Dragan Varagic Weblog

Vojislav Varagic, moj brat od strica, ceo zivot zivi sa medicinskim problemom koji se naziva inkontinencija, tj nemogucnost zadrzavanja mokrace ili fekalija. Osobe koje imaju ovaj problem (ne radi se o bolesti, vec o psiho-fizickom stanju u kojem se nalaze osobe sa ovim problemom) ceo zivot moraju da nose pelene, i zbog ovakve situacije obicno se ne ostvaruju kompletno kao ljudi (zene), i cesto imaju velike psihicke probleme.

Vojislav je napravio blog sa naslovom Inkontinenc i ja gde zeli da priblizi javnosti ovaj problem o kojem se malo zna, i da dodje do onih koji imaju isti problem kao i on (zbog prirode problema, prakticno se ne zna koliko ga osoba ima u Srbiji, a ne postoji centralizovana baza podataka iz medicinskih ustanova). Takodje, Vojislav je u procesu formiranja NVO ciji je cilj okupljanje osoba sa inkontinencijom i njihov zajednicki nastup prema Drzavi i javnosti.

Ovim putem zelim da pozovem sve osobe dobre volje koji citaju ovo, da na svojim sajtovima i blogovima objave informaciju o blogu Inkontinenc i ja, i da na taj nacin pomognu sirenju informacije o ovom problemu.

Hvala, unapred.

Popularity: 12% [?]

• » Comments (4)

Kulturni dodatak Politike je u subotnjem broju objavio clanak koji je napisala Vladislava Gordic-Petkovic, pod naslovom “Viruelna kritika”. Vladislava je inace osoba koja se bavi savremenom srpskom i inom knjizevnoscu (tretira se kao jedan od najboljih poznavalaca aktuelne knjizevnosti u Srbiji), i veoma je verzirana sa upotrebnom Interneta (narocito sa apekta knjizevnosti). Upoznao sam je dok sam pisao za novine Danas, i imam veoma vepo misljenje o njenom radu koji pratim vise godina.

Pomenuti clanak je nastao na osnovu teksta u New York Times-u “Are Book Reviewers Out of Print?“, koji je definitivno dovoljno interesantan da su ga i neki blogeri preneli na svojim blogovima.

Razlog zasto pisem na ovu temu i zasto sam na pocetku objasnio ko je Vladislava Gordic-Petkovic je sama tema clanka - polako smanjivanje kulturnih dodataka u americkim stampanim novinama (ukljucujuci i NY Times). Clanak se bavi kompenzacionom pojavom velikog broja knjizevnih kritika po razlicitim blogovima, koji je “manje elitisticki i vise demokratski; manje apologetski, vise polemicki”. Pad prodaje stampanih medija i manja zarada od oglasavanja, logicki je dovela do suzavanja stampanih izdanja, a jedna od prvih zrtava je knjizevna kritika.

Cela prica je interesantna zbog apela americkog udruzenja novinara, koje je pocelo sa peticijama za zadrzavanje knjizevnih kritika u novinama, jer izmedju stalog “institucija stampanih medija podrazumeva mnogo vecu odgovornost prema citaocu nego sto ima obican bloger”, kako navodi Richard Ford, jedan od 120 pisaca koji su potpisali peticiju za ostanak na poslu Tereze Weaver, urednice literarnog dela novina Atlanta Journal. Naravno, isti Mr. Ford nikada nije video literarni blog, ali zna sta je najbolje za citaoca (sto pise u samom clanku u NY Times-u).

U tome i jeste cela stvar - osobe koje ne razumeju najbolje prirodu Interneta najvise se i zale na njega, jer ne mogu da prihvate ciljenicu koliko su se vremena promenila u poslednjih 15 godina, upravo zbog Interneta.

Sa aspekta knjizevne kritike, ona nije nestala, neo je promenila svoj oblik. Ono sto je najbitnije, i dalje postoji mogucnost kreiranja “elitistickih” mesta za kritike, jedino sto je potrebno postati dovoljno kredibilan, ili napraviti kredibilan online izvor inforisanja da bi se doslo do velike citanosti o kojej se u pomenutom clanku pise. Problem je upravo u tome sto se sada mora prihvatati konkretna polemika koja veoma lako dolazi kod interaktivnog medija, za razliku od stampanih medija, gde kada je polemika na kritiku i postojala, nije lako dolazila do javnosti. To nije lako ali je izvodljivo.

Sa druge strane, pored cesto pominjanih blogova, postoje sajtovi kao sto je Amazon.com gde milioni kupaca odredjuju sta ce kupiti i na osnovu kritika koje se na ovom sajtu procitaju.

Obzirom da je kod nas knjzevna kritika u velikim problemima (veoma mali broj kvalitetnih knjizevnih kriticara), lek koji za to preporucujem je upravo kreiranje sopstvenih blogova za iste kriticare, da bi se na osnovu suda javnosti usmerili u kom pravcu i na koji nacin da rade svoj posao, koji jeste vazan, ali u ovom vremenu i mnogo zahtevniji nego ranije - potrebna je realna vrednost kriticara.

U svakom slucaju, cudi me da Vladislava u svom clanku nija dala svoj sud o celoj tematici direktno, vec kroz nekoliko poslednih komentara na sam tekst u NY Times-u.

Popularity: 12% [?]

• » Comments (1)

Vec mi je stvarno muka od nazovi “Web dizajnera” koji kao nesto prave neke sajtove (pogotovo u flash tehnologiji), i koji su uradjeni na svakakve moguce nacine samo ne u kontekstu potreba onoga kome se ti sajtovi rade.

U tom kontekstu, predlazem svima koji citaju ovo a da su Web dizajneri ili se druze sa istima, da prvo procitaju sve sto se nalazi u naredna tri linka (malo obrazovanja iz oblasti Web dizajna ne bi trebalo da smeta), pa da onda vidimo sta to u sustini jeste posao Web dizajnera:

1. http://webstyleguide.com/
Besplatna knjiga koju obavezno treba pročitati. Po mom mišljenju (ovo naročito važi za flash dizajnere), ko ovo ne pročita i ne shvati, ne može sebe zvati Web dizajnerom (naravno ovoga ima i na drugim mestima, ali ova knjiga je “pod must”).

2. http://www.pebbleroad.com/arti…maintaining_a_web_style_guide/
Čemu služi “Knjiga grafičkih standarda na Webu” (tzv. Web Style Guide)

3. http://www.monash.edu.au/staff/web/
Jedan od najpoznatijih primera knjige grafičkih Web standarda.

P.S. Povod za ovo pisanje je dugogodisnja diskusija na ES-u, na temu cena Web dizajna.

Update (28.05.2007.): Nasao sam tek sada neverovatno dobru diskusiju na temu izrade Web sajtova - Dizajn Zona forum.

Popularity: 19% [?]

• » Comments (0)

Ovo se stvarno desava jednom u zivotu - u razmaku od tri sata na moju e-mail adresu stigao je BRAND NEWSLETTER No.2 (prvi broj nisam dobio) i Nedeljne Taboo vesti broj 1!

Radi se o posebnim e-mail izdanjima stampanih Marketing/Advertising casopisa Brand Magazin i Taboo Magazin.

Da ne bi bilo zabune, obzirom da sam jedan od urednika u magazinu Taboo, pokusacu da sto objektivnije ukratko iznesem impresije o oba e-mail newsletter-a:

- Taboo nedeljne vesti su poslate po principu e-mail poruke u kojoj e nalazi link do pdf fajla. Na prvoj stranici sajta postoji url za skidanje magazina.
- Brand Newsletter je poslat kao HTML e-mail, sa kompletnim informacijama u samom e-mail-u. Na sajtu nema informacija o ovom newsletter-u.
- Newsletteri su kompletno konceptualno razliciti, i nemaju ni jednu istu vest - znaci, lepo se oba mogu citati.
- Brand Newsletter je uradjen po principu nekoliko kratkih informativnih vesti sa slikama, Taboo nedeljnik je kompletno dizajniran e-magazin sa mnogo vise teksta, koji doduse veoma lici na tematiku samog stampanog izdanja (deo vesti).

Uopste ne bih ulazio u tematiku ko je bolji, radi se o veoma razlicitom konceptu, i pozdravljam obe inicijative. Jedino bi bilo dobro da su me bar iz Taboo-a pitali sta mislim kako da se to odradi, kada vec imam veze sa ovim magazinom. To se moglo desiti i u slucaju Brand Newsletter-a, posto sam u kontaktu i sa njihovim urednikom. Mislim da ce se vremenom stuacija na ovom planu popravljati…

Kontakt za Brand Magazin - redakcija (at) brandmagazin.com.
Kontakt za Taboo Magazin - nedeljnik (at) taboomagazine.org.

Popularity: 12% [?]

• » Comments (0)

Vise godina pratim pojavljivanje besplatnih malih oglasa na Sajtu Pretraga.co.yu, i ono sto se definitivno moze zakljuciti iz trendova sadrzaja oglasa koji se postavljaju na ovom sajtu (nije veliki broj oglasa, ali odredjene grupe su skoro uvek zastupljene), jeste da se na ovom sajtu najcesce pojavljuju oglasi za prodaju ili iznajmljivanje nekretnina (trenutno su aktuelna dva oglasa za iznajmljivanje kuca na moru kao turisticka ponuda).

Izgleda da oni koji imaju veoma veliki interes da za kratko vreme nekom prodajom dodju do vecih sredstava, umesto da za tako nesto plate da bi stvarno za krace vreme dosli do tog iznosa, upravo koriste besplatne male oglase da nebi smanjili eventualnu zaradu.

Mozda nekima ovo sto cu napisati ne deluje logicno, ali upravo ovakav sistem (besplatnog) oglasavanja dovodi do sire upotrebe placenog oglasavanja na duzi vremenski period. Upravo oni koji imaju sredstva ali ne ulazu u reklamu, kada dodju do zakonitosti da sto je vidljiviji oglas - donosi vise sredstava, kada im se tako nesto desi, pocinju sa kalkulacijama kada da postave oglas koji se placa da bi zaradili vise sredstava. To se zove sistem oglasavanja zasnovan iskljucivo na krajnim efektima (sales driven advertising), sto bi i trebalo da predstavlja osnovnu osobinu online oglasavanja.

Sto bude vise domacih online servisa oglasavanja koji su zasnovani na realnim efektima za oglasivace, sve veci broj preduzetnika ce krenuti da se oglasava na Internetu. Ovo je veoma bitno, jer najveci broj firmi ulazi u oglasavanje zbog direktnih efekata, a ne zbog razloga saznavanja i/ili prepoznavanja brenda (brand awareness/recognition).

Popularity: 6% [?]

• » Comments (0)

Preduzece za informacione tehnologije Agena d.o.o., Beograd organizovace festival NIS Petrol Web Fest 07, kao prvi festival koji u Jugoistocnoj Evropi koji ima za cilj promociju Interneta najsirem krugu populacije u regionu. Skup podrzavaju Ministarstva za kulturu, nauku i tehnologiju, prosvetu i sport.

Ciljevi festivala:

1. Povećanje broja korisnika Interneta čime se direktno doprinosi ekonomskom napretku i razvoju društva u celini.
2. Edukacija najšireg kruga ljudi o praktičnoj i kreativnoj upotrebi Interneta u svakodnevnom životu i poslu.
3. Popularizacija Interneta kroz kulturno-zabavne sadržaje.
4. Privlačenje pažnje odgovornih ljudi na rukovodećim pozicijama u zemlji kako bi se pružila prava šansa ostvarivanju velikih potencijala koje ima društvo koje u punoj meri koristi prednosti novih tehnologija.
5. Podsticanje kvalitativnog napredka u izradi Internet projekata (ciljna grupa: veb dizajneri i firme koje se bave veb produkcijom) kao i vrednovanje značaja i uloge tih projekata kod grupe koja ima objekivnu potrebu za tim (biznismeni, menadžeri, rukovodeći ljudi)
6. Razvoj e-uprave kroz motivaciju građanstva da koriste Internet servise
7. Kroz povećanje broja krajnjih korisnika Interenta, povećava se mogućnost investicija u domene Internet tehnologija što bi trebalo da dovede do stvaranja novih radnih mesta.

Akcije u okviru festivala trajaće dva meseca i dešavaće se na četiri “fronta”:

1. Internet: prijavljivanje i glasanje za najbolje sajtove, komunikacija preko sajta, diskusija na forumima…
2. Life-style događaji: otvaranje festivala, zavrsno vece u ekskluzivnom prostoru, podela statueta najboljima
3. Seminari i radionice: obracanje odabranom krugu ljudi iz sfere biznisa (seminare i radionice vodice eksperti iz Srbije i inostranstva).
4. Mediji: gostovanje i prilozi na televizijama, radiju i stampi

U sklopu dogadjaja za sada su planirana predavanja na temu Internet marketinga, sistema za automatsko azuriranje sadrzaja (CMS), upotreba platnih kartica i elektronsko bankarstvo. Pored navedenog, organizovace se i nagrada za najbolje Web sajtove.

Sam Web Festival pratice podrska mnogih prijatelja festivala (npr. Kalina Kovacevic: “Napokon se neko setio da pokrene pricu oko Interenta na ovim prostorima. Mnogi ljudi ne shvataju znacaj toga. Da nema Interneta ja ne bih mogla da funkcionisem. Skoro svaki dan cetujem sa najboljom drugaricom iz Kanade.”), koji su tu sa osnovnim ciljem da popularisu koriscenje Interneta.

Svi oni koji su zainteresovani da participiraju sa svojim uspesnim primerima poslovanja i promocije preko Interneta, mogu da participiraju slanjem detaljno opisanih studija slucaja (uspesno poslovanje, reklamna kampanja). Predlozi studija slucajeva salju se na e-mail adresu webfest (at) agena.co.yu.

Ovo je inicijalna informacija na ovom blogu, a razvoj ovog dogadjaja moze se pratiti preko zvanicnog bloga festivala na adresi wfest.org/blog.

Popularity: 11% [?]

• » Comments (0)

Bez obzira sto do sada postoji vise clanaka na temu Specijalističkih strukovnih studija (Clanak na IIM/EURO i u Poslovnom Magazinu), kao clanak na temu razlike izmedju Master i MBA studija (ovaj blog, E-magazin, Poslovni magazin), gde se pominje i razlika između Specijalistickih i Master studija, izgleda je potrebno opet naglasiti razliku između Specijalistickih strukovnih i Master studija. Razlog za ovo pisanje je veoma veliki broj pitanja koja i dalje okupiraju studente, najvise zbog toga sto se jednostavno ne interesuju o tome sta ih moze cekati kada zavrse osnovne studije, a sa druge strane radi se o inerciji ne razmisljanja i prihvatanja nekih “stereotipa” koji vise ne stoje u aktuelnom obrazovnom sistemu Srbije.

Naime, osnovni vid nerazumevanja Specijalistickih strukovnih studija ide u pravcu toga sta je prakticno osoba koja zavrsi ove studije i kako se to poredi sa prethodnim Zakonom, koji je izgleda dosta jasan studentima (i jos bitnije - roditeljima)?

Prema aktuelno usvojenoj interpretaciji novog Zakona, osobe koje zavrse Specijalisticke strukovne studije jesu Strukovni specijalisti iz odre]ene oblasti. Ovo zvanje je u kontekstu prethodnog Zakona - vise od zavrsenog fakulteta (4 ili 5 godina), a manje od Magistrature. Prema tome, oni koji upisuju trecu ili cetvrtu godinu nekog fakulteta nakon zavrsenih trogodisnjih studija (nakon kojih se mogu upisati studenti na Specijalisticke studije, isto kao i oni koji su zavrsili 4 ili 5 godina studija), prakticno gube bezveze sredstva i vreme, jer dobijaju zvanje koje je prakticno nize od Specijaliste (strukovnog), sem u slucaju ako ne zele da zavrse Master studije i upisu Doktorske studije.

Razlika izmedju Master i Specijalistickih strukovnih studija

Na primeru IIM/EURO Specijalistickih strukovnih studija iz e-poslovanja koje postoje vise od godinu dana (i upisane tri generacije studenata), moze se videti koji sve profil osoba upisuje ove studije i zasto: Za sada dva Mater-a su upisale ove studije iz razloga da prosire znanje iz oblasti koja ih interesuje. Veci broj osoba koje imaju zavrsene razlicite fakultete upisuje ove studije iz istog razloga, kao i bivsi studenti trogodisnjih akademskih (stepenovanje) i strukovnih (bivse vise skole) studija, kojima odgovara mogucnost direktnog nastavka studiranja (sto ce uskoro ponuditi veliki broj Visokih strucnih skola i fakulteta).

Master studije idu nakon cetvrte godine studija, i u zavisnosti od fakulteta, imaju od 5 do deset predmeta u obicno dva semestra (Spec. studije imaju 5 predmeta + Specijalisticki rad) i Master rad. Sa aspekta vemena studiranja, za studente koji imaju zavrsene cetiri godine studija, nema neke razlike izmedju Master i Spec. studija, ali za studente koji imaju tri godine, razlika je velika, jer treba zavrsiti i neki cetvorogodisnji fakultet (upis na trecu ili na cetvrtu godinu nakon trogodisnjih studija).

Sa aspekta vrednosti diplome, Master je definitivno vise zvanje od Specijaliste, ali prava sa obe diplome nisu  slicna - osoba sa zvanjem Specijaliste moze da predaje po visokim strucnim skolama. Specijalisti eventualno mogu da upisu jos jednu godinu i dobiju MBA diplomu (uskoro ce se pokrenuti inicijativa za izmenu aktuelnog Zakona da se formalno prizna MBA kao strukovni Master - dvogodisnje Specijalisticke studije), dok Master moze da upise Doktorske studije (sto je i smisao Master diplome, jer prave studije tek pocinju nakon Master-a).

Treba napomenuti da je smisao Specijalistickih studija da se osobe koje se interesuju za neku oblast u njoj specijalizuju po principima primene stecenih znanja na ovim studijama u praksi. Na Master studijama studenti se pripremaju za dobijanje fundamentalnih znanja iz odredjene oblasti, gde ova znanja ne moraju biti primenljiva u praksi (zato se sistem studiranja zove STRUKOVNI ili primenjeni - Applied). Ovo i jeste osnovna kvalitetativna razlika izmedju poslatranih vrsta studija, jer je njihov cilj razlicit - Master studije priprema za Doktorske studije, Secijalisticke studije - primena aktuelnih naucnih dostignuca u praksi. Sasvim je druga prica da li se i koliko bilo sta i dobija na nekim od ponudjenih studija, i to ce u narednom vrmenu biti tema “borbe” izmedju konkurencije.

Jos jednom, preporucujem citanje prethodno pomenutih tekstova na temu Specijalistickih, MBA i Master studija.

Popularity: 21% [?]

• » Comments (7)

Goran Anicic je ponovo pokrenuo svoj e-zine - “Personal Magazin“. Svojevremeno, po mom misljenju, ovo je bio jedan od najkvalitetnijih online casopisa u Srbiji (namenjen osvrtu na nove tehnologije). U svom osvrtu na ovaj e-magazin, Goran je napomenuo da ovaj projekat postoji vec 11 godina (!), i da je na sopstvenoj adresi od 2000. g.

Interesantno je videti kako je logican razvoj sopstvenih e-magazina tokom 90-tih godina, sada prerastao u razvoj sopstvenih blogova. Sam izgled nove verzije magazina je uradjen po blog-alike principu. Po mom misljenju, narocito u Goranovom slucaju, obzirom da postoji veoma poseceni blog “Svakodnevnica”, “Personalni magazin” bi trebalo da ima i izgled online magazina, jer ovako mislim da ce izgledati kao da Goran radi dva bloga.

Strategija online magazina kao bloga u pocetnoj fazi moze se videti na primeru Projekata rumunske firme Winmarkt na nasem trzistu, o kojoj sam svojevremeno ovde pisao. U ovom slucaju, kreiran je prvo blog (blogovi) koji ce kasnije prerasti u graficku formu magazina. Ovo je dobra strategija, jer su blogovi generalno vidljiviji od klasicnih sajtova.

U zavisnosti od cilja kreiranja online magazina, ako se radi o projektu koji bi trebalo da samostalno donosi sredstva od advertajzinga, mislim da je i dalje bolje imati graficku formu online casopisa, jer ozbiljnije deluje, narocito za potencijalne oglasivace.

Popularity: 5% [?]

• » Comments (0)

Danas video (u Novom Sadu) flajer za stvarno interesantnu mesaru “Na ćošku” - “Kupite ispeceno, upakovano i isporuceno meso, po ceni svezeg mesa!”

Obzirom da u NS ima na stotine mesara, od kojih se prakticno skoro ni jedna “fundamentalno” ne razlikuje od ostalih (ima ih nekoliko u kojima odmah mogu da se kupe pljeskavice i ostali “marifetluci” iz hamburgerija), ovaj potez je stvarno nesto kao osvezenje sa aspekta drugacije ponude od stotine istih.

Kako se mesara nalazi na uglu Trga 27. marta i Kola Srpskih sestara (Grbavica) - nije mi bas usput i nikada ne bih otisao tamo da kupim meso (imam u okolini vise od 10 mesara), ovako cu sigurno odatle naruciti pecenje, kada nemamo rucak i mrzi nas da pravimo…

Stvarno dobra ideja, iako nije nova, ali u Novom Sadu nisam video ovakvu uslugu u mesarama (ima usluznog pecenja koje se posebno naplacuje i ne nosi se na kucnu adresu).

Popularity: 7% [?]

• » Comments (1)

Juce se pojavio u Politici clanak na temu E-trgovine u Srbiji, gde sam dao komentar koji je sasvim pogresno interpretiran, kao i vecina teksta, zbog toga sto autor nije nasao za shodno da dodatno pita ako joj tematika nije dovoljno jasna:

‘Zašto je elektronska trgovina kod nas toliko zakasnila?

Dragan Varagić, rukovodilac poslediplomskih studija iz elektronskog poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, objašnjava: „Razlozi za kašnjenje (Srbija je poslednja u svetu u razvoju e-trgovine) isključivo su političke prirode, s obzirom na to da se bankama ni sada naročito ne isplati da uvedu ovakav način plaćanja internacionalnim karticama, kada već postoji velika i sigurna zarada u kreditnim poslovima. Država je trebalo nešto da uradi, ali nije jer je pokrenula Dina karticu. Sa stručnih skupova i neposredno smo više puta na to skretali pažnju, ali ništa nije urađeno.”’

Tanji Mitrovic jednostavno nije poznato zvucao termin naplata, pa je umesto njega u celom tekstu koristila termin placanje na Internetu. Katastrofa!

Popularity: 6% [?]

• » Comments (1)

U ovom slucaju predstavicu primer sopstvene greske koju sam napravio jer sam napisao tekst o Mariji Serifovic.

Radi se o sledecem: 11.05. napisao sam text o polu-finalu Evrovizijskog takmicenja, i zbog razlicitih okolnosti i obaveza, sve do danas nisam napisao komentar nakon Marijine pobede.

Postavlja se pitanje, zasto bi to predstavljalo problem sto (ni)sam napisao dodatni text ili update prethodnog posta. Razloga zato ima dva:

1. Radi se o tzv. razvojnom dogadjaju (developing event), gde se prema pravilima novinarstva pokriva dogadjaj u odnosu na nove momente, i cela prica se veoma cesto prepravlja u samom tekstu, narocito kada se radi o dogadjaju koji je promenljiv iz sata u sat (npr. hoce li se ili nece formirati Vlada u Srbiji).

2. Prethodno ne bi bilo problem (radi se samo o blogu, a tema nije direktno vezana za osnovnu tematiku bloga), da se nije desilo da sam prevideo podatak o vidljivosti mog bloga na pretrazivacima: 12. i 13. 05. preko hiljadu osoba je doslo preko pretrazivaca bas na tu stranicu, preko desetak razlicitih kljucnih fraza koje su u vezi sa Eurosong-om i Marijom Serifovic! Da ne spominjem da stranica nije bila azurirana od 11.05.

Naravoucenije: Kada zapocinjete neku temu za koju se jos ne zna ishod, azurirajte je kada se ishod desi. Ove stvari direktno uticu na kredibilitet onoga ko pise tekst, jer nikada ne znate kada ce vam doci neko na tu stranicu i videti da nema dodatnog teksta o tome sta se na kraju desilo.

Popularity: 5% [?]

• » Comments (0)

Surfujuci temama iz oblasti PR 2.0 tematike, naisao sam na veoma detaljan opis aktivnosti jednog od poznatijih blogera u Francuskoj, Loic Le Meur, koji je veoma aktivno ucestvovao u kampanji za predsednika Francuske kao Internet konsultant Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), iako nije inace politicki aktivista i kaze da se i dalje ne razume preterano u politiku.

Pored veoma postupnog i detaljnog opisa aranzmana ovog blogera, posebno mi je bilo interesantno da procitam kako je Loic Le Meur uspeo da u ekonomski program novo-izabranog predsednika Francuske doda sledece zanimljive predloge u oblasti Internet preduzetnistva:

“The first example is about helping entrepreneurs get funded: up to 50 000 € of wealth tax (that means millions of euros at an individual scale as the wealth tax is a few % of your net here) will be cancelled if the funds are invested in startups. Second example is tax free Internet activity at personal level to encourage people creating their own jobs such as selling on Ebay or blog revenues… The hope is to create thousands of people self employed by their own Internet activity, making them entrepreneurs.”

Stvarno bi bilo lepo da se i kod nas uvedu ovakvi podsticaji za investicije u e-business, kao i u samo-zaposljavanje na Internetu.

U svakom slucaju, veoma poucan clanak za one koje interesuje kako se Internet moze koristiti u politickim kampanjama.

Popularity: 8% [?]

• » Comments (1)

Eto, malo sam gledao sta ovdasnji i hrvatski forumasi pisu o Eurosongu 2007, i dosta sam se lepo zabavio (cak sam u jednom momentu zaplakao od smeha)…

Sve u svemu, od kada gledaoci glasaju za pesme, kojih je mnogo vise nego u ranijim godinama (da ne kazem decenijama), cini mi se da je izbor pesama mnogo interesantniji nego sto je bio npr. pre 10 ili 15 g. Svakave muzike ima, od elektronske, preko metal, punk-related, do operskih arija, blues-a… Da li to sam sto imam cise godina, ali sada mogu da gledam izvodjace i da se dosta prijatno iznanadjujem (npr. Bugarska, Gruzija).

Mislim da Marija Serifovic ima jednu od najkvalitetnijih pesama, bar u poredjenju sa ovima koje su se pojavile u polu-finalu.

Update: Evo nekih interesantnih linkova povodom Marijine pobede:
- http://www.evropesma.org/sve-verzije-molitve

Evo, ako niste znali, Srbija je bila prva sa 298 poena u polu-finalu (!):
http://www.eurovision.tv/addons/scoreboards/2007/semifinal.html

Ovo je spisak kako je ko po državama glasao u finalu:
http://www.eurovision.tv/addons/scoreboards/2007/final.html

Po mom mišljenju Marija Šerifović predstavlja veoma dobru pojavu za Srbiju i u Srbiji. Svoj talenat, rad, zalaganje i verovanje u uspeh - daje efekte. Veoma bitan događaj za sve one defetiste (tzv. retrogradisti i hater-i) koje poznajem i koje moram da slušam svih ovih godina.

Popularity: 7% [?]

• » Comments (1)

“Blogorola.com je zbornik odnosno agregat blogova - dnevnika na Webu, karakteristican za Web 2.0, koji je aktivan na trzistu Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

“Blogorola” po uzoru na najvece svetske blogerske agregate kao što je Technoratii 2.0 Web servise, kao sto je Digg, na jednom mestu nudi zbirku blogova, najnovije zapise, liste najposecenijih i najbolje ocenjenih zapisa. Specificnost “Blogorole” je njena usmerenost ka regionima, što omogucava detaljniji pregled blogova koji nastaju u odredjenom regionu nekadašnje zajednicke drzave.

…

‘Blogorolu’ smo 25. aprila 2007. godine prosirili i u druge drzave bivse Jugoslavije. Sada imamo prvi put na jednom mestu sakupljenu zbirku blogova Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije!”

Saznao sam za ovaj agregator preko referera (znaci, ima vec neki efekat), ali po mom ukusu ima manje sadrzaja na stranicama (narocito kada se gledaju poslednji postovi), nego sto bi trebalo.

Detaljniji prikaz ovog servisa:
http://www.borja.org/articles/view/3088/

Popularity: 6% [?]

• » Comments (0)