Pisanje za Web i Web tekstovi – Razlika između bloga i online vesti/magazina

Veoma interesantna diskusija o temi razlike između bloga i građanskog novinarstva me je podsetila da bi bilo uputno razgraničiti određene pojave koje se odnose na problematiku pisanja za Web i samog čitanja tekstova na Webu.

Praksa prebacivanja tekstova iz klasičnih medija na Web, kao i samo pisanje klasičnih novinara u Web okruženju, na prvi pogled ima veliki nedostatak korišćenja linkova u tekstu. Ovakav sistem korišćenja Weba za prenos novinarskih tekstova ide to takvih apsurda, da se u određenim klasičnim medijima (uključujući i ovdašnje) ZABRANJUJE (!) postavljanje adrese sajta (bez linkovanja), čak ako se u novinarskom tekstu pominje sam sajt. Obrazloženje za to je nemogućnost ovakvog tipa “reklamiranja” u nekim medijima.

Svrha linkovanja u tekstovima za Web

Sistemski posmatrano, linkovanje u samom tekstu daje dodatnu širinu i obuhvat obrađivane teme koju sam tekst ne može i ne treba da ima. Ovakav sistem obrade teksta za Web služi svrsi svima onima koji žele dodatne detalje o tematici koja se obrađuje u tekstu, ili o određenim detaljima u vezi sa tekstom koji bi originalni tekst odvukli od same suštine koju je on trebalo da postigne.

Linkovi koje autor teksta postavlja u sam tekst dodatno utiču na kredibilitet samog autora – što su linkovi adekvatniji, vremenom se poboljšava kredibilitet autora.

Postoje tri vrste linkovanja u tekstu:

  • Linkovanje postojećeg sadržaja na sajtu/blogu
  • Linkovanje konkretnog sadržaja na nekoj lokaciji van posmatranog Web sajta/bloga
  • Linkovanje neke Web lokacije (osnovna adresa sajta – www.linkovanisajt.com)

Adekvatnim linkovanjem postojećeg sadržaja na sajtu/blogu čitalac dobija mogućnost dodatnog “listanja” postojećeg sajta, a sa druge strane linkovani tekst dobija bolji rejting kod pretraživača (vidljiviji je za pretraživače) – ovo je posebno važno kod pisanja blogova.

Preporuka linkovanja nekog izvora van posmatrane Web lokacije jeste da se odabere konkretna Web stranica na kojoj se nalazi tematika zbog koje se odabrani izvor linkuje (tzv. referenciranje). Na ovaj način čitalac može direktno da nastavi proučavanje tematike, a ne da na datoj adresi sajta traži šta je autor teksta hteo na tom sajtu da pokaže.

Adekvatno linkovanje same Web logacije (osnovna adresa sajta/bloga) koristi se kod linkovanja na najbolji način samo onda kada se pominje sam sajt, a ne konkretni sadržaja na samom sajtu.

Pripremanje teksta za Web

Da bi se pomenute preporuke i sprovele u delo, potrebno je pri pripremi teksta zapamtiti sve linkove koji su i inače korišćeni da bi se tekst kreirao, i praktično odabirom najboljih lokacija već se dobija na kvalitetu linkovanja teksta.

Takođe, potrebno je istražiti sopstveni sajt/blog da bi se videlo da li postoje srodni tekstovi, i samo u slučaju da je tematika postojećih tekstova odgovarajuća, tada treba linkovati u samom tekstu postojeće stranice sa sopstvenog sajta/bloga na adekvatnim mestima.

Najbolji predlog koji se odnosi na biranje tekstova za linkovanje jeste početak istraživanja pri pisanju teksta, gde se kucanjem adekvatnih ključnih reči na pretraživačima dolazi do srodnih tekstova koji mogu ući u izbor linkovanja na adekvatnim mestima  tekstu, a inicijalno služa sa početnu pripremu teksta.

Savet: Kada jednom naučite da linkujete vaš tekst, to ne treba da radite sa “enormnom” količinom linkova, već sa izabranim brojem adekvatnih izvora koji govore u prilog napisanom sadržaju.

Kako korisnici čitaju blogove Vs. online vesti/magazini?

Ako niste znali, većina korisnika Interneta ne čita (!) već skenira online sadržaje – ko bi stigao da iščita svaku stranicu koju otvori 🙂

Postoje pravila pisanja u okruženju gde većina online korisnika skenira sadržaje, a ona se svode na obeležavanje bitnih ključnih reči, pisanje u tačkama (listama), bojenje ili zadebljavanje teksta […] i linkovanje.

Višegodišnja praksa čitanja online vesti i magazina, kada se uporedi sa višegodišnjim čitanjem blogova (kada čitalac bloga zna da se radi o blogu), govori da su komentari  sastavni delo pročitanog teksta, ali na potpuno drugačiji način kod blogova i kod online vesti/magazina:

  • U slučaju online vesti/magazina komentari se mogu posmatrati kao “oglasna tabla” – vi imate neki tekst, i nakon toga imate mišljenja čitalaca o datoj tematici.
  • Komentari u sklopu članka na blogu predstavljaju produžetak samog članka, jer veoma često kod kvalitetnih blogova komentari direktno utiču na poboljšanje kvaliteta posmatranog posta. Drugim rečima, članak na blogu se posmatra kao sam autorki rad blogera + komentari koji doprinose samoj postavljenoj temi.
  • Nekima sistem komentara na tekstove liči na sistem foruma, ali postoje veoma značajne razlike između komentara na neki tekst i komentarisanje na forumima.
  • Neformalan način pisanja na blogovima i prednost ovakvog pisanja u odnosu na formalan sistem pisanja vesti, vidi se upravo na blogovima novinara u sklopu news sajtova, kao što je npr. NYTimes.U poslednje (duže) vreme ovi blogovi su čitaniji od samih “formalnih” vesti.

Nekima ova tematika deluje banalno, ali upravo iz razloga podrazumevanja velikog broja stvari (u edukaciji se ništa ne podrazumeva) ljudi prave velike greške previđajući banalnosti…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (5 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +5 (from 5 votes)
Pisanje za Web i Web tekstovi - Razlika između bloga i online vesti/magazina, 10.0 out of 10 based on 5 ratings

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Autor teksta: Dragan Varagić, 15/11/2008, RSS

5 odgovora na Pisanje za Web i Web tekstovi – Razlika između bloga i online vesti/magazina

  1. garp says:

    Postoji i jedna mala “nepravednost” u svemu tome.A to je ajmo tako reći tržišna netransparentnost on line medija.Pri tome mislim ne na samo ne-linkanje na izvor koji je prilično prisutan već i na “krađu ” vijesti sa portala koji zapošljavaju više novinara(ovdje mislim na sajtove tipa index,javno i ostale ovog tipa).Dakle,čisti copy-paste koji bi se možda trebao i zakonski odrediti.Mislim da nije u redu da novinari koji istražuju i rade svoj posao budu jednostavno pokradeni i “sprženi” na sajtu tipa index koji zapošljava npr. dva web administratora te tako određeni sajt stvara marketinšku zaradu i veći broj posjetitelja zbog tzv. “aktualnosti” vijesti.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Draganva says:

    Da, to je veoma interesantno pitanje, ali se radi o sasvim drugoj priči – to je priča o promociji putem tzv. agregatorskih servisa. Radi se o odluci da li takvi servisi donose posećenost, u odnosu na deo teksta koji preuzimaju putem RSS servisa.

    Oni sajtovi/servisi koji preuzimaju cele tekstove su sasvim druga priča – to se može podvesti pod krađu autorskih prava.

    Obavešten sam da po tom pitanju u poslednje vreme novinska agencija Beta preuzima neke korake, i pravi dogovore sa vlasnicima onih sajtova koji imaju želju da slobodno rade i zarađuju sredstva u online okruženju.

    Što se tiče pisanja na blogovima, a naročito kombinacija blog postova sa komentarima, preuzimanje RSS sadržaja na druge sajtove i agregatore je blagodet za povećanje posećenosti…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Domaci portal http://www.ekapija.com ima sasvim solidno razradjen koncept sindikacije clanaka, to moze da se pogleda onlajn.
    Posto imam srece da sam full korisnik, znam da pored tih sadrzaja ima mnogo drugih koji donose dodatu vrednost, od saveta za investitore, dvojezicnih tekstova, tendera i konkursa do kurseva i seminara. Sasvim dovoljno za one koji su u poslu. Naravno, ugovori i dogovori su normalna stvar, tako da Ekapija prenosi i intervju dana iz dnevnih novina BIZNIS (http:www.biznisnovine.com) i vesti iz regiona…

    Sto se prenosenja teksotva tice po vazecem Zakonu o oglasavanju ako potpises odakle si preneo, sve je u redu, niko ne moze da te tuzi 😉

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. @Draganva: među ostalim elementima posta, posebno me je zainteresovao deo o “skeniranju” online sadržaja. Kako iskoristiti konstruktivno tu najčešće površnu pažnju posetilaca možete pogledati i na linku:
    http://www.copyblogger.com/the-10-second-rule/

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  5. sa godinu dana zakašnjenja, napisao sam i ja članak na ovu temu. Valjda se i reč infanta računa. Naime, skeniranje je glavni problem blogera. Citiram ‘ ko uspe da zadrzi korisnika posle 3 skrolovana, svaka mu cast.’

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.