Dragan Varagic

Skrenuo bih pažnju na članke Dragane Đermanović o temi Odnosa s blogerima (I) i Rata PR-ovaca sa blogerima (II).

Suština priče o odnosima s blogerima svodi se na konstataciju da je potrebno slanje  personalizovanih informacija prema interesovanjima svakog pojednačnog blogera, što znači da je potrebno proučiti interesovanja svakog blogera koji se obraća ciljanim javnostima od interesa organizaciji. Naravno, ni ovo ništa ne garantuje, jer blogeri nisu novinari! Oni mogu da pišu o čemu hoće, i najboljim blogerima (A-list bloggers) je najbitnija reputacija koja se teško i dugo stiče, a veoma jednostavno gubi. Iz ovog proizilazi da se na blogovima teško objavljuju članci za koje blogeri nemaju interesovanje (interes) da ih objave.

Koliko je konfuzna situacija na temu odnosa između osoba iz oblasti odnosa sa medijima i blogera, dovoljno govori činjenica da se ova oblast podjednako naziva Blog Relations i Blogger Relations (interesantno je da ovo bolje/pravilnije zvuči na srpskom nego na engleskom). Da li se uspostavlja odnos sa blogom kao medijumom ili sa blogerom kao osobom koja predstavlja medijum (jedan blog može pisati i više blogera)?

Da li vam je dosta priče o Twitter-u?

Ako pratite online tekstove iz oblasti odnosa s javnošću na Internetu, ali i iz oblasti e-marketinga na engleskom govornom području, sigurno ste primetili da je najčešća tema u poslednjih godinu dana – Twitter! To ide dotle da su se u poslednje vreme pojavili članci o izumiranju bloga u korist novijih društvenih medija, specijalno – Twitter-a. Za one koji ne znaju, Twitter je najpopularnija platforma za micro-blogging, gde imate 140 karaktera da nešto kažete.

Pre neki dan se pojavio veoma interesantan članak na temu poređenja Twitter fenomena sa prethodno poznatim fenomenom – SecondLife.

Naime, već se duže vreme zna da je preterano naduvavanje (over-hype) priče o SecondLife-u i njegovom značaju u stvari produkt marketinških i PR agencija, koje su u ovom slučaju dobro prodale kreiranje animiranog sveta u sklopu SecondLife-a (pogledati primer Virtuelne Srbije u SL-u). Ispostavilo se da postoji velika razlika između broja prijavljenih korisnika i onih koji stvarno koriste ovaj servis.

Slična je situacija i sa Twitter-om: Od miliona prijavljenih na ovaj servis, u proseku 200.000 osoba nedeljno koristi Twitter, sa 3 mil. unosa (tweets) dnevno, ili 21 mil. unosa nedeljno. Ovi podaci na nivou Srbije bi bili veoma interesantni, ali na nivou samo SAD (a da ne govorimo na svetskom nivou) – nisu ništa naročito!

Zaboravlja se da je Twitter interesantna alatka za aktivne, napredne Internet korisnike (samo 15 odsto korisnika Interneta jesu aktivni korisnici). Sa druge strane, koliko poznajete osoba koje znaju da se iskažu u 140 karaktera (sažeto, efektno pisanje, koje ima određeni cilj)? Toliko o poslovnom korišćenju Twitter-a…

Twitter je veoma interesantan za praćenje i eventualno uspostavljanje kontakata sa tim “naprednim Internet korisnicima”, ali kao i za slučaj odnosa sa blogerima, to ne garantuje ništa.

Btw. Preko Twitter-a sam saznao da je Dragan Babić pustio novu verziju svog bloga DnevnikEklektika.com.