Sharing Economy Megatrend: Da li biste iznajmljivali vaša kola/sobu strancima?

U poslednje četiri godine s vremena na vreme se u stručnim izvorima iz oblasti e-poslovanja pominju termini kao što su Reputation Economy, Social Business, Collaborative Consumption, Relationship Economy itd. koji se iz ove perspektive mogu tumačiti kao geneza konceptualnog osmišljavanja načina opisa promena u poslovanju koje se dešavaju od početka masovne upotrebe društvenih medija. Da li će neki od termina doneti konačnu prevagu i koji će to termin biti u osnovi nije važno, jer ono što je važno da se svi ekonomski stručnjaci koji prate savremene trendove poslovanja slažu u tome da smo trenutno na početku promena koje će u narednim godinama dovesti do “tektonskih poremećaja” u kupovini i korišćenju proizvoda u određenim oblastima života i rada.

Semantički problem koji objašnjava mogućnosti: Društveni biznis i socijalno preduzetništvo

2009. g. sam pisao na temu definisanja termina “Social Business” u kontekstu diferenciranja oblasti poslovnog korišćenja društvenih medija, što je u osnovi posao struka iz oblasti marketinga i PR-a, i objašnjenja implementiranja širih mogućnosti koje proizvode društveni mediji u poslovanje i poslovne procese.

Problem i na engleskom jeziku i na ovdašnjim jezicima upravo donosi reč “social” koja se može prevoditi kao društveno, ali se može i ostaviti u originalu kao socijalno – gramatički znači i sto, ali u aktivnoj upotrebi u govoru socijalno kod nas mnogo se češće tumači u kontekstu potreba socijalno ugroženih grupa. Iz tog razloga kod nas je veoma pogrešno koristiti izraz “socijalni mediji”.

Sa druge strane, u poslednje dve godine i na ovim prostorima postoji sve veći broj projekata i kreiranja kompanija iz oblasti socijalnog preduzetništva, koje funkcionalno ima za cilj da umesto fokusa na uvećavanju profita kompanije, zarađena sredstva se ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine ili kulturne aktivnosti u zajednici. Preporučujem da pregledate tekst i video na stranici organizacije SENS na temu socijalnog preduzetništva.

Na ovom blogu će u narednom periodu biti tekstova na temu socijalnog preduzetništva, dok ovaj tekst u fokusu ima značajne promene koje donosi tzv. ekonomija deljenja.

Kraj uspona potrošačkog društva – Masovna proizvodnja proseka i masovna kupovina stvari koje vam nisu potrebne

Kada veoma cenjeni novinar Tomas L. Friedman (autor veoma značajne knjige iz oblasti definisanja pojma globalizacije “The Lexus and the Olive Tree“) nedavno napiše tekst za New York Times pod nazivom “Welcome to the ‘Sharing Economy‘”, mora da postoji ozbiljan povod koji stoji iza naziva – Dobrodošli u ekonomiju deljenja.

G. Friedman kroz primer servisa AirBnB.com i Vayable.com objašnjava suštinu poslovne promene koju donosi ekonomija deljenja, a to je poverenje.

Ako na sajtu za iznajmljivanje smeštaja AirBnB.com pretražite praktično bilo koji grad u Srbiji, videćete da postoji dosta značajna ponuda smeštaja koju mogu da na ovaj servis postave pojedinci koji žele da iznajme sobu koju ne koriste, ili ceo stan, kuću, zamak…

Kada se pregledaju cene iznajmljivanja smeštaja u ovim krajevima, ili bilo gde u 192 države koliko ima izlistanih na ovom servisu, može se primetiti da većina ponuda nije mnogo jeftinija od zvaničnih ponuda hotela u tim državama, odnosno često se mogu pronaći ponude pojedinačnog smeštaja na ovom servisu koje su i skuplje od prosečnih cena hotelskog smeštaja u tom gradu. Ispostavilo se da kvalitet smeštaja privatnih nekretnina za iznajmljivanje na AirBnB prati cene kvaliteta adekvatnog hotelskog smeštaja.

Kada se ovakvom iznajmljivanju doda povoljna personalizovana turistička tura koju možete da dobijete preko servisa Vayable.com, kompletan doživljaj godišnjeg odmora na ovakav način postaje potpuno različit od nečega što možete očekivati ako koristite usluge masovnog turizma.

Da bi servisi kao što je AirBnB uopšte postojali morale su se desiti dve veoma važne stvari:

1. Kako premostiti problem da izdajete ili koristite nekretninu kompletnog stranca? Sistem preporuka zasnovanih na snazi društvenih mreža, kao i sistem provere identiteta osobe (kod ovakvih servisa anonimnost poznata na društvenim mrežama ne postoji), ali i sistem zaštite osiguranjem (npr. AirBnB ima garanciju do 1 mil $US u slučajevima eventualnih krađa i uništavanja nekretnine) omogućio je da trenutno preko 150.000 osoba dnevno iznajmljuje smeštaj preko ovog servisa.
2. Razvoj potrošačkog društva i finansijska kriza 2008. g. doveli su do toga da ljudima postaje sve bitnije pored klasične uštede i jedinstveni doživljaj koji prevazilazi ponudu masovne proizvodnje proizvoda i usluga (npr. priča o masovnom turizmu). Upravo poređenje cena smeštaja na AirBnB sa prosečnom ponudom hotela potvrđuje da je dosta osoba u svetu spremno da plati jedinstveni doživljaj upoznavanja sa osobama od kojih iznajmljujete smeštaj, ishranu i druženje sa njima, i sl.

Na hiljade servisa ovog tipa na svetu omogućuje uštedu životnih troškova različitog tipa, počevši od iznajmljivanja ili pozajmljivanja stvari koje koristite jednom i više nikada, da ne biste morali iste da kupujete (npr. servis Neighborgoods.net). U Srbiji postoji npr. nekoliko sajtova koji nude mogućnost deljenja troškova zajedničkim putovanjem na istu destinaciju, kao npr. studrive.com.

Kako vreme prolazi sve je veći broj oblasti privrede u kojima se pojavljuju servisi koji funkcionišu po principu ekonomije deljenja, i ovakvi servisi polako ali sigurno postaju dodatna ozbiljna konkurencija kompanijama koje funkcionišu po principima kasičnog potrošačkog društva.

Jedan od najozbiljnijih primera uticaja ekonomije deljanja na klasičnu ekonomiju je porast broja sajtova za prikupljanje sredstava (CrowdFunding), a naročito direktna konkurencija bankama na nivou masovnog pozajmljivanja sredstava sa kamatama koje su znatno niže od klasičnih bankarskih kamata. Ovakvi servisi su čestoi i kod nas dostupni.

Veliki broj servisa ovog tipa su globalno orijentisani, što znači da su automatski dostupni u ovim krajevima, a u narednim godinama se može očekivati veliki broj ovakvih lokalnih servisai u našim krajevima.

Zarada na osnovu kvalitetno razvijenih veština, ali i na nivou samog razvoja reputacije osobe

Poznato je da živimo u vremenu u kojem je veoma lako doći do posla ako imate znanja i veštine koje su tražene u različitim strukama (uz kvalitetne radne navike i brzu mogućnost konstatnog učenja). Ono što između ostalog omogućuju novi poslovni modeli zasnovani na ekonomiji deljenja da oni koji nisu dovoljno vešti u različitim oblastima poslovanja (kategorija osoba kod nas poznata kao “gubitnici tranzicije”) mogu da npr. iznajmljuju deo svog životnog prostora i da od toga imaju finansijske koristi.

U tom kontekstu interesantan je primer Jamie Wong, jednog osnivača servisa za amaterske turističke vodiče Vayable.com, koja se iselila iz svoje kuće i preselila kod prijateljice da dele mnogo jeftiniji apartman. Svoju kuću u San Francisku je iznajmljivala preko AiRBnB-a za 200 $US po danu i na taj način zaradila oko 20.000 $US za godinu dana. Ta sredstva je iskoristila kao početni (startup) kapital za projekat Vayable.com.

Sam servis Vayable.com je veoma interesantan za zarađivanje sredstava ako znate strane jezike (naročito engleski) i ako želite da pokazujete strancima znamenitosti vašeg mesta, a da od toga možete da zaradite. Mogućnosti za zaradu su za sada velike jer npr. iz Srbije ima opis samo jedne ture u Beogradu, u Hrvatskoj ima opis šest različitih tura (samo je jedna iz Zagreba), nijedna tura iz BiH i Crne gore, jedna tura u Makedoniji i devet tura u Sloveniji.

Npr. tura obilaska Slovenije sa Vesnom je 19 $US za tri sata obilaska po osobi. Ono šta je potrebno od znanja je kako predstaviti sebe na taj način da turisti požele baš vas za alternativne i neuobičajene ture po vašem mestu ili okolini. Još je važnije da se mora voditi računa o zadovoljstvu klijenata koji su već probali vaše usluge, da bi vas toplo preporučili drugima.

Ceo sistem ekonomije deljenja se zasniva na činjenici da ako želite duže vremena da imate koristi od neke usluge koju dajete ili proizvoda koje prodajete, da to konstatno radite najbolje moguće, jer će vam dobre preporuke doneti više posla (ekonomija poverenja). Ako razmišljate na nivou da nekog prevarite za nešto i da brzo zaradite puno (“uzmi pare i beži”), ovaj tip posla nije za vas…

Pročitati i Osnove: Kako zarađivati od interneta?

Literatura za dalje istraživanje ove oblasti

U poslednjih nekoliko fgodina može se pročitati puno kvalitetnih sadržaja na temu ekonomije deljenja, i pored važnih tekstova koje preporučujem u ovom samom tekstu, u nastavku su navedeni izvori za dalje čitanje (uključujući i ponovljene važne linkove iz teksta):

• Social Media Capital 2.0 = Reputation Capital – Nove mogućnosti za poslove
• The Sharing Economy
• The Collaborative Economy
• Welcome to the ‘Sharing Economy
• Airbnb And The Unstoppable Rise Of The Share Economy
• While most companies weren’t looking, social business remade the economy
• How People Make Cash In The Share Economy
• The 7 Species of Social Commerce
• How Is ‘Experience’ Valued In the Sharing Economy?
• …

Slika je preuzeta odavde.

Sharing Economy Megatrend: Da li biste iznajmljivali vaša kola/sobu strancima?, 7.8 out of 10 based on 8 ratings