Relativno nedavno pročitao sam interesantan post na temu kako pojedinac dolazi do potrebe da sazna šta je blog, i da krene sa pisanjem (kreiranjem sadržaja). Sa druge strane, dobio sam interesantan mail – opis kako druga osoba (za sada će ostati anonimna – “izvor poznat redakciji”) vidi fenomen blogova nakon provedenog određenog vremena praćenjem šta se dešava na ovdašnjoj blogosferi:
Pregledao sam (sve se ne može čitati) sveže postove svih agregatora blogova
koje si mi preporučio.Nameće mi se utisak: anonimusi, lenjivci-paraziti iliti čisti primerci mase individua kao ne-ličnosti, najtačnije, Potrošači-paraziti, koji sve traže od drugih, a ništa od sebe, dobili su sa Internetom priliku da pokažu svoju golotinju (“kupanje” ispred paravana); to znači, dobili su priliku da budu “kul” i “in”!
U njihovom registru kreativnosti ovo je, ipak, pomak.Povezali su se sa masom istih anonimusa i time dobili potvrdu da je parazitizam (pravo da se krade rad i živi na račun drugih – glavna ideologija gomile), Normalna stvar – Standard Moderne. Eto, opravdanja za njihovu ideologiju “Drž’te lopova!”.
Pronašao sam i elitu: blogove koji imaju svrhu i koji pre svega, koriste Drugima (deljenje Iskustva – svojevrsna edukacija), kao što je i tvoj blog: http://trzisnoresenje.blogspot.com/2008/03/finansijska-trita-u-srbiji.html,
http://www.personalmag.co.yu/blog/?postid=1642, i još po neki.Ovo što sam do sada pretražio uverava me da je opravdano tvoje nagovaranje da krenem sa svojim blogom. Želja ili potreba je jedno – osmisliti je, teži je korak, koji traži napor.
Nastaviću da pretražujem.
Svakako mislim da je potrebno na neki način doći do varijante definisanja šta je blog i blogovanje, i to na takav način da se upravo nestručnim osobama koje kreću u blog avanturu predstavi važnost ove pojave, i njenu definitivno bitnu ulogu koja će biti sve vidljivija u narednom periodu (što se vidi kada pogledamo šta se sa blogovima dešava u mnogo razvijenijim državama).
Po mom mišljenju, blog sa jedne strane omogućuje čitaocima da vide personalizovani (lični/ljudski) pogled na različite pojave oko nas, sa druge strane omogućuje (tehnički) jednostavno iskazivanje određenih mišljenja o različitim pojavama (oni koji prave blogove), i sa treće strane omogućuje veoma lepu i jenostavnu komunikaciju između kreatora i čitalaca blogova.
Pogledi na blogove,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Vaš prijatelj se možda ne izražava biranim rečima, ali čini mi se da je u osnovi u pravu. Ili, bolje rečeno, njegov utisak je sličan onom koji i sam imam. Na većini blogova – ništa, čak ni na onima koji pokrivaju usku tematsku oblast za koju sam zainteresovan (književnost).
Omasovljavanje i težnja za zaradom će činiti stvari još gorim.
Zbog previše šuma u zadnje vreme sve više brišem “klasične” blogove iz agregatora i počinjem da pratim “filter” blogova. Citat i link ka nečemu zanimljivom i eto posta.
Primer među domaćima (na engleskom): draganbabic.com/
Uvek je bilo, i uvek će biti da nečega što je kvalitetno ima malo (pogledajte knjige, filmove, muziku…). U Srbiji sada ima možda i 20.000 blogova (naročito kada se uzmu u obzir MySpace blogovi, kao i različiti blog servisi koji nemaju RSS!). Od ovog broja, ima možda 300 blogova koje vredi čitati s vremena na vreme (pogledati blog agregatore), a možda pedeset stvarno kvalitetnih iz različitih oblasti.
To je priča o velikim brojevima – što je više bilo kakvih blogova, biće više i kvalitetnih.
SSpin je napisao interesantan post o tome zašto praviti kvalitetne sajtove/blogove.
kao i ilija, kottkealike je mama. dok sam blogovao, to mi je bila filozofija, vrlo retko da se “raspucam” nekim meditacijama.
što se književnosti tiče, ne čitam blogove (osim sašinog), nego knjige i časopise. postoji nekoliko dobrih, ali baš dobrih blogova, ostalo je smeće.
ne može se očekivati ništa drugo, jer ako je drugačije, onda nešto ne valja, zar ne?