fbpx

Ko i kako kreira nastavne programe?

Kako je obnarodovana nova reformska Vlada u Srbiji, tako iz oblasti u oblast mogu se pronaći različiti komentari o tome šta je realno potrebno da se uradi da bi u toj oblasti krenulo na bolje i da li će izabrani ministri uspeti da urade bar nešto od svega toga. U slučaju jedne od najvažnijih i najmanje reformisanih oblasti – prosvete, videćemo šta će g. Srđan Verbić osmisliti sa svojim timom i sprovesti u delo.

Nalazimo se u situaciji gde kritizerstvo apsolutno nije prihvatljivo bez konkretnih predloga kako nešto rešiti, pa bih u tom kontekstu skrenuo pažnju na poslednja dva teksta Vladimira Stankovića – Dede na temu prosvete: “Moj #utisak” i “Prosveto, ‘lebu moj“, koji je i sam g. Verbić pohvalio na Tviteru.

Direktan povod za ovaj tekst je članak u Politikinom magazinu “Knjige niko ne ‘lajkuje’“, gde su navedene neke interesantne ideje o načinima kako bi se moglo u različitim oblastima/predmetima početi sa rešavanjem problema prenatrpanih i često besmislenih nastavnih programa i za osnovne i za srednje škole, u ovom slučaju na primeru predmeta književnost. Mislim da je jedan od najvažnijih i verovatno najjednostavnijih problema za rešavanje u prosveti ozbiljna promena percepcije kreiranja i sprovođenja u delo nastavnih planova i programa.

Zašto pišem baš na ovu temu?

U poslednjih više od deset godina imao sam priliku da formiram veći broj planova i programa za pojedinačne predmete na visokim studijama, i bar tri plana i programa za kompletne studije formalnog i neformalnog tipa. Mene ova tematika definitivno veoma interesuje, a mislim da bih mogao konkretno nečemu i da doprinesem u ovoj oblasti.

Nastavni planovi i programi u Srbiji za osnovne i srednje škole – 1/3 nije crna

Kako imam sina koji je sada u petom razredu OŠ, mogu sa priličnom sigurnošću da tvrdim da prethodno sprovedena reforma prva četiri razreda OŠ uopšte nije loša, i to iz više razloga koje sam imao prilike da uočim:

  • Nisam imao prilika da vidim u gradivu prva četiri razreda da se obrađuje tematika za koju bih smatrao da je na bilo koji način nepotrebna, i da nije prilagođena nečemu što mislim da bi deca tog uzrasta trebalo da znaju.
  • Veoma mi se dopalo to što postoji mogućnost da u odnosu na procenu vrste osobe, učenici mogu doći u situaciju da prolaze gradivo brže ili sporije, zavisno od tipa prenošenja znanja.
  • Polagano uvođenje većeg obima gradiva je nešto što nedostaje nereformisanom delu obrazovnog sistema.

Problem kod reformisanog programa nije u programu već u onima koji taj program sprovode:

  • Velika je odgovarnost učitelja u tome kakvi će đaci postati nakon prva četiri razreda OŠ, i nisu svi učitelji dorasli ovoj odgovornosti. To se može videti lepo na osnovu generacija koje izlaze kod pojedinih učitelja, gde su deca veoma složna, postižu dobre rezultate, pomažu jedni druge i sl. Ovo nije na žalost čest slučaj.
  • Mislim da ova opcija različitih tipova prenosa znanja po odeljenju nije baš svuda rasprostranjena kako bi trebalo, a dramatično bi povećala efekte rada sa decom (količina usvojenih znanja).

Pitanja koja treba postaviti pre definisanja načina kreiranja programa za osnovne i srednje škole

Pre čitanja ovog dela teksta obavezno prvo pogledati što je moguće više video predavanja Ser Kena Robinsona. Ako ne, pogledajte bar još jednom (ako ste to učinili ranije) predavanje “Changing Education Paradigms“.

Ako se želi kreirati sistem novih nastavnih planova i programa koji su prilagođeni potrebama vremena u kojem živimo, i napraviti neku projekciju onoga što će u narednih 20-30 g. biti aktuelno (što ne znamo), meni je praksa pokazala da kod ovakvih teških pitanja uvek je svrsishodno vratiti se na početak:

  1. Zašto se pravi određeni program za određeni predmet u određenom razredu? Kako u tom kontekstu “preboleti” činjenicu da nisu sve oblasti potrebne učenicima, naročito u OŠ?
  2. Šta mi želimo da postignemo tim programom za određeni razred? Koji ishodi učenja su u skladu sa sadašnjim potrebama društva?
  3. Kakav je odnos između posmatranog programa za predmet u odnosu na ostale predmete? Da li postoji mogućnost usaglašavanja programa?
  4. Na koji način kreirati korisne i zanimljive sadržaje predmeta u odnosu na odgovore prethodnih pitanja?

Uz ovo, bilo bi veoma korisno postaviti i neka veoma fundamentalna pitanja u vezi sa potpunom reformom sistema formalnog obrazovanja koju je postavila EU na nivou visokog obrazovanja – praktična nastava (work based education) i nastava koja ima za cilj prilagođavanje učenika nepoznatim situacijama (transferable education):

  • Da li određeni razred, tj. određeni predmet moraju da slušaju učenici istog godišta?
  • Da li su postavljeni predmeti “svetinja”, odnosno da li možda oblasti mogu da biraju sami učenici? Dobar primer u ovom kontekstu je dao pomenuti Ken Robinson sa pitanjem – da li je u umetnosti jedino važna književnost, slikarstvo, muzička umetnost?
  • Kako bi bilo da mnoge profesije učestvuju u izboru gradiva za osnovne i srednje škole, a ne samo predstavnici profesije koja je osnovna tema nekog predmeta?
  • Kako dodati što više primenljivih i praktičnih sadržaja i iskustava dece u planove i programe?
  • Kako podsticati kreativnost, radoznalost i osećaj za važno u odnosu na nevažno? Kako to ne ubijati kod dece? Pogledajte primer kako se igrica Minecraft koristi kao podrška u predmetima fizika, geografija i engleski.

Primer književnosti – Deca danas čitaju više, ali manje knjiga…

Kada se pogleda kako danas mladi koriste tehnologiju, i u skopu toga internet, ispostavlja se da se danas mnogo više čita, ali na nivou statusa, ćaskanja, pregledanja površnih tekstova u medijima i sl.

Iz pomenutog teksta na temu problema sa predmetom književnost izdvojio bih sledeće delove teksta:

Psiholog dr Jasmina Šefer iz Instituta za pedagoška istraživanja smatra da je izlaz u osavremenjivanju programa, i novom pristupu književnosti u školama, kako se to radi i u mnogim zemljama u inostranstvu koje postižu bolje rezultate na PISA testovima. Umesto da jurimo programe da bi savladali sve književne pravce, da pokrijemo sve pisce i prođemo kroz sve periode treba se usredsrediti na suštinu.

– Zašto ne bi profesori celo polugođe obrađivali sa učenicima samo jedno književno delo. Išli od odlomka do odlomka, čitali i diskutovali ono što je životno važno i poučno. Iz „Ane Karenjine” možete da izvučete pedeset rečenica koje mogu da pokriju pedeset časova.

Zorica Nestorović, vanrendi profesor i zamenik Društva za srpski jezik: Potreba čoveka je tu. Valja samo na nju pravilno odgovoriti. Ne tako što ćemo ukinuti školsku lektiru, već što ćemo je modernizovati, promeniti, osavremeniti. Lektiri mora da se vrati raniji status, ali uz drugačije izbore i kroz zanimljivije tumačenje tekstova. Objašnjenja ne smeju biti nerazumljiva, kako učenici ne bi tragali za informacijama na internet stranicama, jer tamo ima mnogo grešaka, barem kada je reč o literaturi.

Institut za pedagoška istraživanja na osnovu svojih iskustava i istraživanja koje je sproveo ukazuje baš to, da su mnogi udžbenici hermetički pisani, na nerazumljivom, gotovo internacionalnom jeziku i na akademskom nivou, kao da su za fakultete.

– U psihologiji je poznato da morate da dajete umereno teške zadatke da bi mogli da motivišete učenike. Osnovno je da je postavljeni zadatak izazovan, da nije dosadan i da je dostižan. A gradivo je tako postavljeno da je nažalost, za mnoge učenike nedostižno – zaključuje dr Jasmina Šefer sa Instituta za pedagoška istraživanja.

Problem sa svim nastavnim predmetima, pa tako i sa književnošću jeste činjenica da se gradivo od petog do osmog razreda nije suštinski reformisalo u poslednjih 30 g. koliko i traje kriza formalne edukacije u većini država na svetu, pa i kod nas.

Potpuno drugačije vreme, drugačije potrebe i način života uslovljavaju ozbiljnu potrebu da se sistem školstva prilagođava mladim generacijama, a ne da se deca prilagođavaju zastarelom sistemu edukacije.

  • Zašto bi bilo problematično u književnosti uvrstiti dela koja realno interesuju decu, i koja ta dela čitaju (nije tačno da sva deca ne čitaju knjige), kao što je to npr. sa kritičarski blasfemičnim Hari Poterom? U konkretnom slučaju, dovoljno je samo postaviti sledeće pitanje – Koliko nekih drugih knjiga danas natera dete od 10-11 godina da pročita sa zadovoljstvom preko 500 strana?
  • Da li gramatika mora da bude suvoparna i dosadna? Pa, ne mora! Poslušajte primer radio emisije “Srpski na srpskom” koja može predstavljati uputstvo kako treba obrađivati materiju iz oblasti gramatike koja predstavlja toliki aktuelni problem u ovom društvu.
  • Najvažnije pitanje koje se u pomenutom tekstu pominje – da li se može razmisliti o smanjivanju broja literarnih dela za obradu i kroz odabrana dela sprovesti dugotrajniju i detaljniju obradu na koristan i zanimljiv način?

Sve prethodno napisano može se primeniti i u ostalim oblastima. Da bi se to desilo, oni koji imaju evidentan uspeh u edukaciji mladih – moraju biti adekvatno nagrađeni! Ne živimo više u vremenu lažne jednakosti, oni koji više doprinose efektima svog posla moraju biti bolje plaćeni!

Sami nastavnici i profesori mogu značajno doprineti poboljšanju planova i programa, što se lepo može videti i na internetu preko projekta Edublogodak. Oni koji to rade uspešno moraju biti adekvatno za to nagrađeni!

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.1/10 (13 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +3 (from 5 votes)
Ko i kako kreira nastavne programe?, 8.1 out of 10 based on 13 ratings

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.

Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 05/05/2014, RSS

1 odgovor na Ko i kako kreira nastavne programe?

  1. rada says:

    Fantastican clanak. Mislim da se u nasim skolama uci jedno 80% informacija koje nikad neces primeniti u zivotu. Da makar postoji neka skola koja te sprema za posao.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.