Dragan Varagic

Veoma interesantna diskusija o temi razlike između bloga i građanskog novinarstva me je podsetila da bi bilo uputno razgraničiti određene pojave koje se odnose na problematiku pisanja za Web i samog čitanja tekstova na Webu.

Praksa prebacivanja tekstova iz klasičnih medija na Web, kao i samo pisanje klasičnih novinara u Web okruženju, na prvi pogled ima veliki nedostatak korišćenja linkova u tekstu. Ovakav sistem korišćenja Weba za prenos novinarskih tekstova ide to takvih apsurda, da se u određenim klasičnim medijima (uključujući i ovdašnje) ZABRANJUJE (!) postavljanje adrese sajta (bez linkovanja), čak ako se u novinarskom tekstu pominje sam sajt. Obrazloženje za to je nemogućnost ovakvog tipa “reklamiranja” u nekim medijima.

Svrha linkovanja u tekstovima za Web

Sistemski posmatrano, linkovanje u samom tekstu daje dodatnu širinu i obuhvat obrađivane teme koju sam tekst ne može i ne treba da ima. Ovakav sistem obrade teksta za Web služi svrsi svima onima koji žele dodatne detalje o tematici koja se obrađuje u tekstu, ili o određenim detaljima u vezi sa tekstom koji bi originalni tekst odvukli od same suštine koju je on trebalo da postigne.

Linkovi koje autor teksta postavlja u sam tekst dodatno utiču na kredibilitet samog autora – što su linkovi adekvatniji, vremenom se poboljšava kredibilitet autora.

Postoje tri vrste linkovanja u tekstu:

• Linkovanje postojećeg sadržaja na sajtu/blogu
• Linkovanje konkretnog sadržaja na nekoj lokaciji van posmatranog Web sajta/bloga
• Linkovanje neke Web lokacije (osnovna adresa sajta – www.linkovanisajt.com)

Adekvatnim linkovanjem postojećeg sadržaja na sajtu/blogu čitalac dobija mogućnost dodatnog “listanja” postojećeg sajta, a sa druge strane linkovani tekst dobija bolji rejting kod pretraživača (vidljiviji je za pretraživače) – ovo je posebno važno kod pisanja blogova.

Preporuka linkovanja nekog izvora van posmatrane Web lokacije jeste da se odabere konkretna Web stranica na kojoj se nalazi tematika zbog koje se odabrani izvor linkuje (tzv. referenciranje). Na ovaj način čitalac može direktno da nastavi proučavanje tematike, a ne da na datoj adresi sajta traži šta je autor teksta hteo na tom sajtu da pokaže.

Adekvatno linkovanje same Web logacije (osnovna adresa sajta/bloga) koristi se kod linkovanja na najbolji način samo onda kada se pominje sam sajt, a ne konkretni sadržaja na samom sajtu.

Pripremanje teksta za Web

Da bi se pomenute preporuke i sprovele u delo, potrebno je pri pripremi teksta zapamtiti sve linkove koji su i inače korišćeni da bi se tekst kreirao, i praktično odabirom najboljih lokacija već se dobija na kvalitetu linkovanja teksta.

Takođe, potrebno je istražiti sopstveni sajt/blog da bi se videlo da li postoje srodni tekstovi, i samo u slučaju da je tematika postojećih tekstova odgovarajuća, tada treba linkovati u samom tekstu postojeće stranice sa sopstvenog sajta/bloga na adekvatnim mestima.

Najbolji predlog koji se odnosi na biranje tekstova za linkovanje jeste početak istraživanja pri pisanju teksta, gde se kucanjem adekvatnih ključnih reči na pretraživačima dolazi do srodnih tekstova koji mogu ući u izbor linkovanja na adekvatnim mestima  tekstu, a inicijalno služa sa početnu pripremu teksta.

Savet: Kada jednom naučite da linkujete vaš tekst, to ne treba da radite sa “enormnom” količinom linkova, već sa izabranim brojem adekvatnih izvora koji govore u prilog napisanom sadržaju.

Kako korisnici čitaju blogove Vs. online vesti/magazini?

Ako niste znali, većina korisnika Interneta ne čita (!) već skenira online sadržaje – ko bi stigao da iščita svaku stranicu koju otvori

Postoje pravila pisanja u okruženju gde većina online korisnika skenira sadržaje, a ona se svode na obeležavanje bitnih ključnih reči, pisanje u tačkama (listama), bojenje ili zadebljavanje teksta [...] i linkovanje.

Višegodišnja praksa čitanja online vesti i magazina, kada se uporedi sa višegodišnjim čitanjem blogova (kada čitalac bloga zna da se radi o blogu), govori da su komentari  sastavni delo pročitanog teksta, ali na potpuno drugačiji način kod blogova i kod online vesti/magazina:

• U slučaju online vesti/magazina komentari se mogu posmatrati kao “oglasna tabla” – vi imate neki tekst, i nakon toga imate mišljenja čitalaca o datoj tematici.
• Komentari u sklopu članka na blogu predstavljaju produžetak samog članka, jer veoma često kod kvalitetnih blogova komentari direktno utiču na poboljšanje kvaliteta posmatranog posta. Drugim rečima, članak na blogu se posmatra kao sam autorki rad blogera + komentari koji doprinose samoj postavljenoj temi.
• Nekima sistem komentara na tekstove liči na sistem foruma, ali postoje veoma značajne razlike između komentara na neki tekst i komentarisanje na forumima.
• Neformalan način pisanja na blogovima i prednost ovakvog pisanja u odnosu na formalan sistem pisanja vesti, vidi se upravo na blogovima novinara u sklopu news sajtova, kao što je npr. NYTimes.U poslednje (duže) vreme ovi blogovi su čitaniji od samih “formalnih” vesti.

Nekima ova tematika deluje banalno, ali upravo iz razloga podrazumevanja velikog broja stvari (u edukaciji se ništa ne podrazumeva) ljudi prave velike greške previđajući banalnosti…