Dragan Varagic

Pre nekoliko godina razmišljao sam o tome da napravim neki priručnik na temu da postoji pretraživanje Interneta van Google-a, a u praksi edukacije sam došao do saznanja da je možda bolje prvo objasniti šta se sve može i na koji način pretražiti preko samog Google-a, pa onda eventualno ići dalje…

Ovaj tekst možete shvatiti kao kratak podsetnik na temu kako bolje iskoristiti postojeće prednosti pretraživanja putem Google-a, u zavisnosti od toga šta hoćete da pronađete (članak se ne bavi drugim servisima koje Google nudi).

Osnove pretraživanja

Generalno posmatrano, postoje dve osnovne vrste pretraživanja Interneta:

1. Pretraživanje putem ključnih reči ili fraza (ono za čega se Google primarno koristi kao pretraživač)

2. Pretraživanje putem kategorija – Direktorijumi (od opštih ka pojedinačnim kategorijama) – kao što su to npr. servisi http://dir.google.com/, http://dir.yahoo.com/ ili kod nas http://www.krstarica.com/lat/katalog/Biznis_i_ekonomija/, http://www.globalnoselo.com/, itd.

više… »

Početkom 2009. g. (pre samo 1.5 godina) nije se puno u ovim krajevima razmišljalo o korišćenju Interneta sa aspekta ozbiljnijeg shvatanja njegovih prednosti u oblastima unapređenja prodaje, promocije i upravljanja reputacijom organizacije. Sada je situacija drugačija i sve je više firmi koje realno interesuje maksimalno iskorišćenje potencijala Interneta.

Online komunikacija nije samo PR, ali ni marketing aktivnost!

Sve navedene oblasti nalaze se u domenu online komunikacije (i prodaja i promocija/oglašavanje i PR aktivnosti). Problem nastaje onog momenta kada ova oblast (kao zbir veoma različitih oblasti) počne da se svojata od strane pojedinih struka/sektora/agencija/profesionalaca:

• Kod jakih marketinških/prodajnih odeljenja u kompanijama (marketingškim agencijama i kod marketinških profesionalaca) veoma često se dešava da su sve aktivnosti online komunikacije u domenu marketinga, pa tako se i pojavljuju termini tipa “Inbound Marketing“, “Social Media Marketing”, itd. kroz koje se pokušava na sistemskom nivou “prisvojiti” kompletna (ili skoro kompletna) aktivnost online komunikacije organizacije.
• Ako je u organizaciji “jača” PR strana (PR agencije, PR profesionalci), u najnepovoljnijem slučaju se dešava da se osobe iz oblasti PR-a (korporativnih komunikacija) neprimereno mešaju u oblast oglašavanja (ili šire – advertajinga), ili još gore – da krenu sa mešanjem i u sam proces prodaje.

U sadašnjim uslovima krize, većina kompanija ide u pravcu osnaživanja prodajnih aktivnosti, i sa tog aspekta obično se sve aktivnosti online komunikacije stavljaju u funkciju prodaje. Uostalom, sve aktivnosti organizacije za krajnji cilj bi trebalo da imaju poboljšanje poslovnih rezultata, ali ono što jeste problem je kako definisati šta i na koji način raditi u online okruženju da bi zadati efekti online aktivnosti bili što bolji.

Iz navedenih razloga, najbitniji segment osvarivanja pozitivnih rezultata u online okruženju jeste sistemsko definisanje onoga (1) šta treba da se radi, (2) ko to treba da radi, i (3) na koji način to treba da radi. Odgovor na ovo pitanje bi trebalo da predstavlja definisanje generalne strategije online komunikacije organizacije, koja bi u idealnom slučaju trebalo da objedinjuje na sistemskom nivou prodajne, marketinške i PR aktivnosti organizacije.

Da li je strategija online komunikacije jednaka sa strategijom komunikacije putem društvenih medija?

Ako se pogleda na koje sve načina organizacija komunicira putem Interneta (generalni pregled online komunikacije, vrste online medija 1, vrste online medija 2), obzirom da na prvi pogled društveni mediji dominiraju sistemima online komunikacije, čak se i na svetskom nivou veoma teško mogu pronaći objedinjeni sistemi definisanja online komunikacije, već se u poslednjih nekoliko godina fokus postavlja na strategiju komunikacije putem društvenih medija (analiza pristupa kreiranju strategije, prikaz šablona za kreiranje strategije).

Postoji više razloga za ovu pojavu: društveni mediji su u trendu (ide se ka specijalizaciji prema komunikaciji putem društvenih medija), različite vrste profesionalaca se bave oblastima prodaje, marketinga i PR-a; a i preovlađujuće je i (veoma pogrešno) mišljenje da se ne treba dodatno baviti poznatijim tematikama online komunikacije.

više… »

Pronađite još negde pare, sem u advertajzingu!

Veoma se često dešava da sam u situaciji kada objašnjavam (uglavnom studentima, na žalost) da kada kreirate Web projekat koji bi praktično trebalo da donosi zaradu isključivo od prodaje banera (advertajzing model zarade), morate znati da se nalazite u “polju gde se raspodeljuju mrvice”.

Gornja slika pokazuje raspodelu sredstava na tržištu oglašavanja (SAD) između top 50 sajtova u periodu od 8 godina. Sa dijagrama se može videti da 10 najposećenijih sajtova u proseku uzme 80 odsto para od tržišta oglašavanja, a da top 50 sajtova uzme dodatnih 10 odsto. Svima ostalima preostaje onih 10 odsto sredstava (postavlja se pitanje koliki je udeo u tržištu oglašavanja prvih 1.000 sajtova). Ovakva raspodela je slična na svim tržištima oglašavanja (i u Srbiji), a broj sajtova koji ulazi u 90 odsto raspodele kolača oglašavanja zavisi od razvijenosti tržišta (broj kvalitetnih Web sajtova) – što je manji broj kvalitetnih sajtova, manji broj sajtova uzima veći kolač tržišta.

više… »

U poslednjih nekoliko dana desila su se dva skupa u Beogradu u vezi budućnošću medija – “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji” i Panel o budućnosti onlajn medija i ulozi novinara. Zbog poslovnih obaveza nisam bio u situaciji da participiram na bilo koji način tokom ovih skupova, ali hteo bih da dam svoj doprinos (subjektivno mišljenje) na temu pitanja svih pitanja na ovim skupovima – kako naplatiti posećenost sajtova online medija (bilo da se radi o sajtovima klasičnih medija, ili “čistih” online medija)?

više… »

U razgovorima sa potencijalnim klijentima i u radu sa postojećim klijentima,  primetio sam da u kompanijama/organizacijama u kojima postoji izražena advertajzing/PR aktivnost, postoji veoma važan faktor usvajanja strategije komunikacije (advertajzing ili PR), koji se oslanja praktično isključivo na razmišljanje o komunikacionim aktivnostima na nivou pojedinačnih kampanja.

Ako se u takvim organizacijama odmah na početku uvođenja strategije komunikacije putem društvenih medija (ili šire – sistema online komunikacije) ne predoči veoma važna komponenta kontinuiranog sistema dvosmerne komunikacije putem Interneta, veoma često se dešavanju problemi u samom radu zaposlenih na Internetu u advertajzing i PR odeljenjima, obzirom da uobičajeni sistem razmišljanja o komunikacionim zadacima na nivou kampanja nikako nije u skladu sa kontinuiranim angažmanom putem online medija.

Kombinacija kampanja i kontinuirane online komunikacije

Jedna od najbitnijih razlika u komunikaciji putem Interneta i putem klasičnih kanala komunikacije jeste u činjenici da Internet omogućuje najbolje iskorišćenje efekata raznorodnih kanala online komunikacije isključivo na osnovu kontinuiteta komunikacije organizacije u online okruženju.

Smisao kontinuiranih aktivnosti online komunikacije leži u činjenici da su korisnici Interneta i pre pojave organizacije na Internetu okupljeni u raznorodnim online zajednicama. Kvalitetan nastup organizacije na Internetu podrazumeva ulazak organizacije u određene online zajednice, i sticanje poverenja članova odabranih online zajednica u organizaciju, što se isključivo postiže aktivnošću predstavnika organizacije u datim online zajednicama.

Kako se poverenje ne može steći odmah (u kratkom roku), to znači da nije moguće kreirati strategiju online komunikacije organizacije isključivo kroz sistem kreiranja određenih online kampanja, jer kampanje po definiciji imaju svoj precizan početak i kraj.

Jedini način kako se kreira održiva strategija online komunikacije jeste  uspostavljanje i vođenje kontinuiranih aktivnosti organizacije u online okruženju sa ciljem sticanja i porasta poverenja korisnika Interneta, i uporedno projektovanje i sprovođenje pojedinačnih kampanja koje se nadovezuju na kontinuirane online aktivnosti organizacije.