Dragan Varagic

Na jučerašnjem dosta posećenom OpenCoffee skupu u Novom Sadu desila se, između ostalog, veoma interesantna diskusija na temu – da li može ili ne može open source softver da odgovori potrebama nekog posla online?

Kako je većina sudeonika diskusije bila iz sfere programiranja, preovlađivao je stav da nesigurna i nedovoljno prilagođena online softverska open source rešenja ne mogu parirati Web sajtovima ili softverskim rešenjima koja su napravljena po potrebama konkretnog  online poslovnog modela.

Moj odgovor je – Sve zavisi od vrste online posla, raspoloživih sredstava i mogućnosti da se povrati investicija u takav softver (i zaposlene).

Sada već postoji veliki broj ovdašnjih primera online poslovanja koji mogu detaljnije približiti sliku o realnim problemima pri definisanju softverskih potreba za neki online biznis:

• Diskusija o start-up potrebama.
• Priča (case) o ActiveCollab online softveru (Ilija Studen je pričao ponovo o poukama njihovog posla na Spec. e-biz studijama).
• Priča (case) o WDA studiju i vođenju online poslovanja u realnim domaćim uslovima.
• …

Kako se definišu realne potrebe projekta i njegova održivost?

S jedne strane, sve je veći broj pojedinaca i firmi koji počinju svoju online biznis priču testiranjem ideje preko nekih od besplatnih blog servisa.

Sa druge strane, korišćenje open source rešenja (tačnije, prilagođavanje ovakvih tipova softverskih rešenja) veliki broj firmi rešava problem malih startnih sredstava za investiciju u poslovanje putem Interneta.

Sa treće strane, određeni broj pojedinaca i kompanija koje imaju sredstava za startna ulaganja u softver, kreiraju interna odeljenja programera kao sopstveni Web development tim. Ovakvih firmi nema malo u Srbiji (a nema ni puno), a primeri su ekipe oko sajtova Arte.rs (oko devet meseci internog razvoja projekta) i NekretnineSrbije.com (oko deset meseci internog razvoja projekta).

Ako se u kontekst ove priče postavi i cena izrade online softvera/sajta (pojedinci/firme koje plate da im se eksterno izradi custom Web sajt) i informacija o tome ko odlučuje o tome kakve su potrebe za budući online biznis, stanje je sledeće:

1. Najčešći je slučaj da finansijer nije baš siguran kako bi hteo da napravi ono što je inicijalno zamislio (odnosno, ideje se veoma često menjaju tokom izrade samog projekta).
2. Osobe koje praktično odlučuju o stvarnom obimu projekta su programeri (interni, ili eksterni – web dev kompanije/pojedinci), gde je njihov fokus na tome kako nešto da naprave, a ne čemu to stvarno služi – i da li će uopšte da služi svrsi (odnosno, u kolikoj meri je softversko rešenje prilagođeno realnim potrebama za posao).
3. Postavlja se pitanje ko kreira predstavu o odnosu uloženih startnih sredstava i vremena za koje će se povratiti investicija? Na osnovu čega se pravi projekcija budućih prihoda? Na osnovu kojih parametara se projektuje broj zaposlenih i potrebne pozicije u firmi?

Čitao sam pre nekoliko godina rezultate jednog istraživanja u SAD koje kaže da su preko 90 odsto svih online projekata u SAD predimenzionisani sa aspekta realnih potreba pojedinaca/firmi koje su naručile izradu Web sajta/online projekta. Ovo je rezultat “želja programera/tehničara”, a ne projekta na osnovu realnih poslovnih potreba i mogućnosti.

Više puta sam ovde čuo priču u kojoj je firma koja još nije krenula sa poslom (lansiranje je npr. za 3 meseca), iznajmljuje veći broj servera i kreće sa plaćanjem ovog tipa hostinga, zato što je tako projektovao sistem administrator! Gde je ovde realna potreba i proračun inicijalnog broja posetilaca (procena saobraćaja) nakon lansiranja sajta?

Šta raditi?

• U zavisnosti od oblasti i ciljnog tržišta, potrebno je nekako doći do podataka koliko se uopšte para može zaraditi od posla na Internetu (u Srbiji postoji APR).
  U Srbiji postoji veoma malo online oblasti u kojima se mogu očekivati veći prihodi (preko 5.000 EUR mesečno prihoda, ako se ne radi o prodaji proizvoda online).
• U zavisnosti od raspoloživih sredstava i projekcije prihoda, trebalo bi videti koliko bi sredstava trebalo alocirati u samu izradu sajta, a koliko ostaviti za promotivne aktivnosti.
  Ni ne znam koliko mi se puta desilo da me pozovu za konsultacije o promociji sajta koji treba da se uskoro pokrene, i da mi se kaže da su pare za promociju praktično “pojedene” od strane troškova izrade sajta. To je kao da sagradite kuću i onda nemate para za nameštaj.
  Najbolje rešenje kod većih projekata je angažovati posebnu programersku firmu koja će napraviti samo detaljni projekat izrade sajta sa realnom procenom troškova, a drugu firmu (ili inhouse rešenje) da se to isto i napravi. Još bolje je napraviti kompletan plan izvodljivosti projekta…
• Veoma je čest slučaj da sama izrada sajta i troškovi oko iste uopšte nisu problem, ali je zato problem implementacija e-poslovanja u postojeće poslovne procese.
  Ako ne dodelite postojećim zaposlenim manje ostalog posla za posvećivanje Internet poslovanju, ili (još bolje) zaposlite nove osobe koje će se baviti e-poslovanjem – bolje nemojte ni ulaziti u ozbiljniju online poslovnu priču. Za vođenje poslovanja na Internetu su potrebni ljudski resursi i spajanje funkcija klasičnog poslovanja sa e-poslovanjem.

Oni koji opstanu online sa svim predočenim problemima – jači su i imaju puno iskustva kako da nastave dalje sa svojom varijantom e-poslovanja!