Dragan Varagic

Ovaj naslov se vezuje za članak na ovom blogu koji je bio prvi nagoveštaj događaja što se i desilo ovog vikenda. Dok čekamo ostale prikaze i slike sa BlogOpen-a 2008 iz Bora, ovde možete pročitati moju perspektivu ovog događaja.

Stigao sam u Bor nešto pre 11:00 u subotu i čim sam ušao u Dom kulture – druženje i networking je počeo! Veoma mi je žao što nisam uspeo da budem dovoljno vremena sa svim osobama sa kojima sam želeo da provedem vreme u Boru, ali jednostavno sve se dešavalo po inerciji, jer sam opet bio u situaciji da jednostavno ne moram da planiram ništa

Gostoprimstvo

Iskreno, najdrže mi je od svih upoznavanja upravo lični kontakt sa boranima, naročito sa Rain-om, Dedom i Suske (izgovara se kako piše – bez “š”). Do sada nisam doživeo ovako prijatno gostoprimsvo, za koje je najviše zaslužan Deda, kome se ovom prilikom posebno zahvaljujem na svim predusetljivostima tokom dva dana boravka u Boru. Mislim da bi Deda mogao da ima još 10 puta kvalitetniji blog kada bi mogao na neki način da prenese u blogovanje energiju koju poseduje u sebi. Borani – hvala vam na svemu!

I dan

Subotu su obeležila predavanja (o kojima neću pisati), pauze između predavanja, ručak i svečana večera u Brestovačkoj banji.

Kao i uvek, tokom skupova sličnog tipa, predavanja često mogu da budu manje zanimljiva (bar meni) u odnosu na dešavanja između predavanja. Tako se (logično) ispostavilo da Robert Basic (bloger no. 1 u Nemačkoj) i Oliver Gassner (blog konsultant – nalazi se među najuticajnijim nemačkim blogerima) mnogo zanimljivije kada se s njima priča van predavanja, u odnosu na sama predavanja koja su držali. Veoma mi je drago da sam sa njima proveo najveći deo boravka u Boru oba dana.

Za ručkom sam najviše pričao sa Moo i sa Banetom iz Infostuda, a za razliku od Tatjane znao sam kako treba da jedem ručak koji počinje sa predjelom – da ne dođe do stomačne boli

Lepo je da su na BO došli i Bane i Brana (suvlasnici Infostuda), a interesantno je da sam tek tamo čuo da je u poslednjoj promeni Google PR-a osnovni domen Infostud.com dobio PR8, čega do sada nije bilo u regionu (najviši rang je bio 7, i to za 2-3 sajta u Srbiji). Svaka čast!

U mom slučaju, svečena večera je bila u znaku priče s makedoncima/makedonkama, naročito sa Irenom, Veronikom i Vasilkom. Na BO su došli veoma uticajni makedonski blogeri, i dosta sam čuo o dešavanjima na njihovom blog nebu. Ispostavilo se da bez obzira što sam u maju bio na konferenciji gLocal u Skoplju, nisam dovoljno znao o tome kakva je makedonska blogosfera, i sada imam mnogo potpuniju predstavu.

Makedonska blogosfera je razvijenija nego srpska – na Blog.com.mk servisu ima 24.000 blogova, a procena je da u Srbiji ima ukupno nešto preko 20.000 blogova. Blogovi su u Makedoniji već odavno ušli u mainstream. Npr. Irena u Makedoniji ima praktično Celebrity status (izdala je štampanu knjigu od blog-postova koja je postala hit), različite političke partije pokušavaju (bezuspešno) da je ubede da napiše na svom blogu nešto lepo o njima, a piše o temama jednakosti polova (Gender issues), seksualnim slobodama, nacionalizmu, lepoti muškog tela, itd… Irena je verovatno najuticajniji bloger u Makedoniji.

Veronika piše na teme poezije, filozofije, politike… Njeni politički tekstovi se pojavljuju kao kolumne u dnevnim novinama, a visoki političari različitih političkih opcija su koristili delove njenih blog postova u svojim govorima, obzirom da Veronika veoma kvalitetno upotrebljava metafore kada piše političke teme.

S leva na desno: Darko, Irena, Veronika, Veronikin sin, Vasilka, Sloba, Ich, Toma, Miloje, Dragana.

II dan

Već oko 7:30 doručkovao sam i pričao sa Vlastom i Eniaxom pred njihov povratak. Nešto kasnije u istom “Domu odmora” gde je bila i svečana večera nas 5-6 smo pili kafu i ćaskali o prodaji preko Interneta u Srbiji, dok nismo krenuli u Dom kulture.

Praktično, do panela na temu bezbednosti informacija na Internetu Miloje, Robert i ja, a kasnije Sloba, njegov prijatelj Toma i Dragana Đermanović pričali smo o svemu i svačemu u restoranu “Hajduk Veljko”, a bilo je i smeha do suza. Tamo smo imali prvi ručak (!), a za drugi ručak (!) nakon formalnog kraja skupa pričao sam najviše sa Oliverom.

U povratku imali smo sasvim dovoljno vremena da se ispričamo – Miloje, Dragana i ja, a na OMV pumpi (100 km pre BG) smo opet bili jedno vreme u smehu sa Slobom i njegovim prijateljem.

Rezime

Veoma lepo sam se opustio, pričao o interesantnim stvarima sa interesantnim osobama, smejao se do suza – jednom rečju: uživao!

Bilo je super! Još jednom – hvala boranima!