Dragan Varagic

Današnja vest o zahtevima EPS-a za povećanje plata (!), kao i štrajk Geodetskog zavoda zbog otpuštanja radnika, pokazaće da li ovdašnja Vlast iole ozbiljno shvata ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo!

U poslednjih x godina ne sećam se da sam čuo za informaciju da je neka ovdašnja Vlada uspela da ispregovara nešto sa nekim štrajčima, a naročito sa štrajkačima velikih Javnih preduzeća, što na kraju nije bilo u korist štrajkača.

“U Sindikatu EPS-a, koji okuplja 30.000 radnika, ranije su kazali da zahtevaju povećanje plata 20 odsto, da radnici dobiju po 5.000 dinara mesečno za topli obrok i regres u visini prosečne zarade u tom javnom preduzeću.”

Ne znam ko je ovde blesav, ili samo krajnje bezobrazan, ali zahtev nekog javnog preduzeća da pored striktno rečenog zamrzavanja plata u javnom sektoru od strane Vlade, preinači to u povećanje plata od 20 odsto…!

Na žalost, ja ne vidim nekoga u ovoj Vlasti ko će npr. istim štrajkačima lepo objasniti da ne mogu na takav način da traže povećanje plata – nismo više u socijalizmu (ali oni u takvim javnim preduzećima svakako jesu) – na osnovu čega se traži povećanje? Na osnovu potvrđivanja jačine monopola, ili zato jer im se može?!

Postoji jednostavno rešenje (nije jednostavno za one koji ne znaju kako to da sprovedu u delo) sa takvim autističnim kompanijama (sindikatima) – “Super, možete povećati plate i za četrdeset odsto, ali tek kada povećate produktivnost za 80 odsto. Drugim rečima – povećajte vašu produktivnost za čestrdeset odsto, pa ćete moći da povećate plate za dvadeset odsto!” Naravno, ovde postoji i detalj da se ta ista produktivnost može lako izmeriti, odnosno potrebno je obezbediti proces rada koji omogućuje jednostavno računanje produktivnosti radnika kroz sve njihove poslovne procese!

Ono što je u celoj ovoj priči krajnje problematično, to je činjenica da ako sada Vlada dopusti EPS-u ovakvo povećanje plata, eto nama pada investicija (i kreditnog rejtinga) zbog otkazivanja aranžmana od strane MMF-a, i eto nama još većih problema od onih koje smo imali prošle godine. Odmah će se zaređati i ostala slična javna preduzeća sa svojim pametnim zahtevima za povećanje plata na osnovu ničega!

“Ode mast u propast!”

Moj predlog je da ako Vlada Srbije popusti štrajkačima EPS-a njihovim zahtevima, momentalno posle toga Cvetković bi trebalo da podnese ostavku!

Na konferenciji Društva Srbije za odnose s javnošću u Subotici u oktobru prošle godine predstavio sam pojednostavljenu podelu online medija, kao i metodologiju izgradnje online poverenja, koji je predstavljen u ovom tekstu.

Inspiracija za kreiranje ove metodologije potiče iz serije predavanja kompanije Tipping Point Labs, a posebno deo koji se odnosi na kreiranje “online lanca vrednosti” (online value chain).

Aktuelna metodologija izgradnje online poverenja se razlikuje od prethodno predstavljene na pomenutoj konferenciji, iz razloga što u zavisnosti od vrste online nastupa i vrste organizacije, različiti elementi ove metodologije mogu biti postavljeni u različitim fazama razvoja online poverenja pojedinca ili organizacije. U ovom slučaju predstavljen je najopštiji primer metodologije izgradje poverenja, koji kombinuje razvoj Internet marketing i online PR strategije organizacije.

Da bi neki pojedinac, organizacija, proizvod ili usluga (brend) bio prihvaćen od strane korisnika, organizacija mora da izgradi poverenje korisnika u brend. Kada se izgradnja poverenja na Internetu posmatra sa aspekta kreiranja i implementacije pomenute strategije, možemo posmatrati sledeći okvir (framework) delovanja:

1. Kreiranje jedinstvene prodajne ponude – USP (Unique Selling Proposition) predstavlja osnovu kreiranja poslovno održive strategije organizacije  konkurentnom okruženju, koja za cilj ima definisanje jedinstvenih segmenata ponude organizacije na određenom tržištu (šta je to jedinstveno u ponudi što opredeljuje korisnika na kupovinu). Definisana jedinstvena prodajna ponuda je uvod u pravilno definisanje prodajne strategije.

2. Kako pružiti određenu vrednost korisniku (koja je to vrednost koju korisnik dobija određenim brendom)? – (Online Value proposition) Ovo je jedno od najbitnijih pitanja poslovanja čiji odgovor npr. omogućuje klasičnim trgovcima da ostanu u svom poslu, jer ako ne počnu da daju neku dodatnu vrednost prodaji (Value Added Resellers), ostaju u domenu promene vrednosti robe isključivo u odnosu na promenu njene fizičke lokacije (”Box Moving Business“). Upravo je zavisnost od različitih načina predstavljanja vrednosti brenda korisniku presudna za izgradnju njegovog poverenja u brend.

U zavisnosti od toga da li organizacija ima veći problem da definiše šta je njihova jednistvena prodajna ponuda (Unique Selling Proposition – USP), ili koja je to vrednost brenda koja opredeljuje korisnika (value proposition), u tom kontekstu se stavlja fokus ili na to šta se uopšte prodaje, ili koja je to vrednost koja korisnika opredeljuje za posmatrani brend.

3. “Osluškivanje” – (Listening) Istraživanje privredne grane i konkurencije na Internetu, pronalazak adekvatnih online medija i uticajnih pojedinaca iz struke, kao i njihovo sistemsko praćenje predstavlja jedan od najbitnijih zadataka u sagledavanju mogućnosti organizacije n Internetu. Najbolja preporuka u usvajanju načina komunikacije putem različitim online medija jeste primarno “posmatranje/slušanje” na koji način pojedini online mediji funkcionišu, da bi se došlo do toga na koji način upotrebiti određenu vrstu online medija za potrebe organizacije.

4. Demonstracija vrednosti koju pruža brend – (Demonstration Value – “Do not claim – Demonstrate!”) Internet omoguće veoma jednostavne načine demonstracije vrednosti brenda, što je jedan od najkvalitetnijih načina kreiranja poverenja od strane javnosti. Za razliku od tehnika promocije u kojoj organizacija tvrdi da brend ima određenu vrednost (”Mi smo najbolji, najpametniji, najpovoljniji…”), ako vrednost stvarno postoji, online okruženje omogućuje jednostavno demonstriranje te vrednosti putem sopstvenog Web sajta, bloga ili nekog odabranog sopstvenog drušvenog medijuma – predstavljanjem adekvatnog sadržaja (content), mogućnostima prilagođenja jedinstvenim potrebama korisnika (customization), online zajednice (community), jednostavnost ostvarenja upotrebne vrednosti (convinience), mogućnost velikog izbora varijacija proizvoda/usluga (choice), umanjenje cene u odnosu na povećanje prednosti (cost reduction).

5. Potvrda vrednosti kroz dijalog sa korisnicima – (Conversation Value) Kada postoji jasno isplanirana strategija definisanja i demonstriranja vrednosti koje brend pruž korisnicima, dodatni pozitivni efekti po organizaciju omogućeni su vođenjem dijaloga sa korisnicima putem jednostavnih tehnika koje su omogućene kroz društvene medije koje korisnici upotrebljavaju.

Demonstracija vrednosti brenda i potvrda vrednosti brenda kroz dijalog za posledicu imaju povećanje kapitala koji stvara kvalitetno korišćenje društvenih medija, a taj kapital je manifestacija izgrađenog poverenja. Praksa pokazuje da je moguće nezavisno koristiti demonstraciju vrednosti brenda ili samo konverzaciju da bi se došlo do povećanje poverenja u brend, ali korišćenjem obe tektike dobijaju se snažniji i potpuniji efekti uspostavljanja, unapređenja i održavanja poverenja.

Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:

• Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese.
• Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao!
• Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim  efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti!
• Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnost kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni.
• Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima.
• Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu.
• Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje  Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.

Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.

Pre neki dan čuo sam za zanimljiv projekat – PodeliTroskove.rs, koji ima za cilj podelu troškova putovanja između vozača vozila i putnika. Na ovaj način moguće je i u ovim krajevima značajno uštedeti na putovanju, a kako autor projekta Nenad Birešev kaže, u zemljama EU ovakvi servisi se pretežno promovišu u cilju smanjenja zagađenja životne sredine (manje vozila sa jednom osobom).

Kada se uzme u obzir činjenica da kod nas prosečne cene međumesnih autobuskih karata za jednu osobu u dva pravca imaju veću cenu u odnosu na prosečnu vožnju dve osobe u kolima (uključujući i troškove putarine), tada je logično da već sa jednim dodatnim putnikom u vozilu koji deli trošak puta, ovakav tip vožnje je mnogo udobniji i isplativiji od vožnje autobusom.

Igrom slučaja išao sam u poslednje vreme 2-3 puta autobusom na relaciji između Novog Sada i Beograda, i ustanovio sam da je isplativije ići sam vozilom (potrošnja ispod 5,5l/100 km dizel) nego da plaćam autobusku kartu, i pride stižem samo do Autobuske stanice u BG ili NS.

Ovakvu logiku su određene osobe veoma lepo iskoristile za dodatnu zaradu, pa putem pomenutog servisa su u mogućnosti da zarade time to voze firmino vozilo sa plaćenim troškovima puta (gorivo + naplatne rampe), a iste “troškove” podele sa još tri osobe.

Računica je jednostavna:

Ako npr. uzmemo relaciju između NS i BG, troškovi puta su uglavnom ispod 20 EUR (sem ako ne vozite vozilo sa velikom potrošnjom), pa ako idete na put 3 puta nedeljno – to je mesečno 240 EUR dodatnih prihoda… Čuo sam za osobu koja na ovaj način mesečno ima dodatni prihod od 150 do 200 EUR.

A o uštedama onih koji dele troškove ne mora se posebno govoriti…

Pregledao sam najčitanije tekstove iz ove godine na ovom blogu (na listi najčitanijih tekstova ima određeni broj onih koji su već godinama veoma čitani, ali njih nisam uzeo u obzir), i evo liste top 10 prema broju jedinstvenih čitalaca:

1. LifeStreaming in Action: Interactive Reality Show by Aurora & Blogowski je najčitaniji blog post iz 2009. g. Ovo izgleda pokazuje da reality show varijante ipak privlače najveću pažnju…

2. Ekskluzivno: B92 na tržištu online Nekretnina – MojKvadrat.rs – Ekskluziva prolazi, naročito kada se govori o nokome, ili nečem poznatom, kao što je u ovom slučaju B92.

3. Domaći Facebook pedofil u klasičnim medijima – Klasična vest iz oblasti negativnog korišćenja Interneta definitivno privlači pažnju.

4. Najuspešnije e-biznis firme u Srbiji za 2008. g. – Drago mi je da ovaj tip tekstova zauzima visoko mesto po posećenosti, što i nije toliko čudno obzirom da se radi o postu tipa top liste, što korisnici inače “voledu”, a ta lista do tada nije bila objavljena.

5. Twitter RT-mania i nerazumevanje istog dokazuje koliko je interesovanje za Twitter.

6. Q-Voucher – Domaći PayPal-like (e-wallet) sistem naplate preko Interneta pokazuje da je korisnicima domaćeg Interneta (koji posećuju ovaj blog) ipak veoma bitno da proradi to veći broj sistema online naplate.

7. Nova uspešna viralna kampanja – VestiSrbija.com – opisuje stvarno interesantan fenomen koji je jedno od dešavanja što je obeležilo Internet dešavanja u 2009. – kampanja VestiSrbija.com.

8. Efekat “Susan Boyle” – pokazuje da je uvek interesantno pisati o događajima koji interesuju generalnu javnost, a ova žena je definitivno obeležila 2009. g.

9. Content Marketing – Karika koja nedostaje – napokon neki ozbiljniji stručan tekst, i drago mi je da se radi o oblasti koja će obeležiti narednu dekadu online promocije.

10. Studija slučaja Positive.rs: Integralni pristup online nastupu organizacije – veoma mi je drago što se ova studija slučaja našla među deset najčitanijih članaka iz 2009. g.

Hvala Draganu Babiću na ideji.