Dragan Varagic

Veoma interesantan članak o alatima za lakše praćenje i filtriranje vesti preko Twittera donosi i određeni broj online alata koji se mogu lepo prilagoditi ovdašnjoj statusferi, a generalno su veoma korisni i za novinare (via @cybersoc).

Personalizovano filtriranje Twitter-a

Najviše od datih alata za personalizaciju praćenja vesti preko Twitter-a koristim TwitterTim.es. Primer mog naloga na ovom servisu možete videti ovde.

više… »

Jedan od najinteresantnijih blogera koji je počeo (počela) sa svojim blogovanjem pre nekoliko meseci jeste definitivno Vera – Džepna Venera (@verkic).

NikiBGD kaže o Veri:  ”Inspirativno je videti da neko ulaže toliko truda i kreativnosti u ovakve blogpostove i vrstu komunikacije. Ti si nam živ dokaz da Web nije bezličan i asocijalan.”

Deda kaže: “Moram priznati da se divim Verki na svemu…”

Dijica kaže: “Inače, ovo što si napravila od svog bloga, za ovako kratko vreme, a čitala sam prve postove odmah po objavljivanju, mene ostavlja bez teksta. Džepna drugarice Venero, razbila si nas, svaka čast…”

Dragan Radović joj kaže: “Jedno ogromno HVALA za sve što činiš u ovoj našoj velikoj – maloj Internet družini i na Twitteru!”

Slavko Ilić kaže: “U razgovorima sa ‘online ljudima’ sve češće pominjemo tvoj blog…”

[...]

Navedeni citati se mogu pronaći u komentarima na Verine blog tekstove. Nigde ista Vera ne traži od svojih blog posetilaca da je na ovakav način nagrađuju, ali njeni čitaoci to konstantno čine. Zašto?

Zato što Vera u svojim online tekstovima kobinuje znanje prenosa misli pisanjem, veliko životno iskustvo, šarm, kreativnost i ne-sebično davanje specifičnih znanja koja je i sama “pokupila” po domaćem Internetu.

Posebnu vrednost njenom blogu daje predstavljanje pojedinačnih blogova (#PratiBlogere), i blog postova u kojima objašnjava Twitter kroz prikaz zanimljivih blog postova u datoj nedelji – #PratiPetak. Ovi prikazi pokazuju sate koje vera provodi (stvarno) čitajući ovdašnje blogove, i prikazivajući svima koji su zainteresovani kako da pronađu nešto što ih interesuje iz regionalne blogosfere.

Sama Vera kaže o tome: “U glavu mi sinu ideja, dobra ili ne videćemo, ali sigurna sam  da će mnogima pomoći kako bi lakše došli do svih onih saznanja do kojih sam i ja došla, a koji nemajići nalog na twitteru nemaju mogućnost lako i brzo doći do zaista dobrih blogova. Meni su blogovi osnova za učenje, a da li će biti i Vama pa saznajte.”

Drago mi je da sam svojevremeno preko Twittera skrenuo pažnju na Veru sa tweetom “Dečko, ako nećeš ići do kraja nemoj ni započinjati”

A sve što možete videti i čuti o Verinom blogu traje od novembra prošle godine!

U poslednje vreme sve češće pronalazim tekstove u kojima se eksplicitno tvrdi da nova znanja iz oblasti online komunikacije objedinjuju aktivnosti iz oblasti marketinga i PR-a. Praksa pokazuje da veoma mali broj osoba koja je ili u marketingu, ili u PR-u može adekvatno da obavlja zadatke iz obe oblasti, jer je pitanje kako to izvesti, obzirom da predstavnici obe struke u ogromnoj većini imaju inače probleme sa svojim strukama u online okruženju.

Poznajem veći broj osoba koje veoma uspešno vode odeljenja za korporativne komunikacije, koje objedinjavaju PR i marketing aktivnosti (neki to zovu MPR), što dokazuje da je moguće objediniti ove dve funkcije na smisleni način, jedini je problem u tome što se uglavnom radi o pojedinim osobama. Većina osoba iz ovih struka je suviše u spostvenoj struci (i to uglavnom površno, na žalost), što znači da tek treba da stasaju nove generacije koje će ozbiljnije ući u tematiku kompanijske komunikacije (objedinjavanje funkcija marketing i PR-a na smislenom/održivom nivou).

Aktuelni problemi kompanijske komunikacije

U zavisnosti od toga ko je taj/ta koji definiše neke aktivnosti u vezi kompanijskom komunikacijom, imamo čest slučaj da se novi termini “izvrću” u korist jedne od struka, ili se predstavnici jedne struke “mešaju” neadekvatno u posao druge struke. Primeri:

• Veoma važna oblast Content Marketing ili Inbound marketing, u sebi sadrži odrednicu marketing, iako se radi o strategijama koje se odnose na kreiranje i plasiranje sadržaja, što je u osnovi struke odnosa s javnošću.
• U velikom broju kompanija gde postoji podela na marketing i PR sektor, aktivnosti oko Facebook-a “otima” sektor marketinga, jer je to npr. “fancy”… Ako se izuzme oglašavanje na FB, sve ostale aktivnosti su u domenu posla odnosa s javnošću.
• Osobama iz oblasti odnosa s medijima (kao i za one koji rade oglašavanje – obe oblasti dominantno su u fokusu kompanija, a ne celokupna oblast marketinga i PR-a) veoma teško “pada” da posmatraju efekte svojih aktivnosti groz statistike posećenosti sajta, na nivou eksplicitnih faktora ostvarivanja ciljeva i prodaje, jer za to inače nemaju potrebu.
• Imao sam jednom prilikom interesantan primer jednog sponzora na Pretraga.co.yu sajtu koji je pokušavao da me ubedi kako bi bilo veoma dobro da u svom email časopisu stavim njihov tekst na temu novog pakovanja nekog njihovog proizvoda. Treba izgraditi osečaj o tome šta je vest, a šta ne.

Činjenica je da se već sada sve više objedinjuju marketing i PR aktivnosti (naročito na Internetu). Smatram da je potrebno poznavati obe oblasti dosta dobro, i imati dosta iskustva iz marketinga i PR-a da bi se ovakve aktivnosti zajedno obavljale dovoljno kvalitetno.

Mislim da ćemo u narednom periodu imati sve veće probleme u raspoređivanju MPR aktivnosti, naročito u segmentu preuzimanja PR poslova od strane marketinških odeljenja, iz prostog razloga što će u narednih deset godina (budžetska) dominacija aktivnosti oglašavanja ustupiti mesto različitim PR aktivnostima.

Šta vi mislite o ovoj tematici?

Jedana od najvećih opštih nepoznanica prilikom kreiranja Web sadržaja jesu razlozi zašto bi bilo potrebno postavljati neke linkove u tekst, i koje linkove postavljati. Takođe, veoma često mi se dešava da značajan broj osoba postavlja pitanje mailom ili direktno na komentarima mog bloga po principu: “Hej, ovde ima suviše linkova u tekstu, nemam vremena da pogledam sve to, što toliko linkova?”

Veliki broj osoba zbog nedostatka vremena i zbog ne-poznavanja tehnika brzog čitanja online tekstova (tzv. skeniranje tekstova), nije u stanju da pročita veliki broj sadržaja o tematici koja je čak i veoma interesantna čitaocu (o načinima skeniranja tekstova pisaću drugom prilikom).

Do nedavno nisam znao da bez obzira na činjenicu što je veliki broj online tekstova linkovan (poseduje linkove u tekstu), veliki broj osoba nema saznanje o tome čemu služe ti linkovi kada su sami u poziciji da pišu tekstove. Ovo naročito važi za urednike i novinare (a o predstavnicima PR struke da ne pričamo), i iz tog razloga stvorena je čitava oblast – Link Journalism, koja se obraća novinarima da im objasni koji smisao linkovanog teksta.

Smisao postavljanja linkova u tekstu

Pisanje teksta na Webu, za razliku od klasičnog teksta, omogućuje značajno obogaćivanje informatija o tematici članka, upravo korišćenjem veza (linkova) do tekstova (audio, video, grafičkih, i ostalih vrsta sadržaja) daju se čitaocu dodatne informacije o obrađivanoj tematici, za koju nema mesta u tekstu, ili bi trebalo praviti dodatni tekst, i sl.

Veze u tekstu se mogu praviti sa online sadržajima koji su bili inspiracija ili su korišćeni kao materijal za kreiranje samog teksta, kao i što je sasvim uobičajeno linkovati sopstvene tekstove (tekstove sopstvenog medijuma) koji su u vezi sa aktuelnim tekstom (dodatno pojašnjavaju aktuelni tekst).

više… »