

    Ali, ne treba ovo odvajati od problema obrazovanja. Eksperimenti traju još od Šuvara, a rezultata reforme nigde.

    Sindikati su najavili da, ako se povećaju plate, biće uspešnijeg obrazovanja, Znali li to, da prosvetari ne uče našu decu namerno?

    Svaki ministar do sada se, prilikom izbora, pozivao na loše stanje u prosveti – male plate. Niko nije nijednom učinio nešto da se u školama uspešnije uči i nauči ono što je stvarno potrebno i traje za ceo život. A to je – kako učiti.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Petar says:

    Kada je obrazovanje u pitanju, udruženja nastavnika se bave jedino platama i fondom časova. Ono malo ambicioznih profesora koji se trude da unaprede obrazovanje nisu odgovarajući kadar za takva udruženja.

    Zašto ti isti aktivi nastavnika informatike nisu svih ovih godina izašli sa predlogom programa, zašto nisu izdali dopunski program koji otvara prostor za modernije sadržaje. Ne, javljaju se sada kada postoji opasnost da im se smanji broj časova.

    Verujem da je nepromišljeno povećati časove društvenih nauka, inače ih imamo previše, ali ne mislim da je smak sveta smanjiti broj časova informatike. Učiti Word godinu dana je smešno. O tome kako je to neophodno danas, pa neophodan je i mobilni telefon, zašto ne uvedemo predmet upotreba mobilnog telefona, digitalnog televizora, mikrotalasne?

    Informatika međutim bi morala da bude integrisana u redovne nastavne jedinice svih ostalih predmeta, da se deo nastave obavezno izvodi u računarskom kabinetu, uz pristup Internetu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Snelle says:

    Ovo je verovatno jedna od važnijih tema za naše društvo. Ponešto o praktičnom radu na računaru piskaram u svom blogu, i znam kakva banalna pitanja deca postavljaju (čak je i njih sramota da napišu u komentarima, već mi šalju pitanja preko kontakata).

    Istina, zaista u školama uče dosta onoga što im ne treba, dosadno im je i taj program treba preurediti, treba napraviti programe koji su primenjivi i kvalitetni.

    Mi imamo kvalitetne i talentovane ljude, koji to mogu da urade. A zašto to ne rade? Čini mi se da je i ovde isti problem kao kod većine drugih struktura u našem društvu: ne postoji JASNA MISIJA, a onda nema ni jasne STRATEGIJE i TAKTIKE. A da to postoji, ne bi bilo važno ko je na vlasti – on bi prosto samo upravljao taktikom koja vodi ka toj misiji. I onda bi, oni koji su sposobniji radili to efikasnije, a drugi manje efikasno.

    I zato, čini mi se da je važno definisati KO treba JASNO da definiše i predloži navedene parametre, jer smatram da je iluzorno očekivati da to mogu da urade državni činovnici.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. Odlicna tema, i sam tekst! Idalje prolazim kroz te casove, ono sto primecujem je da njihovo smanjenje, s’ obzirom na kvalitet, uopste nece biti promasaj.
    Kao sto je spomenuto nacin edukacije treba menjati, a ne fond casova.
    Prost primer, onaj ko zeli da nauci, vise ce nauciti za jedan dan googlanjem recimo o access-u, nego za par meseci u skoli. Uslovi se poboljsavaju, ali predavanja su katastrofalna, spora, jako malo toga se cuje.

    @Snelle je lepo rekao sve u drugom pasusu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. Nije problem samo sa informatikom i matematikom već sa svim prirodnim naukama!

    Koliko je meni poznato matematika je u obaveznom delu (na prirodno-matematičkom smeru) ostala na istom što je imala ranije ali dobila je u izbornim predmetima i tu problema nema.

    Informatika je izgubila mnogo u obaveznom delu, ali dobila je neke izborne predmete. To jeste dobro, ali samo za one koji planiraju time da se bave; svi ostali su na ogromnom gubitnu.

    Fizika je, u bilo kojoj kombinaciji, obaveznih i izbornih predmeta izgubila časove. To je jedini predmet koji ovom reformom, čak i u najpovoljnijem izboru, dobija manji broj časova nego po starom programu.

    Biologija i hemija su u nešto povoljnijem položaju nego ranije ali, zajedno sa svim prirodnim naukama, u lošijem u odnosu na društvene predmete.

    Ovakav rezultat reforme ne iznenađuje mnogo pošto stručna javnost spava i ne reaguje a u komisiji koja je radila na programu skoro da nema predstavnika bilo koje prirodne grane.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Mirjana Martic says:

    Mislim da bi trebalo pretresti buve u svakom slucaju, sto se tice obrazovanja a posebno sto se tice “computer literacy” koja podrazumeva nesto visi nivo od osnovnih radnji vezanih za kompjuter (ukljuci, iskljuci, otvori Skajp, pozovi nekog…ili otvori postu i procitaj i odgovori na poruku…). Sa uzasom sam ustanovila da to sto neki omladinac ima svoj profil na FB ne znaci da on iole ista razume od svega toga – cak i ne vidi razliku izmedju e-poste, komentara na fejsu, i chatt-a. A jos veci uzas je bio kad su mi rekli da im je dosadno na casovima informatike jer uce stvari koje veze nemaju sa koriscenjem interneta i uopste informaticke tehnologije. Buduci bibliotekari na BGD univerzitetu imaju Informatiku 1 i 2 ali, ako je verovati recima nekog ko studira to, oni rade programiranje – ali ne i baze podataka koje su osnovna alatka za rad, jer je na bibliotekaru da konfigurise, ne da programira, katalog biblioteke. Da ne govorim da nista od alatki za komuniciranje sa korisnicima i ne dodiruju na tim predmetima. To je cista strava: studirati ili uciti nesto sto je u startu prevazidjeno i totalno nepodeseno stvarnosti. Retke su profesije danas koje ne koriste ogromnu kolicinu raznih aplikacija ali ako ih nisu videli na fakultetu mogu da zamislim kakav je rezultat u preduzecu. Da skratim pricu: svakako da se program informatike treba modernizovati, i nije strasno ni da ima manje sati, ako je dobro osmisljen. Bojim se da je u pitanju totalno bezvezna logika ili odsustvo logike iza ove “modernizacije”: sva deca su vec na Fejsu oni sve znaju, sta ce im vise casova! To stvara intelektualne bogalje a ne priprema nikog za produktivan rad.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. Gledam vesti ovih dana i odlucim da svratim na Vas blog u nadi da cu naci bas jedan ovakav clanak i izgleda da mi je uspelo :). Ono sto mogu reci je da sam ne tako davno napustio (zavrsio) srednju skolu (smer elektrotehnicar racunara sa obiljem informatickih predmeta) i da se jos secam knjige koje koju smo koristili u prvoj godini iz te opste informatike. Autor knjige je Nikola Klem, to je zapravo ona opsta informatika za srednje strucne skole. Ja koji sam geek jos od osnovne skole, uspeo sam da se smorim na predavanjima koje smo iz ovog predmeta imali. Ako se malo bolje pogleda knjiga, vidi se da su na samom pocetku one neke, da kazem standardne stvari, istorija racunarstva generalno – Ko, sta, kako i zbog cega? Nakon toga se govori o binarnom i ASCII kodu, zatim nekih 20 strana detaljnog izucavanj hardvera, zatim DOS i Windows, pa nekih 70 strana o Wordu, ono je cini mi se verzija 97, nakon toga malo o racunarskim mrezama i telekomunikaciji, a poslednjih par strana knjige su posvecene internetu, multimediji i sporednim aplikacijama (tipa MS Paint). Tako principijalno ne bi trebalo da izgleda knjiga iz opste informatike jer kroz godinu dana je neophodno da osoba od 15 godina postane informaticki pismena, a ne mogu reci da je prosecan ucenik (barem u mojoj skoli) postao informaticki pismen nakon ovoga. Niko nije govorio o internetu, kulturi komunikacije, zastiti identiteta, izdvajanju bitnog sadrzaja web-a i tome slicno. Previse tehnicka knjiga, koja meni licno jeste bila pitka ali smatram da nije za opste informaticko obrazovanje.
    Sto se tice strajkova koji su sada aktuelni, deluju mi pomalo bezobrazno. Vecinom se zna da smo mi razmazena nacija koja je navikla da radi od 8 do 3 i da ne razmislja o poslu a takodje je poznato da su najistaknutiji medju njima upravo profesori i nastavnici po skolama. Za mene je to sveta duznost i poziv. Umesto da stvore adekvatan pristup predmetu, ucine ga zanimljivim i potrude se da zajedno sa ucenicima postignu rezultate, njih to velikom vecinom mrzi. Dodje, ispredaje 5 casova i ode da strajkuje sto mu je malo 50 000 za 6 sati dnevno provedenih na poslu uz sve raspuste itd. Iskreno se nadam da ce se reforme shvatiti ozbiljno i da ce to uraditi neko koje kompetentan. Profesori su apsolutno van kontrole, kao i ucenici, mene uopste ne cude PISA rezultati.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. Dragan Milovanović says:

    Odgovor Nemanji

    Jedini koji su štrajkovali 72 dana u kontinuitetu 1996. godine u eri terora Slobodana Miloševića su upravo prosvetni radnici. Ovim su dali doprinos demokratiji i budućoj vlasti kao niko do tada.
    Sadašnja vladajuća struktura im to lepo vraća, a kada su štrajkovali, izlazili na barikade, policija je upadala u škole, Šešelj vadio pištolj na prosvetare ispred Narodne Skupštine svi su prisvajali prosvetare kao svoje članove i tapšaili ih po ramenu.
    U potpunosti ih podržavam u njihovim opravdanim i argumentovanim zahtevima.
    Na poleđini korica udžbenika N. Klema imate njegovu e mail adresu zašto mu se ne javite, čovek je lepo napisao da prima sve predloge i sugestije. Verujem bili ste mladi, učenik socijalno i društveno neodgovoran, ali sada sa ove distance napišite mu neku kritiku.
    Verujte profesori informatike sigurno nisu krivi što im je nametnut loš udžbenik i još gori plan i program.
    Što ne kritikujete lekare koji prepisuju Galenikine otrovne antibiotike koji se proizvode u Galenikinoj fabrici lekova u Indiji. Reći će vam nema drugih, ne da ministarstvo, nije na pozitivnoj/negativnoj listi to ti je što ti je.
    Zato postoje privatni lekari i privatne apoteke, daj Bože da u Srbiji ima više privatnih škola i fakulteta koji bi svojim kvalitetom srozali i ovako srozane škole i univerzitete.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. Jovana says:

    Pominjanje ideje u stručnim krugovima da je deci dovoljno znanje FB-a za mene nije validno. Proverite koliko firmi ovo smatra znanjem. Nijedna.
    Ili da je za decu dovoljno znanje pretraživača. Moguće…Ali to obesmišljava sve predmete (jer sve se može naći na netu), najbolje je da ukinemo školu!

    Gimnazijski profesori odlično znaju sa kakvim neznanjem deca dolaze u I razred. Dakle, uvek sve radimo iz početka. Tu se već slažem sa argumentacijom da bi plan i program trebalo osavremeniti.

    Nedavno sam imala priliku da upoznam koleginicu iz Mađarske, na temu eliminisanja Informatike iz gimnazija, ona je rekla:

    “Takav luksuz sebi mogu da priušte samo visoko razvojene zemlje. Mađarska to nije, i mi nećemo razmišljati o tome sledećih petnaestak godina.”

    Ja bih sada trebala da zaključim da iako statistički podaci pokazuju veliku informatičku nepismenost u Srbiji, mi smo visko razvijena zemlja, jer je nekome palo na pamet da ukine Informatiku.

    Ostaje pitanje da li je ikome bitno kvalitetno obrazovanje budućih generacija, ili se priča svodi na lični insterse pojednica ili inetresnih zajednica. A to je tužno…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  11. Misko Stanc says:

    Mnogo priče a malo pametnih stvari sam ovde pročitao. Ako prenebregnem činjenicu da pričamo o ukidanju Informatike u 21. veku, prosto ne mogu da shvatim da čitam komentare koje izjednačavaju Informatiku i digitalne aparate ili televiziju. Znate šta G-dine Petre pre dig .fotoaparata bili su analgoni koji su se u našim krajevima zvali “idioti”. Svaka sličnost sa ljudima koji ne shvataju uništavanje omladine putem izbacivanja informatike je slučajna. Što se programa tiče zaista je nekorektno pisati o nečemu o čemo nemt veze. Preko sto puta je pisano ministarstvu i upozoravano na zastarelost programa i načina obavljanja nastave i koji smo odgovor dobili. NI JEDAN. Čk ni reči tipa “Što li izigravate budale kad smo mi gazde i biće onako kako mi kažemo”. Ono što se ovom reformom valja iza brega je uništavanje državnih škola i forsiranje Miško-Beko-Draku-Kari-školstva. Idite na zvanične sajtove bilo koje privatne gimnazije u Srbiji pa vidite program za sledeću godinu i da li oni planiraju “Scojalnu Parapsihologiju” ili “Fizičku Geografiju” ili “Ustav i Prava Gradjana”. Ne gospodo, tamo je informatika najbitniji predmet.
    Tek ako Vam tada bude nešto jasnije javite se.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  12. Dragan Milovanović says:

    Istina je da je nastavni plan i program idiotski. U nauci postoji tzv. koncentrični krug znanja. Ovo je naročito izraženo u matematici jer se pojam krug uči u III razredu osnovne škole, kasnije u petom, šestom, prvom razredu srednje škole.

    Ovo ima svoje opravdanje jer ne može se sve što je bitno za krug naučiti jednom u životu i više nikada.

    U informatici vlada haos, reći će neko zašto se word uči u VII razredu pa ponovo u I razredu srednje škole?

    Čak šta više postavlja se pitanje šta će nam to svako ko zna uključi i isključi računar znaće nešto i da otkuca.

    I pored silnog drljanja po word-u naši učenici nisu sposobni da samostalno urade najobičniji maturski rad uz pomoć istog word-a.

    Onda sam pogledao plan i program u I razredu gimnazije word se radi sa fondom od 12 časova, za osnovnu školu ne znam.

    U II razredu gimnazije za 60 časova je nabacano: excel, corel, photoshop, power point, html, pretraživači, računarski zvuk, kompresija podataka, front page.

    Pa ko sve to uspe da nauči i da ispredaje za 60 časova skidam mu kapu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  13. Najjači komentar na nekom sajtu mi je bio da deca bolje znaju da rade na računarima od profesora.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  14. Evo šta o temi reforme gimnazija kaže profesor informatike u niškoj Gimnaziji “Stevan Sremac”, Dragan Ilić http://www.srdjanstankovic.info/?p=42

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  15. Dragan Milovanović says:

    Kod nas svaka polupismena individua ima računar i pristup internetu i onda ko o čemu hajde da ospemo drvlje i kamenje po prosvetarima.
    Slično politici i seksu svako se razume u IKT pa dozvoljava sebi razne neprimerene komentare kako je on veći stručnjak od svog profesora. Naročito su na udaru profesori informatike, srpskog jezika, matematike i engleskog jezika jer tu je oblast gde svi hoće, mogu i žele da zarade neki dinar pride.
    Zašto niko ne komentariše fizičare, ma nemoj, kako da komentarišem fizičare kada pojma nemam o fizici?
    Zato neka se vrate na sirotinjsku zabavu koja je opisana u prvoj rečenici.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.