Drugi deo teksta…

Neposredan povod za ovaj članak je sutrašnji početak konferencije “Trendovi razvoja” na Kopaoniku i koja tradicionalno pokriva oblast edukacije. Teme ovogodišnjeg skupa su: Doktorske studije u Srbiji, regionu i EU; Kvalitet i proces akreditacije posle 2009. god.; Bolonjski studenti i tržište rada – nacionalni okvir kvalifikacija; Bolonjske studije – iskustva prvih 5 godina.

Kako ovaj skup tradicionalno posećuju i predstavnici resornih Ministarstava, ovo bi trebalo da bude mesto odakle bi morala da dođe poruka o veoma ozbiljnim problemima sa kojima se suočavaju zaposleni u poslednje vreme, sa aspekta definisanja stručne spreme.

Gorući problem – Stručna sprema (kvalifikacija)

Kako novi Zakon o visokom školstvu nema kontinuitet sa prethodnim Zakonom, kao ni vezu sa Zakonima koji definišu radne odnose, praksa primene novog Zakona je dovela do velikih problema sa stručnim spremama koji zahtevaju hitnu intervenciju države, donošenjem pod-zakonskih akata iz oblasti visokog školstva:

  • Poslodavci izjednačavaju trogodišnje i četvorogodišnje akademske studije (nove trogodišnje i stare četvorogodišnje), jer u nigde ne stoji jasno definisana razlika u stručnoj spremi.
  • Počeli su da se pojavljuju slučajevi kada bivši studenti (po novom Zakonu) žele da im se iz diplome izbriše titula “Master” (npr. Dipl. inž. – Master), jer imaju problema sa platnim razredom (opet stručna sprema) u odnosu na zaposlene koji su studirali po starom Zakonu.
  • Studenti trogodišnjih strukovnih studija nemaju definisan status stručne spreme, i obično se i dalje tretiraju kao viša školska sprema u kadrovskim službama (gde je to bitno) – Ovaj problem postoji od 2002. g.
  • Studenti Specijalističkih strukovnih studija nemaju definisan status stručne spreme i različito se vode u kadrovskim službama, od slučaja do slučaja.

Neki problemi akademskih studija

  • Svojevremeno uvedeno “stepenovanje” koje treba da reši problem “večitih studenata” po starom Zakonu, i njihovo usklađivanje sa novim Zakonom je uglavnom uspešno rešeno na većini fakulteta – Definisanje praga ispita potrebnih za dobijanje trogodišnje akademske diplome. Ipak, na nekim fakultetima u Beogradu i u unutrašnjosti, jednostavno nisu doneta pravila za stepenovanje, i studenti ne mogu na ovaj način da reše svoj status.
    - U slučaju da dođete do ovakvog problema, možete tražiti intervenciju Ministarstva Nauke, jer su fakulteti po uredbi iz 2002. g. obavezni da sprovedu “stepenovanje” studija.
  • Postavlja se veoma ozbiljno pitanje na koji način se utvrđuje polaganje dodatnih predmeta za prebacivanje sa jednog fakulteta na drugi, u odnosu na ostvaren broj bodova. Ovo naročito dolazi do izražaja kada osoba ima 300 bodova (Master) i želi da upiše drugi master, ili da ide na ne-srodne Doktorske studije.
  • U kontekstu prethodnog, fakulteti veoma proizvoljno (svaki fakultet prema svojoj percepciji) dodaju predmete za nastavak studiranja nakon trogodišnjih akademskih studija sa drugih fakulteta (ovde postoji veoma čest slučaj prebacivanja studenata sa privatnih fakulteta nakon tri godine na državne fakultete).

Neki problemi strukovnih studija

  • Visoke škole su uredbom iz 2002. g. još u statusu viših škola dobile mogućnost da kreiraju trogodišnje studije, što je većina tadašnjih viših škola i uradila. Studenti koji su od tada pa do donošenja novog Zakona završili studije, često imaju problema sa dobijanjem dokumenata po kojim se može videti a su završili studije po bodovnom sistemu (180 bodova) – diploma suplement, i često se ucenjuju da moraju doplatiti za novu diplomu (polagati diplomski ponovo), iako to nigde zakonski nije utemeljeno – ovi studenti moraju dobiti validne dokumente.
    - Dešava se da neke Visoke škole ne izdaju diploma suplement sa brojem bodova ovim studentima, da bi studenti morali da plate novu diplomu, i više puta je ovakav problem rešen na način da su studenti direktno pretili tužbama Visokoj školi i objavljivanjem informacije o tome u medijima. U roku od 15 -30 min ovakvi problemi su bili rešavani…
  • Nakon završetka osnovnih strukovnih studija, postavlja se pitanje načina utemeljenja prelaska na Specijalističke strukovne studije, za koje je potreban uslov 180 bodova sa akademskih ili strukovnih studija. Neki fakulteti dodaju veći broj predmeta za upis na Specijalističke strukovne studije, a neki ne postavljaju uslove, već se studenti mogu direktno upisati na ovaj tip studija ako imaju uslov od 180 bodova.
  • Veliki broj viših škola je potpuno neutemeljeno “privlačio” studente na trogodišnje studije od 2002. g. navodom da će završetkom ovakvih studija oni postati “diplomirani”. Veliki broj sadašnjih i bivših studenata i dalje veruje da će im se izjednačiti status sa akademskim studijama – a to se sigurno neće desiti.
    Sistem strukovnog studiranja ima potpuno drugačiju osnovu od sistema akademskog studiranja, i normalno je da su potrebni veliki uslovi za prebacivanje sa strukovnog na akademski sistem studiranja – to nije isplativo.

Uskoro bi trebalo da se objave i inicijative za zakonsko regulisanje MBA studija (dvogodišće strukovne specijalističke studije – ovo u Zakonu ne postoji, tako da Professional Master na Beogradskom Univerzitetu nema nikakvo zakonsko utemeljenje), kao i uvođenje tzv. DBA studija – strukovni doktorat.

U sledećem delu biće prikazano kako funkcioniše proces studiranja nakon donošenja novog Zakona, i gde je sve reforma školstva zakazala.

Drugi deo teksta…

Srodni tekstovi:

VN:F [1.6.4_902]
Ocenite ovaj članak:
Ocena: 10.0/10 (1 glas)