Podsećanje: Kultura komunikacije na Internetu (i šire)

Svojevremeno sam pre jedno desetak godina napisao tekst na temu kulture komunikacije na Internetu, ali uglavnom sa aspekta nedozvoljenih – SPAM e-mail poruka. Juče u Politici iznanadio me je članak “Principi i doviđenja“, obzirom da se bavi tematikom kulture Web komunikacije sa aspekta odgovaranja po principima neutemeljenog vređanja, gde je priča otišla tako daleko da urednik istih novina ne uviđa razliku između slobode izražavanja i vređanja.

Naravno, i ovo je u kontekstu priče o tome da se izgleda stvarno negde i kod nekih izgubio osećaj za meru i za definisanu kategoriju izražavanja slobodnog mišljenja. Kod drugih se ponovo probudio sindrom koji se može videti u Skupštini Srbije – Narodni poslanici koji mogu reći šta god da im padne na pamet, i da za to ne odgovaraju – tzv. politikanstvo.

Na Webu situacija u poslednje vreme biva još gora neko u poslaničkim krugovima, obzirom da oni pričaju svašta bez posledica, ali se bar zna ko je to rekao, a ovde sve je više mesta gde se dozvoljava da neki anonimusi koji se skrivaju iza nekih “nadimaka” slobodno vređaju, naravno opet bez posledica.

Razlog zašto određene individue ulaze u varijantu neutemeljenog pisanja/pričanja jeste nesposobnost drugačije, kvalitetnije komunikacije sa nekim ko ima različito mišljenje od onog koji kritikuje. Tzv. ne poznavanje tolerantnog načina komunikacije.

Sloboda govora Vs. anarhija

Veoma bitan detalj u celoj ovoj “priči” je činjenica da oni što “brane” princip neutemeljenog vređanja individua, brane se pozivanjem na “slobodu govora“. Sloboda govora u kojoj ne postoje granice ili zakoni komunikacije, nalazi se u kategoriji aktivnosti koje je svojevremeno promovisao Alister Krouli (Aleister Crowley) kao uvod u njegovu “Knjigu laži” – “Čini sve što ti je volja, i neka ti to bude jedini zakon“. Ovo predstavlja osnovu Anarhije, tj. sistema u kojem ne postoji red i Zakon, već samo volja/akcija jačega, a svi ostali trpe i nemaju šta da kažu/urade povodom iživljavanja pojedinca.

To znači npr. ako neko poželi da može da siluje ili ubije drugu osobu – može, jer sam za sebe piše “zakone” ponašanja, naravno, bez ikakvih posledica.

Kvalitet komunikacije

Osnova kvalitetne komunikacije jeste utemeljeno odgovaranje u kontekstu tematike koja je na “tapetu”, a u zavisnosti od broja utemeljenih odgovora na datu temu, može se reći koliko je diskusija relevantna. Zašto relevantna, zato što takva diskusija ima nekog (saznajnog) smisla, tj. saznaje se autentično mišljenje individue, koje u sebi ne sadrži paušalne, nedokazive kvalifikacije, koje obično postoje da bi se neko jednostvno vređao.

Na kraju, evo jedne poslovice – “Poštuj druge na isti način kako bi želeo da drugi poštuju tebe“.