Dragan Varagić intervju za TANJUG

BEOGRAD, NOVI SAD, 31. oktobra (Tanjug-ekos-spec) – Sve je veći broj uspešnih firmi i u Srbiji koje posluju samo posredstvom Interneta, a pojedini domaći blogeri, kao svojevrsni građanski novinari, već zarađuju više nego njihove profesionalne “kolege” u mnogim medijskim kućama, izjavio je Tanjugu Dragan Varagić, jedan od vodećih stručnjaka u regionu za oblast poslovne primene Interneta.

Varagić, koji je i rukovodilac specijalističkih strukovnih studija iz elektronskog poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu, smatra da će od naredne godine u Srbiji e-poslovanje postati standardni način privređivanja većine uspešnih domaćih firmi.
“U narednoj godini nas očekuje sve veći broj uspešnih primera poslovanja preko Interneta i sve veći broj onlajn medija, uključujući i blogove, koji će početi da šire svoj uticaj i na tradicionalne medije”.

Razvoj e-poslovanja i e-trgovine juče, danas, sutra

Ovo je neminovnost koja se već može uočiti u okolnim razvijenijim državama u tom domenu, ističe Varagić, podsećajući da je razvoj e-poslovanja u Srbiji od početka ovdašnje komercijalne upotrebe Interneta 1996. godine, pa sve do danas, uglavnom zavisio od pojedinačnih aktivnosti privatne inicijative.

Od 2000. na ovamo počinje intenzivniji razvoj e-poslovanja, a najveći problem je do nedavno bio nepostojanje legalnog sistema naplate platnih kartica putem Interneta. Tako je tek od prošlogodišnje pojave prvog sistema onlajn naplate, došlo do intenzivnijeg razvoja e-trgovine, koja je u svim zemljama u regionu, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, na primer, razvijenija nego u našoj državi.

Srbija, prema rečima Varagića, tek doživljava rast upotrebe Interneta sa aspekta elektronske trgovine, obzirom da je sada moguće ostvariti onlajn naplatu, na šta je veliki broj privrednika već odavno čekao kao na svoju poslovnu šansu. On smatra da će u narednih godinu dana doći do veoma intenzivnog razvoja e-poslovanja, jer su sada potrebni uslovi zadovoljeni – razvoj e-trgovine i pad cena Interneta.

Uskoro će se, predočio je on, pojaviti i posrednici u ustupanju mogućnosti onlajn naplate (payment gateways), koji će smanjiti potrebne preduslove za ulazak na tržište e-trgovine u Srbiji. To će imati za posledicu pojavu još većeg broja manjih onlajn trgovaca, pri čemu je iz inostrane prakse poznato da upravo razvoj e-trgovine razvija sve segmente elektronskog poslovanja. Upravo iz tog razloga, dodao je Varagić, do proleća će veliki broj privrednika, koji imaju problema u klasičnom poslovanju, moći da oproba svoje šanse i na Internetu.

Građanski novinari imaju sve uticajnije blogove

U poslednje vreme, predočio je on, sve češće se mogu videti primeri blogova koji uspevaju da skrenu pažnju šire čitalačke publike od samih čitalaca blogova. To je dokaz da blogovi postaju sve uticajniji medij, a samim tim i građansko novinarstvo “običnih ljudi”, koje se na taj način širi i uspeva da dođe često i do tako ekskluzivnih informacija koje posle profesionalni mediji preuzimaju od njih.

Varagić pri tome napominje “da čak 99,99 odsto blogova praktično predstavljaju različite vrste ličnih dnevnika, koje najčešće vode laici iz različitih oblasti koji vole da pišu svoje stavove, bez obzira da li su oni ispravni, ili nisu, na osnovu čega se temelje, ili ne”.
Sa druge strane, naglasio je on, postoji 0,01 odsto Web lokacija ovog tipa koji su, praktično pravi blogovi, i koji su toliko ozbiljni da prevazilaze kvalitet klasičnih medija.

“Zbog toga sve više urednika i novinara iz klasičnih velikih medija, kakav je recimo ‘Vašington post’ i mnogi drugi, imaju svoje blogove u sklopu tih listova. Statistika kaže, naročito na zapadu, da su ti delovi sajtova online medija koje pišu novinari sa aspekta svog bloga često čitaniji nego sami tekstovi, recimo, u jednom ‘Njujork tajmsu’. Postoji ozbiljan razlog za to, a to je što blog ima u sebi neku neformalnu formu, za razliku od klasičnih medija, tako da vi kada dođete u poziciju da objavite neku važnu vest vi je i objavite – i to je to”.

Blogosfera u Srbiji, dodao je Varagić, tek počinje da dobija na važnosti, i biće je sve više u narednih godinu, dve. On je predočio da se povremeno pojavljuju tekstovi u klasičnim medijima koji su preneti iz blogosfere, a sve veći broj uticajnih osoba prati blogove, ali da će još dosta vremena biti potrebno da priče iz blogosfere uđu u profesionalne medije. U Hrvatskoj je, predočio je on, znatno bolja situacija po tom pitanju nego u Srbiji. “Ove godine su, recimo, blogeri u Hrvatskoj uspeli da obore donošenje jednog Zakona. U Srbiji još nismo stigli dotle”.

Tanjug kao primer eksluzivnosti i značaja bloga i blogovanja kao svojevrsnog vida građanskog novinarstva navodi upravo blog Dragana Varagića na kome je, između ostalog, kao prvi, eksluzivno objavio, još krajem novembra 2007. da će beogradski “Komtrejd” preuzeti kompaniju “Hermes softlab”, što je bilo prvo srpsko preuzimanje jedne slovenačke firme, koje se zvanično dogodilo tek aprila 2008. godine.

“Ta vest je samo jedna od niza vesti koje su na mom blogu objavljene mnogo pre nego što su se pojavile u drugim medijima. Osobe koje prate blogove u Srbiji, naročito oni koji važe za takozvane “lidere mišljenja” (opinion liders), odnosno one osobe koji mogu da utiču na druge, na primer, na donosioce određenih važnih odluka vezanih, recimo, za dodelu finansijskih sredstava za određene projekte i slično – ovakve osobe odavno prate pojedine domaće blogove iz razloga ekskluzivnosti i jedinstvenosti informacija koje mogu da pronaću na njima”.

Varagićev blog, koji posećuje mnoštvo ljudi, ne samo iz Srbije, već i iz čitavog regiona, spada u kategoriju deset najuticajnijih na području naše zemlje, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Prema međunarodnim kriterijumima merenja popularnosti blogova, sigurno je jedan od glavnih razloga za takvu popularnost što je čak 20 do 30 odsto članaka koje su objavljeni na tom blogu prava ekskluziva, ali pouzdana pošto polazi od pouzdanih izvora, kaže Varagić.

On kao primer uticaja blogova navodi da je nedavno blog www.opstinabor.com/blog uspeo da bude uzrok otkazivanja koncerta Zdravka Čolića u Boru, što su kao vest preneli i profesionalni mediji (iako nije objavljeno da je sve poteklo sa jednog uticajnog borskog bloga).

Sve je više i primera domaćih blogera koji svojim pisanjem zarađuju više nego što novinari zarađuju u svojim redakcijama, ističe ovaj cenjeni internet stručnjak. Varagić je kao primere veoma uspešnih internacionalnih blogova koji su potekli iz Srbije naveo www.intomobile.com, koji ima već dva miliona posetilaca mesečno, zatim www.womentennisblog.com na kome sa jednim do tri teksta dnevno autor bloga već ostvaruje veću zaradu od ovdašnje prosečne plate.

Primeri domaćih blogova koji na ovdašnjem tržištu sasvim lepo privređuju su i blog.poslovnisoftver.net čiji je vlasnik upravo na osnovu pisanja na blogu otvorio uspešnu informaciono tehnološku (IT) konsalting firmu, a tu je i www.autoblog.co.yu , koji je verovatno najposećeniji blog u Srbiji, kaže Varagić.

Pad cena Interneta, uspesi e-poslovanja i porast onlajn oglašavanja

Istraživanje Statističkog zavoda Srbije je pokazalo da je u Srbiji Internet penetracija oko 35,6 odsto, što znači da oko dva miliona stanovnika koristi internet, što Varagić smatra veoma ohrabrujućim, pogotovo što se zna da će do proleća naredne godine doći do značajnog povećanja protoka prema Internetu i to za iste cene koje važe sada. Ovaj projektovani porast brzina pristupa za istu cenu dovešće do još intenzivnjeg korišćenja Interneta, ističe Varagić.

Istraživanja su pokazala i to da je u Srbiji 2006. godine ostvareno oko 137 miliona evra prihoda od e-trgovine, na šta Varagić kaže da su ti prihodi vezani za B2B i B2C sektore poslovanja koji se odnose pretežno na veleprodaju posredstvom Interneta, zbog čega su i cifre velike. Kao primer uspešnosti elektronskog poslovanja Varagić je naveo primer da je 2004. samo jedan sajt www.pakom.com imao promet od 40 miliona evra od veleprodaje preko Iterneta.

U poslovnom sektoru penetracija Interneta je mnogo veća nego u privatnom sektoru, a procenjuje se da više od 75 odsto donosilaca odluka direktno koristi Internet, dok preko poslovnih sekretarica ovaj procenat premašuje i 90 odsto.

Prednosti internet oglašavanja u Srbiji se još dovoljno ne znaju, ali se vidi svake godine veoma veliki porast onlajn oglašavanja u odnosu na prethodnu godinu. U prošloj godini je, recimo, onlajn oglašavanje u našoj zemlji učestvovalo sa samo jedan odsto u kompletnoj marketinškoj potrošnji u Srbiji, što predstavlja cifru od oko dva miliona evra, ali već ove godine prve procene su veoma pozitivne, tako da će povećanje, najverovatnije, biti i više od 100 odsto u odnosu na 2007.

Hrvati preporučuju ovdašnje specijalističke studije iz e-poslovanja

O značaju elektronskog poslovanja i sticanja šireg obrazovanja iz te oblasti govori i to što je pre nedelju dana hrvatski onlajn magazin objavio preporuku građanima svoje zemlje koji žele da unaprede svoja informatička znanja da se opredele upravo za specijalistiške studije iz elektronskog poslovanja u Srbiji.

Hrvatski magazin “www.eBizMags.com“, koji se razumljivim tekstovima za širu javnost bavi popularizacijom elektronskog poslovanja u regionu, objavio je članak u kojem predstavlja Specijalističke strukovne studije iz E-poslovanja na novosadskom FTN-u, i preporučuje Hrvatima da upišu te studije.

Studiranje iz oblasti elektronskog poslovanja na ovom Fakultetu su već prepoznali i vodeći internet preduzetnici u Srbiji, tako da svoje znanje iz oblasti praktične primene e-biznisa na ovoj instituciji unapređuju i vlasnici mnogih stručnih sajtova, poput www.economy.rs, www.gdestinacija.com, country manager internacionalnog www.etarget.rs servisa, i drugih, izjavio je Tanjugu rukovodilac tih studija Dragan Varagić.

On kaže da ova vest objavljena u hrvatskom mediju možda upućuje i na činjenicu da je moguće ostvariti izvozne rezultate i iz oblasti edukacije, ovaj put u pravcu Hrvatska – Srbija.

Kao što se i u poslu kaže “nije bitno šta znate, nego koga znate”, Varagić kaže da je to posebno važno u domenu kojim se on bavi, a to su usluge savetovanja, odnosno konsaltinga iz oblasti poslovne primene interneta, gde je, takođe, veoma važno “ne šta se dešava, već šta će se tek dešavati”.

Agneza Trpkovski
(Kraj) at/ir

Dragan Varagić intervju za TANJUG, 10.0 out of 10 based on 2 ratings