Svetska kriza medija i dalje traje: Ublažavanje pada prihoda preko Sulejmana ili Insajdera?

Proteklih nekoliko godina aktuelne su teme pada profita medija, i srozavanja vrednosti novinarske profesije u cilju “vijanja” tiraža po svaku cenu, a ovaj problem postoji u celom svetu, ne samo u Srbiji.

Upravo iz ovih razloga su u poslednje vreme na ovdašnjim blogovima snažno odjeknuli tekstovi Istoka Pavlovića “Zašto je nemoguće imati Web portal bez Stanije”, odgovor na taj tekst Amitza Dulnikera “Srpske starlete su nakazna tvorevina medija koji ne smeju da pišu o važnim temama”, odgovor Miloja Sekulića na oba teksta o temi pronalaženja drugih načina dolaženja do prihoda medija “Kako napuniti teglu kamenjem?”.

Problem medija se nalazi u krugu relevantnosti, čitanosti i profita, odnosno u činjenici da klasično/online oglašavanje i dalje funkcioniše po tzv. kvantitativnom modelu, odnosno da većina onih medija koji imaju najveću čitanost/gledanost uzimaju i najveći profit od klasičnih tipova oglašavanja (bili oni offline ili na Webu).

Od kada u Srbiji funkcioniše merenje posećenosti sajtova koji prihod uzimaju od advertajzinga – Gemius Audience, ova “trka” za što veću posećenost se još više ubrzala. Rezultat ovakve situacije su velika tabloidizacija svih medija koji žele da budu što čitaniji online (jer te teme na žalost najviše interesuju generalnu populaciju, i na taj način je najlakše podići posećenost sajta). To ide dotle da sajt Kurira u svom delu Sex pušta soft porno filmove (izgleda su poslednje vreme malo smanjili s tim), gde sam prema insajderskim informacija saznao da taj deo sajta zna da generiše i do 50% posećenosti celog sajta.

Taj isti kvantitativni model poslednjih godina pravi sve veće probleme medijima u svetu (i u Srbiji), jer praktično prilično neefikasno oglašavanje putem sajtova medija za konkurenciju ima veoma efikasno oglašavanje putem Gugla i Fejsbuka koji su mnogo posećeniji u Srbiji nego bilo koji domaći Web sajt (npr. Blic.rs kao trenutno najposećeniji domaći Web sajt se nalazi oko petog mesta po posećenosti u Srbiji).

Svetski problem news medija je adekvatan poslovni model!

Ako vas interesuje oblast medija i načini rešavanja problema koje mediji imaju u narednim godinama, trebalo bi da veoma detaljno pročitate izveštaj “Stanje medija u SAD 2012.” koji između ostalog napominje sledeće činjenice:

  1. Pet tehnoloških kompanija (uključujući Google, Facebook, Yahoo, bez uračunatih kompanija Apple i Amazon) su u 2011. g. držali 68 odsto kompletnog tržišta online oglašavanja. Procena je da će do 2015. g. samo Facebook držati svaku petu impresiju online oglasa!
  2. Kompanije kao što su Yahoo i AOL (sa stotimama miliona posetilaca na mesečnom nivou) imaju svoje sopstvene sadržaje za koje su napravile veoma kvalitetne modele plaćanja (Paid Content Networks) – npr. Yahoo Voices.
  3. Klasični mediji online već nekoliko godina eksperimetišu sa različitim modelima zarade (ne naročito uspešno), ali i dalje uglavnom funkcionišu po istim poslovnim modelima (klasična raspodela poslova po redakcijama) koji u uslovima konstantnog pada prihoda jednostavno više nisu održivi.

Prvi korak u rešavanju problema medija na Internetu jeste fokus na razvoju efikasnih i krajnje ciljanih metoda promocije, kao što su npr. u poslednje veoma aktivni pokušaji promocije “prirodnog advertajzinga“. Jedan od načina je svakako i pokušaj medijskih kompanija da svoje vlasništvo proširuju sa prodajnim online projektima, kao što npr. Ringier ima NonStopShop.rs u Srbiji.

Pratite šta radi The Atlantic Media!

U poslednjim mesecim veliki broj studija slučaja mogućnosti izlaza iz aktuelne krize medija se zasniva na primeru “digitalnog uspeha” konglomerata The Atlantic Media koji je u poslednje tri godine uspeo da se transformiše od klasičnog medija giganta pred bankrotom do uspešne digitalne kompanije koja je sačuvala svoj offline biznis i ima preko 50 odsto prihoda od Interneta sa posećenošću sajta TheAtlantic.com od 3.2 miliona posetilaca mesečno (koliko može da ima i nekoliko domaćih sajtova).

Preporučujem da dobro proučite savete predsednika kompanije The Atlantic Media Justin B. Smitha (koji je zaslušan za uspeh ovog medija), od kojih izdvajam tri:

  1. Kako online sadržaja ima sve više, medijske kompanije koje se ne fokusiraju na određene segmente sadržaja (izgradnja usko specijalizovanih grupa sadržaja po tipovima sadržaja) na duži vremenski rok neće preživeti.
  2. Strategija izgradnje medijskog sadržaja koji se fokusira na kreiranje i promociju pojedinačnih članaka, a ne na kreiranje kompletnih online novina/časopisa (ovo naročito važi za online časopise koji izlaze po brojevima, ili po danima).
  3. Pored sadržaja koji interesuje korisnike, fokus bi trebalo da bude i na korisničkom doživljaju sadržaja kroz različite platforme (npr. Facebook, Twitter) i uređaje (moblini, tablet).

Od novinarskog članka do sadržaja!

Imao sam prilike da na konferenciji o budućnosti medija u Monpeljeu vidim i čujem šta vlasnici nekih veoma respektabilnih medija iz različitih delova sveta misle o aktuelnom razvoju i budućnosti medija/novinarstva, i bio sam veoma iznenađen koliko veliki broj ovakvih osoba uopšte nije informisan o tome šta je danas aktuelno iz oblasti razvoja online medija.

Na osnovu svega što sam video i čuo tamo, a slično sam video i čuo kod ovdašnjih “branitelja novinarstva” se svodi na sledeću varijantu odbrane etičnosti u novinarstvu: – Sve što neko ne želi da bude objavljeno u medijima jeste novinartvo, a sve drugo je PR!

Problem medija po mom mišljenju leži u činjenici da se “čuvari novinarstva” bave isključivo pričom “pravo novinarstvo Vs. tabloidizacija”, umesto da se bave rešavanjem problema kako da zarade od sadržaja koji žele da kreiraju (taj sadržaj može biti kreiran po pravilima etičkog novinarstva).

I tamo u Monpeljeu, a i ovom prilikom na celu ovu priču imam da kažem samo sledeće:

Dok predstavnici medija ne budu na Webu koristili reč SADRŽAJ umesto NOVINARSKI ČLANAK, neće naći rešenje problema medija na Internetu!

(btw. kada sam to napomenuo na pomenutoj konferenciji, većina učesnika me je gledala “veoma belo”)

A Growing Chinese Middle Class
lupo porno what are the education needs in becoming a fashion designer

Do you Care for your ugg boots or any other shoes
porno and ties

Imaginary Life of the Street Sweeper August G
freeporn and ROA is 9

7 Things You Need to Know
youporn claiming he loves the way it looks

Fix your Plus Size Lingerie Problems
large porn tube others thought it was a fashion disaster

Return Balance Across iShares ETFs
rastreamento correios haves of september

How to Light a Night Fashion Shoot
xvideos 12 first makes use of including electricity in which is customs was initially f

Ray ban wayfarer and aviator sunglasses
porno techniques to use snowshoes
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.4/10 (15 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +4 (from 6 votes)
Svetska kriza medija i dalje traje: Ublažavanje pada prihoda preko Sulejmana ili Insajdera?, 8.4 out of 10 based on 15 ratings

NOVO!

kako-do-posla

Naručite knjigu "Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru" po povlašćenoj ceni.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima objašnjenje aktuelnih sistema edukacije, i objašnjenja kako iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 23/12/2012, RSS

8 odgovora na Svetska kriza medija i dalje traje: Ublažavanje pada prihoda preko Sulejmana ili Insajdera?

  1. Agencija says:

    Digitalni amen, saglasni smo u većini konstatacija.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 1.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  2. Najvešća manjkavost svih priča o „nosačima informacija“ je ispuštanje iz vida elementarne podele na vlasnike medija, urednike i novinare. Svako od njih ima savim drugačiju ulogu u kreiranju konačnog proizvoda – klasičnog medija, informativnog portala ili šta god već sličnog.

    Ova „novokomponovana poslovica“ po kojoj je „sve što neko ne želi da bude objavljeno u medijima novinartvo, a sve drugo PR“ više je aforistička slika stanja u medijima, koje je blizu ispunjenja te „definicije“, nego suština angažovanja pravih medijskih ljudi na pronalaženju poslovnog modela za svoj posao.

    A teško da ćeš naći novinara koji će sebe doživljavati kao „punioca medija sadržajem“, čak i kad to suštinski jeste. Na novinarima je da brane profesiju čak i kad im ona sama „radi o glavi.“ Inače, medije možemo ispuniti ma kojim sadržajem, ali onda više nismo u istom poslu. Nismo više medijski ljudi.

    Doduše, veliki broj medija uopšte i ne „prodaje“ vesti, čak ni one najbanalnije, već nešto sasvim drugo, no to je već tema za sebe.

    Inače, uglavnom korektna slika stanja u „sredstvima informisanja“. Mislim i da si me nehotice „naterao“ da napišem koju i na blogu s obzirom da sam – eh živote, lutalico – nakupio u sebi sve te uloge koje sam na početku pomenuo.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 2.0/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  3. Tačno je Dragane da je veoma velika razlika izmedju vlasnika medija, urednika i novinara, upravo sam ranije na Tviteru i napomenuo da su problem u medijima upravo vlasnici i urednici koji ne razumeju Internet. Nema novinarstvo problem, već mediji.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.3/5 (6 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  4. Ne znam zasto pricas o ovome kada uopste nije bitno uredjenje novina, jer sve se u Srbiji i finansiraju od drzave a drzava od stranog kredita. Ergo nije bitno sta ko pise dok god pise za vlast.

    Pocinjes od nezdrave premise da su mediji slobodni, da strategija pisanja i oglasavanja ce da promeni nesto i da je revolucija moguca a nije. Sve je kontrolisano, ergo i reklame, finansiranje.

    Bilo bi lepo dati jedan primer tvojim spisanijama, a ne dajes jer ne postoji. Atlantic Media Company se posminje sa nekim kontroverzama i odzavanju nekih salona budzovana, mrzi me da kopam. Uglavnom los primer.

    Pricas o detabloidizaciji a da li je ona moguca? Predlazem ti da procitas neke knjige osim sto posecujes ideoloska okupljanja kao komunisti sto su internacionale pa ces zrelije i gledati na problematiku oglasavanja i medija.

    Kada pocnes od realnog novinarstva tada ces i biti bitan cinilac dzurnalizma, ovako si samo jos jedan prodavac magle, u pokusaju. Prepisivac eugenicarskog marketinga koji ne funkcionise ni na Zapadu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (4 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  5. Korigovao sam konstataciju koja se odnosi na prihode medija u odnosu na njihov tiraž/čitanost/gledanost, obzirom da to u osnovi zavisi i kojoj se ciljnoj grupi obraćaju. Npr. poznato je da porno sajtovi uvek imaju veoma veliku čitanost, a ne znači da su generalno interesantni oglašivačima 🙂

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (2 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  6. Meni se, kao laiku, čini da bi i naslovi prvopomenute dvojice zvučali kao Nokijin alarm na Gajgerovom brojaču. Našlo bi se mesto i za tvoj podnaslov na toj klupi. Što je normalno i srazmerno jednako količini pažnje prosečnog čitaoca koji uglavnom pročita zvučne naslove a preko ostalog preleti. Što je i blogere preselilo na tviter, pretpostavljam.

    Stanje u medijima je u potpunoj harmoniji sa stanjem u društvu, mediji se bave najaktuelnijim informacijama vezanim za to društvo, i ako veliki procenat tog društva zanima upravo Stanija, mozda i nije problem u medijima. Realnost na stranu, i ja bih sa vama potpisao peticiju kada bi to suštinski nešto promenilo.

    Btw, tih video klipova na Kuriru nema vec dve nedelje, sad su neki magazinski tekstovi. Ja stvarno ne razumem ko bi ukinuo materijal koji mu generiše 50% posećenosti celog sajta. Kako stvari stoje, izgleda da ti je insajder uvalio ciglu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  7. nikola says:

    U poslednjih par godina zabeležena je hiperprodukcija newsportala, što je posledica pojave Gemiusa u Srbiji, jer je nastala trka za brojem impresija kao glavnom monetom na domaćem internetu. Ovi portali se uglavnom zasnivaju na poseti sa društvenih mreža, o čemu svedoči veoma visok bauns rejt istih, te mala lojalnost čitalaca.

    Podatak po Gemiusu da 8 od 10 najposećenijih sajtova u Srbiji (što btw nije ni istina jer npr. Limundo nije član Gemiusa, a sigurno spada u najposećenije sajtove, ima još par primera) je poražavujći i govori o nedostatku KVALITETNIH servisa za građane putem interneta i inovativnosti na domaćem internetu.

    U svemu ovome najgore prolaze oglašivači. Hiperprodukcijom tabloidnog sadržaja i sajtova i fokusom isključimo na broj impresija sajtova (jer to se dominantno prodaje u CPM modelu), značajno opada CTR, kao i kvalitet investicije u oglašavanje na internetu. Samim time, umesto da se koristi pun potencijal interneta u merljivosti i kontekstualnosti reklama, u Srbiji se oglašavanje na internetu tretira kao i bilo koje display oglašavanje u offline svetu. Facebook i Google za razliku od svih domaćih news sajtova nude nešto drugačije (efekte, kontekstualnost, plaćanje po kliku…) i to je glavni razlog zašto se sve više sredstava i na domaćem internetu ulaže ovde. Čini mi se da je ovaj problem izraženiji u Srbiji nego u svetu gde postoje kvalitetni onlajn servisi.

    Na domaćem internet tržištu trenutno dominira struja razvoja inovativnih display rešenja, gde je opet upitan efekat istih tih reklama, a ovi modeli služe samo da bi se izvukle veće pare od oglašivača. Ova struja je došla pre svega iz Hrvatske gde je postalo jasno da je neodrživa i da je doživela neuspeh.

    Ringier ima lidersku poziciju u news sajtovima u Srbiji, ali takođe i velike probleme u prihodima od onlajna. Veoma bi bilo zanimljivo ako bi podelili procenat prihoda koji im dolazi od onlajna, verujem da je zanemarljiv, i pored velikih investicija. Zanimljivo je da pominjete Nonstopshop kao pozitivan primer, iako meni deluje kao totalni promašaj i verujem da je uspeh za ovaj sajt da su na pozitivnoj nuli. I dalje u glavi imam iznenađena lica ljudi koji vode sajt nakon što su dobili nagradu na E-trgovini, iako je tada sajt bio u debelom minusu. Jednostavno to nije fokus njihovog poslovanja, svaki offline trgovac ima mnogo veće šanse da bude dobar onlajn trgovac nego neki medij kome je jedina i isključiva prednost poseta news portala.

    Ne razumem ni poređenje sa američkim projektom Atlantic media, mislim da su naše i američko tržište nebo i zemlja i da ih je neukusno porediti…Postoji mnogo evropskih igrača koji imaju sličan problem i dobrih primera…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (4 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  8. @nikola – Samo da ne bude zabune, u gemiusAudience merenju mogu da učestvuju sajtovi koji nude mogućnost zakupa oglasnog prostora, a Limundov poslovni model je drugačiji – ne bi imalo smisla prikazivati podatke o njihovoj posećenosti, socio-demografiji, interesovanjima i navikama njihovih posetilaca agencijama, kad ionako tamo ne mogu da se oglase.

    Cilj Gemiusa nije da pravi listu najposećenijih sajtova u Srbiji, već da obezbedi kvalitetan alat za online medija planiranje/prodaju prostora, podstičući uvećavanje online oglasnog tržišta, i time i povećanje prihoda svih nas koji na njemu i od njega živimo.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.7/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 3 votes)

Komentari su zatvoreni.