Profesionalna orijentacija: Kako sam postao savetnik za poslovnu primenu interneta? – I deo

U aprilu 1998. g. prvi put sam počeo da razmišljam o tome da bi nešto što je u vezi sa Internetom mogla biti moja profesija, a tada sam imao 30 godina. Na osnovu ovoga može se na prvi pogled zaključiti da su svi moji prethodni izbori školovanja bili veoma pogrešni. U mom slučaju, svi važni životni izbori, uključujući i profesionalne bili samo evolucija koja je dovela do posla koji radim u poslednjih osam godina.

“Podebljavanje” osnovnih kompetencija neformalnom edukacijom

Sam sam u poslednjih nekoliko godina razmišljao o tome kako sam došao do toga da radim posao koji radim, i da li je nešto u mom ranom profesionalnom razvoju nagoveštavalo da ću “istrenirati” veštine koje su potrebne da radim svoj sadašnji posao. Ono što je obeležilo moje školovanje jeste paralelna neformalna edukacija iz oblasti koje su moji roditelji ili ja smatrali da su važni za moj budući posao:

1. Engleski jezik (poznavanje nekog svetskog jezika) – Od kako sam u osnovnoj školi krenuo da učim engleski jezik, roditelji su me upisali na dodatnu nastavu iz engleskog jezika (tada u NS popularni “Radnički Univerzitet”), tako da sam od osmog razreda na dalje često bio u situaciji da imam konverzaciju sa osobama koje ne znaju srpski, ali i da se dopisujem sa ovim osobama. Poznavanje engleskog jezika mi je omogućilo da početkom devedesetih veoma dobro savladam rad u različitim kompjuterskim programima (korišćenje opcije F1 – help), a na početku korišćenja Interneta od 1997. g. koristio sam za edukaciju skoro isključivo tekstove na webu sa engleskog govornog područja.
2. Pri kraju mog školovanja u Osnovnoj školi, preko primera mojih veoma talentovanih rođaka zainteresovao sam se za oblast elektro-tehnike, što je bio neposredni povod da kasnije upišem srednju elektro-tehničku školu. Na početku prve godine srednje škole samostalno sam odlučio da postanem radio-amater, jer se tamo između ostalog radila i praksa samostalnog kreiranja jednostavnih radio-stanica (tzv. KIT). Upravo rad u konkretnoj praksi lemljenja i sklapanja različitih električnih kola mi je malo po malo pokazao da taj posao nije nešto gde se pronalazim (iako sam ostao veoma aktivan u radio klubu do kraja srednje škole). Za vreme boravka u radio-klubu imao sam prve intenzivne kontakte sa kompjuterom i programiranjem (sredina osamdesetih godina), i tada sam veoma brzo shvatio da me samo programiranje ne interesuje toliko koliko me interesuje šta se konkretno pravi tim programiranjem. Posledica toga je bio veoma interesantan spoj rada jednog prijatelja koji je jako voleo da programira (ali nije znao šta), i mene koji nisam baš bio vešt u programiranju, ali sam znao šta bi moglo da se pravi programiranjem.
3. Fakultet– Pri kraju srednje škole već sam bio gotovo siguran da neću da upišem elektro fakultet, iako sam kasnije bio na upisu. U to vreme sam čuo savete mnogih da je korisno upisati tehnički fakultet (bilo koji smer) jer “uvek ima posla za inženjere”. U četvrtoj godini srednje škole pričao sam sa jednim prijateljem koji je bio stariji od mene i već je krenuo da studira saobraćaj na FTN-u (NS), i posle njegovog detaljnog opisa i saznanja da mene godinama unazad svašta interesuje, upisao sam saobraćajni odsek na Fakultetu tehničkih nauka u NS. Na drugoj godini fakulteta već znam znao da saobraćaj neće biti moj profesionalni poziv, ali sam svakako želeo da završim ove studije, jer sam već tada znao da je važno završavati započeto. Važno mi je bilo to što sam na fakultetu napokon realno naučio šta je matematika (položio sam 5 matematičkih predmeta), i da sam usvojio matematički sistem razmišljanja koji meni najviše doprinosi brzom shvatanju šta je negde problem i kako pronaći različite vrste rešenja u zavisnosti od konkretnog problema.

Poznavanje rada na računaru kao uvod u edukaciju, upoznavanje sa medijima i povod za prvi posao

Paralelno za vreme studiranja sam počeo da koristim (svoj) kompjuter i posle nekoliko meseci korišćenja programa Word for Windows (verzija 2.0), dovoljno sam naučio da ga dobro koristim (uz korišćenje čuvenog F1 dugmeta) da sam počeo da redovno gostujem u jednoj kompjuterskoj TV emisiji (na TVNS) u periodu od nekoliko godina. Pored samog rada u MS wordu, tada sam već počeo sa uobičajenim instaliranjem i isprobavanjem stotine različitih kompjuterskih programa koje sam opisivao u toj emisiji.

Paralelno sa svojom “medijskom karijerom” veoma brzo nakon početnog shvatanja da već tada (početak devedesetih) korišćenje kompjutera uopšte nije komplikovano, pričajući sa tadašnjim “kompjuterašima” uočio sam da se većina ovih osoba svesrdno trudi da prikaže “kako su oni nešto posebno, jer znaju nešto što drugi ne znaju”, odnosno da su kompjuteri neka “velika nauka”. To mi je bio povod da krenem u edukaciju rada na kompjuteru da bih pokazao kako je u osnovi korišćenje kompjutera (ne programiranje) veoma jednostavno, i da to nije ništa strašno.

Sredinom devedesetih sam napravio dva programčića u Visul Basic 3.0 (MS SQL 1.1) da bih pokazao kako “Perica” sa osnovnim poznavanjem algoritama i korišćenjem tastera F1 može da napravi kompjutersku igricu. Tada sam i potvrdio sebi da je programiranje kao takvo veoma privlačna stvar, ali da nije za mene.

Kako je određeni broj profesora na mom fakultetu znalo da koristim kompjuter, i kako sam za sam diplomski rad odabrao temu u vezi sa kompjuterima i Internetom, profesor na tom predmetu iz kojeg sam radio diplomski mi je pre završetka studija ponudio da odmah kada diplomiram postanem stručni saradnik na njegovom predmetu, jer mu je trebao neko ko zna da radi na kompjuteru. Praktično, 24 sata od momenta kada sam diplomirao počeo sam da radim na fakultetu, iako mi je prosek studija bio ispod ocene 7.0 (zbog moje odluke na drugoj godini da mi je samo važno da završim fakultet, ali ne i da imam nekakav prosek).

U drugom delu ovog članka na temu šta me je dovelo i kako sam došao do posla koji danas radim, osvrnuću se na razloge kako sam uopšte počeo da radim u oblasti Interneta, i šta je uticalo na to da krenem u vode konsaltinga…

Napomena 1: Ovaj članak je napisam kao podrška projektu ProfesionalnaOrijentacija.org koji u osnovi ima dodatnu edukaciju osnovaca i srednjoškolaca kao podršku pojednostavljanju odabira dalje edukacije u sistemu formalnog školstva.

O ovoj temi preporučujem da pročitate tekstove Vladimira Prelovca, Tatjane Vehovec, Sandre Simonović i Marte Denić, a probleme koje stvara neadekvatna priprema učenika za buduću profesionalnu orijentaciju možete pročitati npr. u ovom novinarskom tekstu.

Napomena 2: Slika je preuzeta odavde.