Dragan Varagic

“Na Facebooku su svi vaši prijatelji iz srednje škole. Na Twitteru – ljudi za koje biste htjeli da su išli s vama u školu.”

Ako ste čitali tekst u kojem se pominje ovaj citat, možda ste primetili na kraju teksta (druga stranica) da je određeni (ne mali) broj participanata u pomenutom tekstu naveo kao zanimanje (ili jedno od zanimanja) – Community Manager.

Community Manager (menadžer online zajednica) aktivno prati (monitoring), učestvuje (participacija) i angažuje druge osobe (animiranje) u online zajednicama. Sa druge strane, Community Manager (”komjuniti menadžer“) bi trebalo da zna kako se kreiraju i održavaju online zajednice u vezi sa potrebama organizacije za koju nastupa.

Community Manager je operativna funkcija u organizaciji, za razliku od funkcije  Chief Social Media Officer ili Social Media Director, koje su upravljačke funkcije (tzv. “inokosni organi”).

U osnovi, posao community manager-a je da priprema, prilagođava i plasira različte vrste odgovarajućih sadržaja na odabrane društvene medije (ne samo Twt i FB), da ulazi u dijalog i preusmerava konverzaciju na odgovarajuće osobe iz organizacije koju zastupa, kao i da kreira sopstvene online zajednice sa osobama koje su zainteresovane za dijalog (ne puko skupljanje kontakata – “filatelija“).

više… »

Pre devet dana postavio sam na svoj blog besplatan servis Tynt.com koji omogućuje praćenje onih sadržaja koji se kopiraju sa vašeg sajta – bloga. Praktično, ovaj servis je uveo praćenje interakcije sajta sa korisnicima na nivou njihovog interesovanja za preuzimanje delova sadržaja sa sajta.

Prema ovom servisu, u tih devet dana bilo 95 kopiranja sadržaja, od čega je 13 puta kopirana neka slika, 31 put su korisnici iskopirali neku frazu za pretraživanje na pretraživačima (Search Copies – kopirano manje od sedam reči), dok je 51 put kopiran tekst za preuzimanje u nekim drugim tekstovima – na nekom sajtu, ili van nekog sajta (Attributed Copies – kopirano više od sedam reči).

više… »

Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili se radi o online biznisu, za koji su pre mog početka rada već uložena značajna sredstva. Sa druge strane, imao sam prilike da pričam sa online preduzetnicima koji su uložili godine rada i dosta sredstava u razvoj nekog online posla/projekta.

U obe vrste slučajeva praksa pokazuje da je potrebno između godinu dana do tri godine da nadležni projekta/biznisa shvate tačno šta je sve potrebno dodatno uraditi (ili kako je trebalo nešto uraditi na početku Internet projekta) da bi se poboljšale poslovne performanse.

Ili inicijalna sredstva ili vreme!

Problem je u tome što se kod ovakvih tipova poslovanja (preduzetnik bez određenih znanja o tome kako se posluje, ili kako se kvalitetno koristi Internet u poslovne svrhe) obavezno dešava to što bi se uštedelo značajno vreme i sredstva,  da je od samog početka projekta/posla postojalo određeno znanje o tome kako se radi posao na Internetu (Internet prodaja, promocija, komunikacija).

Kod usvajanja sistema poslovanja/promocije/komunikacije preko Interneta postoje samo dva načina dolaženja do “formule uspeha” u poslu:

• Potrebno je biti u online poslu između godinu i tri godine da saznate sve što je potrebno da biste online biznis radili kako treba (iskustvo).
• Potrebno je imati dovoljno inicijalnih sredstava da biste “kupili” iskustvo koje vam skraćuje period dok ne dođete do potrebnog iskustva u online poslu.

više… »

Event-Based Social Networks (EBSN) ili društvene mreže zasnovane na događajima na prvi pogled liče na Lokacijske društvene mreže (Location-Based Social Networks – LBSN), i na društvene platforme za najavu događaja (npr. Upcoming.org ili domaći Plakatt.com), ali u osnovi se radi o društvenim mrežama zasnovanim na diskusijama oko određenog događaja (ne morate biti na samom događaju da biste ga komentarisali, i ne radi se samo o pregledu postojećih događaja).

Trenutno najpoznatije platforme ovog tipa društvenih mreža su HotPotato (članak), Tunerfish i Miso (Google je glavni investitor).

više… »

Prošla godina u Srbiji na planu razvoja e-trgovine je bila u znaku aukcijskih sajtova, dok je ova godina definitivno obeležena pojavom većeg broja sajtova posvećenih grupnoj kupovini.

Razgraničenje pojmova

Praktično svi ovdašnji sajtovi iz oblasti koja se naziva Social Commerce (bukvalno prevedeno društvena trgovina – bolje, grupna trgovina) su praktično Web lokacije koje okupljaju grupe pojedinaca da bi povoljnije kupili proizvode koji su na ponudi, uz mogućnost ostvarivanja velikog popusta ako određeni broj osoba kupi određeni poizvod.

Drugim rečima, u ovim krajevima počinje da se razvija jedan segment grupne trgovine, pod nazivom grupna kupovina – nedostaje deo koji se odnosi na grupnu prodaju.

U svim varijacijama grupne trgovine osnova poslovne logike su uštede – ili na strani prodavaca, i/ili na strani kupaca. Ovo je upravo i razlog zašto je ovaj vid trgovine veoma perspektivan, ali ne svima koji bi želeli da naprave ovakve sajtove! Za ospeh ovakvog poslovnog modela potreban je kritičan broj korisnika (kupaca, prodavaca, ili i kupaca i prodavaca).

Trend grupne trgovine se veoma brzo preselio iz svetskih aktuelnih trendova u ovdašnje okruženje, iz prostog razloga što se radi o potencijalno veoma dobrom poslovnom modelu, jer je u osnovi poznat i potreban kupcima – kako nešto kupiti što jeftinije.

Koncept grupne kupovine postoji inače na Webu u različitim oblastima, gde se određeni broj osoba spontano okupi da bi povoljnije kupili neki proizvod (osnovna karakteristika ekonomije obima u kojoj živimo). Takođe, drugi sinonim koji se u ovom slučaju često koristi jesu grupni popusti, ali ovaj vid prodaje je još češći u svetu van Interneta, pa ga iz tog razloga nije zahvalno koristiti u vezi sa grupnom kupovinom na Internetu.

Trend pojave sajtova za grupnu trgovinu omogućuje da se na jednom mestu specijalizuje sistem ponude i potražnje po principu participacije većeg broja učesnika u trgovini, na osnovu interesa, saradnje i dobrovoljnosti (društvena komponenta trgovine).

više… »