Dragan Varagic

Etika je nauka koja se bavi izučavanjem morala, kao i pojmovima dobrog i ispravnog. Etika u poslovanju se obično formalizuje uspostavljanjem etičkih kodeksa u kompanijama. Jedan od poznatijih primera uspostavljanja etičke prakse u poslovanju jeste pokret “Fer trgovina“.

U osnovi, win-win (”svi dobijaju”) koncept poslovanja oslanja na posmatranje poslovnog partnera ili klijenta na taj način da “ne gubi nešto time što ja dobijam”. Suprotan koncept se kod nas popularno naziva “gaženje po leševima” gde je samo bitno “šta ja dobijam, bez obzira koliko druga strana gubi”.

Potrebno je dobro zapamtiti da ako hoćete neki posao da radite duži vremenski period, to se uspešno izvodi isključivo poslovanjem po principima najbolje prakse za sve sudeonike u poslovnom procesu (etičko poslovanje u organizaciji i van organizacije). “Možete varati jednu osobu jednom ili dva puta, više osoba jednom ili dva puta, ali ne možete varati sve osobe uvek”!

više… »

Došao sam u posed fotokopije zvaničnog dokumenta Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, sa potpisom pokrajinskog Sekretara Zoltana Jegeša na temu odgovora na pitanje o stručnoj premi osoba koje završe specijalističke strukovne studije.

Dokument je zaveden u Pokrajinskom sekretarijatu pod brojem: 106-612-00091/2009-03, što se može proveriti u Sekretarijatu na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Prema ovom dokumentu “lice sa završenim specijalističkim strukovnim studijama stiče visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, i u pogledu zasnivanja radnog odnosa prema odredbama Zakona o imenima i dopunama Zakona o državnim službenicima (…) izjednačeno je sa licima koja su završila diplomske akademske studije – master i specijalističke akademske studije, odnosno koja su stekla visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.”

Postojeći dokument implicira nekoliko zaključaka:

• Trogodišnje akademske ili strukovne osnovne studije ne mogu se smatrati studijama drugog stepena, odnosno ne mogu biti studije koje se prema starom Zakonu o visokom obrazovanju u nekim institucijama računaju kao studije sedmog stepena.
• Sedmi stepen stručne spreme u svim organizacijama gde još nije uveden sistem sa tri stepena stručne spreme važi za završetak (diplomu) svih novih tipova studiranja od najmanje četiri godine, sem za doktorat.
• Veoma je verovatno da će se razlike između tipova studija drugog stepena, koje se mogu videti u predlogu okvira kvalifikacija, detaljnije definisati sa nekim  novim izmenama definicija stručne spreme – jednom.

Pre čitanja ovog teksta ukazao bih na nekoliko napomena:

• Preporuka je da se ovaj tekst čita sa pauzama između pod-naslova.
• Ako se kojim slučajem osetite prozvani zbog nečega što je napisano u tekstu, ili mislite da nešto napisano ima veze sa vama – budite sigurni da to 100 odsto nije slučaj. Ako se prethodno desi, ozbiljno se zapitajte zašto je to tako.
• Određenim ciljnim populacijama ovaj tekst će proizvesti  bes, anksioznost ili veliku ravnodušnost…

  više… »

Pre nekoliko dana je na Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu zvanično stiglo obaveštenje Akreditacione komisije da su uspešno akreditovani svi studijski programi specijalističkih strukovnih studija sa Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment. U sklopu ovih programa akreditovane su jednogodišnje i dvogodišnje specijalističke strukovne studije iz oblasti e-poslovanja.

Nezvanična informacija o “prolasku” ovih studijskih programa je dobijena negde u decembru mesecu, ali sada postoji i zvanični dokument koji formalno potvrđuje akreditaciju ovih studijskih programa.

Koncepcija dvogodišnjih specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja zasniva se na tzv. e-biznis koncentraciji predmeta na prvoj godini studija, koja se može posebno završiti u formi jednogodišnjih specijalističkih strukovnih studija. Studenti mogu nakon prve godine nastaviti i drugu godinu specijalističkih strukovnih studija u formi osnovnih menadžment predmeta. Očigledno je da se na ovaj način potencira MBA karakter studiranja, koji će se formalno ozvaničiti onog momenta kada se to formalizuje u Zakonu o visokom obrazovanju.

Na ovaj način, studenti su u mogućnosti da dobiju dve diplome – za jednogodišnje i/ili dvogodišnje strukovne specijalističke studije (nije obavezno završiti dve godine specijalističkih strukovnih studija). Dvogodišnje specijalističke studije iz e-poslovanja kreirane su po sadržini i formi kao MBA studije, i studenti će nakon završetka ovih studija dobiti MBA diplomu kada se za to stvore formalni uslovi. Do tog momenta studenti će imati zvanično akreditovanu diplomu dvogodišnjih specijalističkih strukovnih studija.

Druga godina specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja zvanično će krenuti naredne školske godine, i ovu (drugu) godinu će imati pravo da upišu studenti koji su prethodno završili prvu godinu specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Eventualne varijante “prebacivanja” sa drugih specijalističkih strukovnih jednogodišnjih studija za sada nisu razmatrane, a verovatno će se u takvim eventualnim slučajevima primenjivati pravilo usklađivanja nastavnih programa, odnosno polaganja razlike ispita.

Najava: Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja u e-learning varijanti

Mogu da objavim da su počele pripreme za zvanično uvršavanje i e-learning opcije pohađanja specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja, gde je ciljni period akreditovanja, kreiranja i puštanja ovog programa naredna školska godina.

Obzirom da su zvanični uslovi Akreditacione komisije dosta ozbiljni po pitanju implementacije konkretnih standarda online edukacije, pokušaćemo da u zadatom periodu odgovorimo na sve postavljene zahteve, i da dođemo u situaciju da ponudimo ovaj program specijalističkih strukovnih studija u online varijanti. Veoma je verovatno da će u fokusu za sada biti prilagođavanje prve godine specijalističkih strukovnih studija programu online edukacije.

Futuristi, za razliku od vidovitih osoba ili proroka, mogu da ustanove šta će se dešavati u budućnosti na osnovu naučnih saznanja koja su im dostupna u vremenu kada procenjuju buduća dešavanja.

Budućnost (ili sadašnjost) Interneta

Jedan od primera predviđanja koji se može lepo sada proveravati jeste istraživanje “Emerging Trends, 2010 to 2015” koje je 2005. g. urađeno od strane kompanije Gartner (postoji i prezentacija i audio zapis). Ako pratite trendove iz oblasti Interneta, možete lepo videti u čemu je ovo istraživanje pravilno postavilo fokus, a u čemu ne. Dva trenda koja se pominju u ovom istraživanju, a koji se pojavljuju kao bitni već 2009. g., a ove godine ulaze definitivno na “velika vrata” su Internet of  Things i Augmented Reality.

više… »