Šta je digitalna transformacija preduzeća?

Pronašao sam tekst na mom blogu iz 2009. g. gde se prvi put na nivou trendova pominje termin Social Business i Social Business Strategy na sledeći način:

Social Business Strategy: “Kako inkorporirati društvene medije u poslovnu strategiju.”

Online nastup traži učešće top menadžmenta!

Od 2008. g. prethodno iskustvo mi je pokazalo da za bilo koji ozbiljniji posao implementacije strategije online komunikacije u nekoj kompaniji potrebno je što je moguće veće učešće top menadžera, odnosno direktora i/ili vlasnika kompanija da bi takva implementacija bila što je moguće uspešnija. Od 2010. g. više ne radim poslove iz oblasti e-poslovanja, bez obzira kog su tipa, ako nemam podršku, angažman ili pismeni pristanak top menadžera u kompaniji za koju treba da se radi neki posao iz ove oblasti.

Za bilo koji ozbiljniji nastup na internetu, bez obzira da li je to komunikacija (Marketing, PR), prodaja, korisnički servis, ili implementacija poslovnih procesa u online okruženju, bez aktivnog učešća najodgovornijih osoba u kompaniji ovakvi poslovi najčešće se ne završavaju/opstaju kako je to bilo zamišljeno.

Postoje dve velike grupe razloga zašto je važno u procese koji su u vezi sa online nastupom kompanije, bez obzira o kom segmentu posla se radi, uključiti aktivno glavne odgovorne iz kompanije:

  1. Upravljanje znanjem u kompaniji (Knowledge Management): Ozbiljnije uvođenje online nastupa (od npr. jednostavnog prezentacionog veb sajta sa formularom za kontakt) podrazumeva dodatnu edukaciju osoba koje bi trebalo da budu zadužene za taj posao. U više navrata mi se desilo da je kompanija nekoliko puta plaćala istu edukaciju jer su osobe koje su bile obučene za određeni online posao – otišle iz kompanije. Kompanije na sistemskom nivou moraju rešiti načine kako se znanje čuva u samoj organizaciji, bez obzira da li je neki zaposleni otišao iz kompanije, a da je ta osoba puno znala o datom poslu. To je posao top menadžmenta.
  2. Upravljanje promenama u organizaciji (Change Management): Osobe koje rade u kompanijama jednu vrstu posla kada se krene u uvođenje online nastupa (npr. online prodaje) dobiju pored svog posla da rade i posao u vezi sa internetom. U ovim slučajevima suviše često se dešava da te osobe postaju veoma nezadovoljne zato što skoro uvek to izgleda kao da rade više posla za istu platu, kreće “tihi protest” pa se ponekad posao namerno ne radi kako bi trebalo, ili jednostavno zaposlene osobe su toliko zauzete sa puno poslova da na kraju ni jedan posao ne rade kako treba. Najgore je kada takva osoba na kraju zbog toga dobije otkaz. Problem je u tome što u ovakvim slučajevima nije kriv zaposleni, već top menadžeri koji nisu obezbedili mogućnost da se promene poslovne procedure koje opisuju svakodnevne poslove po poslovnoj poziciji. Jedan posao ne može ceo radni vek da se radi na isti način, a kada se dešavaju promene u poslu one moraju biti predmet promena poslovnih procedura čitavih odeljenja, odnosno delova kompanija, i na kraju i promena procedura u celoj kompaniji.

O oblastima upravljanja znanjem i upravljanja promenama u kontekstu online nastupa biće reči na ovom blogu u narednom periodu.

Digitalna transformacija

Mi živimo u vremenu u kojem društvene mreže više nisu novost, kao ni poslovne potrebe za promocijom, prodajom i unapređenjem korisničkog servisa korišćenjem društvenih mreža – Relationship Economy. U poslednje vreme svedoci smo pojave sve većeg broja novih poslovnih modela koji direktno utiču na razvoj čitavih industrijskih grana klasičnog biznisa – Sharing Economy.

Praktično od početka 21. veka mi živimo u vremenu velikih promena koje internet donosi u sve aspekte života i rada, a od početka intenzivnog korišćenja društvenih mreža (2008.-2010.) te promene su se samo intenzivirale i sve drastičnije utiču na poslovanje kompanija u svim segmentima poslovnih procesa.

Termin digitalna transformacija koji postoji već više od 15 godina se u poslednjih nekoliko godina sve češće koristi da objasni promene koje se dešavaju u društvu i kako te promene utiču na promene u poslovanju kompanija u celom svetu.

U slučaju uslovno govoreći jednostavne IBM-ove metodologije usvajanja digitalne transformacije,  strateški okvir “u dve dimenzije” definiše:

  1. Načine kako transformisti na najbolji način vrednosti kompanije (Value Proposition) korišćenjem prednosti klasičnog i digitalnog “sveta”. Drugim rečima, šta treba raditi da bi se intenzivirale digitalne aktivnosti u organizaciji (“The What“).
  2. Kako stvoriti mogućnosti da prednosti koje se dobijaju spajanjem klasičnog i online “sveta” budu primenje u unapređenju poslovnih rezultata kompanije. Drugim rečima, kako promeniti poslovne (operativne) modele kompanije da bi se došlo do željenih poslovnih rezultata (“The How”).

Kako prihvatiti i primeniti digitalnu transformaciju u vašu kompaniju?

2013. g. je objavljena studija MIT Sloan Management Review i kompanije Capgemini Consulting na temu kako kompanije uspevaju da se nose sa digitalnom transformacijom u svom poslovnom okruženju, na osnovu istraživanja koje sprovedeno na preko 1.500 donosilaca odluka. U istraživanju je digitalna transformacija definisana kao način da se korišćenjem novih tehnologija (društveni mediji, mobilne platforme, analitika…) dođe do velikih pomaka u poslovnim rezultatima.

Neki od rezultata ovog istraživanja:

  • Donosioci odluka stavljaju fokus da usvajanje novih tehnologija donosi transformaciju u kompaniju, ali da to ide suviše sporo i da to nije jednostavno.
  •  78 odsto ispitanika smatra da će do 2015. g. digitalna transformacija postati njihov dominantni strateški fokus.
  • 38 odsto ispitanika je izjavilo da je njima već sada rad oko digitalne transformacije konstantan posao.
  • Ovo i prethodno slično istraživanje je pokazalo da je najveći problem u usvajanju strategije digitalne transformacije preduzeća u ogromnoj većini slučajeva nedostatak tehnoloških i menadžment veština da bi se takva transformacija i uspešno sprovela u delo.

Usvajanje tehnologije same po sebi ne donosi dugoročan boljitak ako ta tehnologija nije operativno upotrebljena za postizanje željenih poslovnih rezultata. Za to su potrebne tehnološke i menadžment veštine.

Da bi usvojene tehnologije donele značajne promene u poslovne rezultate kompanije potrebno je menjati percepciju praktično svih poslovnih funkcija u organizaciji:

  • Menjanje načina upravljanja kompanijom na nivou svih upravljačkih operacija (top, middle menadžment), što se može videti kao globalan problem na primeru podatka da samo 8 odsto top 500 kompanija po Forbes-u ima u 2014. g. predstavu kako sistemski da kvalitetno uključi mladu radnu snagu (tzv. Millenials) koja do 2020. g. postaje dominantna radna snaga na tržištu rada u celom svetu.
  • Menjanje načina percepcije zaposlenih, naročito na nivou mladih talenata kojima plata nije najbitni motiv da rade određeni posao.
  • Načini bolje integracije i saradnje između raznorodnih delova kompanije i izvlačenje prednosti iz ovakve integracije za sam posao i poslovne rezultate.
  • Sistemski razvoj inovativnosti u kompaniji u kontekstu postizanja što dugotrajnije konkurentske prednosti, kao i sistemsko unapređenje poslovanja kroz konstantan razvoj novih i unapređenih poslovnih modela, sa akcentom na unapređenje korisnikovog doživljaja kompanije, proizvoda i usluga  (Customer Experience Transformation).

Za detaljnije proučavanje trendova iz digitalne transformacije koji su aktuelni u svetu ove godine, preporučujem da proučite tekst “2014 – The Embolden Years: Change agents lead the way for digital transformation

Nekoliko desetina uspešnih kompanija u Srbiji su već digitalno transformisane

Bez obzira što većina top menadžera u ovim krajevima misli da je posao oko bržeg sistemskog uvođenja digitalnih tehnologija u svoje poslovne procese stvar za koju se ima i dalje vremena, to već godinama nije tačno. Kako vreme bude prolazilo, biće sve više privrednih grana u kojima kompanije propadaju – ne zbog sveprisutne finansijske krize, već zbog toga što je konkurencija značajno napredovala da preuzme većinu klijenata koji se okreću kvalitetnijim uslugama uz nižu cenu i jednostavnost korišćenja.

Pisao sam i često na predavanjima pominjem primer veoma pogrešne percepcije da kod nas e-trgovina nije razvijena. Od 2012. g. mi u ovim krajevima živimo u doba razvijene e-trgovine. U 2014. g. prometi najvećih e-trgovina u Srbiji se mogu porediti sa prometima najvećih klasičnih srodnih pojedinačnih prodavnica.

Više od godinu dana pominjem primer privredne grane transporta robe, gde je samo u 2012. g. propalo preko 20 kompanija kojima se to desilo zbog veoma intenzivnog porasta online prometa od strane 5-6 kompanija, koje su na vreme ozbiljno počele da primenjuju online poslovanje, pored svojih klasičnih komponenti poslovanja. Znači, nije uvek kriva kriza, već promenjeni konkurentski uslovi na tržištu

Ovakve situacije se dešavaju, i sve više će se dešavati u sve većem broju privrednih grana iz prostog razloga što danas internet koristi sasvim dovoljan broj osoba da ostvarivanje značajne online prednosti u odnosu na konkurenciju može trajno da poremeti odnose i u klasičnom poslovanju.

Najuspešnije online kompanije kao što su npr. Infostud ili Limundo sigurno jesu i dobri primeri kompanija koje u potpunosti primenjuju digitalne tehnologije u svom poslovanju.

U poslednje vreme najuspešnija klasična kompanija koja je potpuno integrisala klasično sa online poslovanjem jeste kompanija Alti sa sajtom WinWin.rs koji prema podacima sa Konferencije E-trgovina ima mesečno preko 500.000 jednistvanih posetilaca i donosi kompaniji 30 odsto ukupnog prihoda (pored preko 60 klasičnih prodavnica).

Zaključak: Promena paradigmi i fokusa

Na kraju ovog teksta (koji će imati svoje nastavke) mogu da zaključim i da sam se sam dosta promenio (transformisao) u poslednjih nekoliko godina, uključujući i činjenicu da sam promenio fokus svog poslovanja iz oblasti online komunikacie u oblast kompletnog online biznisa.

Neki od vas su tu promenu možda primetili samim odabirom tekstova koje delim na društvenim mrežama, ili temama koje obrađujem na ovom blogu.

Neki od vas su možda primetili da od januara nisam više formalno u kompaniji InternetGroup, ali i dalje sarađujem s njima u različitim projektima, kada se za to stvori potreba.

Angažovan sam na većem broju različitih poslova od kojih je za sada najvidljiviji BloggersNetwork projekat. Pored pomenutog projekta u poslednjih godinu dana stavio sam fokus svog angažovanja na startup scenu i na neke programe edukacije. O ovim projektima ću više pričati i pisati kada budu javno aktuelni (kada se pusti određeni broj servisa) i kada se pojave rezultati koje vredi pominjati.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 9.2/10 (12 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +3 (from 5 votes)
Šta je digitalna transformacija preduzeća?, 9.2 out of 10 based on 12 ratings

NOVO!

kako-do-posla

Naručite knjigu "Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru" po povlašćenoj ceni.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima objašnjenje aktuelnih sistema edukacije, i objašnjenja kako iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 05/06/2014, RSS

2 odgovora na Šta je digitalna transformacija preduzeća?

  1. Vaši tektovi su vredni treda koji ulažete,samo koliko je još takvih u Srbiji?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  2. Mislim da je to budućnost poslovanja, dans na internetu možete dosta brzo pronaći kupce, možete rešavati neke poslovne probleme sa njima ili ugovarati nove poslove, tako da je digitalizacija neophodna.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)

Komentari su zatvoreni.