Email poruka sa bloga:
Poštovani gospodine Varagiću,
Imali smo priliku da razmijenimo par riječi na blog radionici koju organizuje Digitalizuj.me.
U okviru ovog projekta napravio sam blog napivo.me i napisao nekoliko članaka. Zaista sam uživao.
Česta poruka sa blog radionica je sledeća: “Potrudite se da blog pišete na način da ga ne čitaju samo vaši majka, tata, komšije, prijatelji i rodbina“.
Kod mene je obrnuta situacija – okolina lijepo reaguje na tekstove, otpor je u najbližem okruženju.
Prigovori su uglavnom sledeće prirode:
“Šta ce ti to u životu, baviš se tamo nekom neopipljivom maglom, bez nekog cilja, trošiš emocije i unosis sebe u nešto što ti vjerovatno neće donijeti ništa. Iz iskustva znamo da to što imaš neko znanje u suštini nikoga ne zanima“.
Zapravo sa ovim nemam problem. Dovoljno mi je što uživam u sklapanju ovog pivskog mozaika, moja energija se u tom procesu osjeća kao rijeka kada joj otvore branu. Još ljepše ako bi to bio mali doprinos za sada tankoj tzv. pivskoj kulturi kod nas.
Primjedba broj 2:
“Znanje koje imaš, do skoro možda jedini u Crnoj Gori, moraš da čuvaš. Planirao si prodaju domaćeg piva, zašto bi preko interneta drugim ljudima pokazivao detalje o tehnologiji, opremi, recepturi i izvoru sirovina, pa da drugi zarađuju na tvom znanju?”
Ovaj argument me po malo zainteresovao jer o tome nisam razmišljao, a nisam gadljiv na pare. Da li je na mjestu i koliko je tačno da bi kroz neko buduće pisanje o ‘cakama’ zanata, (koji je još uvijek na niskom nivou u mojoj zemlji a nosi potencijal zarade), sebi mogao da napravim štetu? Lično to zamišljam drugačije, nauči ljude, prodaj im sirovinu, udruži se sa ostalim malim proizvođačima i nađite velikog kupca itd… (Ovo su naklapanja, zapravo nemam iskustva u trgovini ali znam da se radi o sveri koja u Americi I EVropi bilježi jak rast. pa dajem sebi za pravo da razmišljam).
Osuda blogovanja nije greh, ali nije greh ni sprovoditi svoje namere
Činjenica je da preko 99% postojećih blogova jesu namenjeni užem krugu rodbine, prijatelja i poznanika, ali je isto tako činjenica da mnogi bliski i nepoznati ljudi ne shvataju nečiju potrebu da javnosti obznanjuje svoje misli.
U zavisnosti od ciljeva kreiranja bloga, veoma je poželjno slušati svoj osećaj, i eventualno savete iskusnijih u toj oblasti. Nije dobro obazirati se na one koji kritikuju samo zato što oni ne žele kod sebe da nešto menjaju – i takvo razmišljanje šire prema drugima…
Deljenje znanja je jedna od najboljih strategija promocije i prodaje!
(“Shearing is Caring!”)
Od 1997. g. svešto sam pisao navebu je bilo u osnovi deljenje znanja (pa i danas). Preko 99% svih poslova sam za sveovegodineupravo dobio zbog toga. Takođe, najviše sam prepoznatljiv u stručnoj zajednici izistog razloga.
U doba interneta znanje može da se pokupi na milion mesta – pa zašto ne bi od vas. Tada će puno osoba znati da su od vas dobili znanje, i pozivaće se se i ispred drugih na vas.
Ono što vam niko ne može uzeti/ukrasti je vaše iskustvo. To je važnije od samog znanja!
Hvala na potrebnom i inspirativnom pitanju/komentaru…
Blogovanje: Deljenje znanja i osuda poznatih ili nepoznatih,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Kad već pričamo o osudi poznatih i nepoznatih, danas na nekom unknovn kompjuterskom blogu gde se pričalo o blog preporukama pročita neke silne osude i Dragana i Istoka od strane wannabe blogeraša
Koje silne osude? Sad sam morao da Googlam da nađem taj blog o kojem pričaš i ako je tebi mala šala u par komentara “silne osude” onda si stvarno duboko zagazio u neki svoj svet. I to što Istok i Varagić imaju par prijatelja koji rade po medijima pa ih forsiraju ne znači da ih ne treba kritikovati. Pa i da jesu najbolji (samo ne znam u čemu su) svako ima pravo da ima loše mišljenje o njima, o meni, tebi, i o bilo kome.
I znam da ćeš da **njaš sad o mojoj anonimnosti, a ja jednostavno nemam živce da se dalje raspravljam sa obožavateljima “velikih gurua” dalje i zabole me da vam se predstavljam.
Onaj trenutak tijekom dana kada bloger dobije tu neku potrebu, inspiraciju ili ideju da napiše blog post bez ikakvih utjecaja sa strane i kada klikne na „objavi“. Neprocjenjivo. Lijepo je stvoriti nešto pa makar to bio i blog post.