Dragan Varagic

2000. g. od kada je u Srbiji objavljen prvi nastavak serijala knjiga Hari Poter, pa sve do pre nekoliko dana, uživao sam u čitanju svih sedam delova ove veoma kompleksne fikcije, i nalazim se u “taboru” onih koji misle da su knjige o Hari Poteru veoma zanimljive i preporučljive za čitanje. Drugim rečima, onima koji su gledali samo filmove, i dopadaju im se, preporuka je da pročitaju knjige – mnogo više toga interesantnog ima u njima.

Pre nego što ću pročitati “Hari Poter i relikvije smrti” pročitao sam svih šest prethodnih delova (da bih se podsetio) i nisam pogrešio, jer ima puno detalja koji su vezani za različite prethodne knjige (ne samo za šestu knjigu), i mnogo je lepši ugođaj kada se u potpunosti razume neka rečenica koja ima izvor u saznanjima iz prethodnih delova.

Svakako, posle sedam godina čitanja ovog serijala, pomalo mi je krivo što nemam više novih delova da čitam (iako je J.K.Rowling ostavila mogućnost da će napisati osmi deo sage u jednom momentu, a koji će biti inspirisan likovima iz serijala). Eventualno je interesantno čitati najpopularnije priče fanova, kao što je napravljen nedavni buzz oko besplatne knjige “James Potter and the Hall of Elders’ Crossing” koju je napisao George Norman Lippert.

O kritici serijala

Tokom prethodnih godina imao sam prilike više puta da čujem i čitam veći broj, uglavnom negativnih, kritika na račun Hari Potera, i to od strane “ozbiljnih” književnih kritičara, ali i onih koji misle da su “napredni” poznavaoci fantastike (i naučne fantastike). Ukusi su naravno različiti, ali od nekih činjenica se ne može “pobeći”:

1. Po meni nije uopšte poželjno porediti Harry Potter serijal sa “Gospodarom prstenova”, a oni koji se besomučne trude da pronađu kako je Rowlingova kopirala ovaj serijal – samo gube vreme. Mislim da su ova dva serijala drugačiji, a Harry Potter je napisan mnogo kasnije, na sasvim drugačiji način kako su pisani romani 60 godina ranije.
2. Naterajte dete od 10-11 godina starosti da čita knjigu od 500-600 strana, a pored sebe ima kompjuter, Sega Mega…, DVD player, igraonice, chat… J.K.Rowling je to uspela sa Hari Poterom.
3. Kvalitet pojedinačnih knjiga je približan, radnja je veoma nepredvidljiva, nadasve zanimljiva, a ima veoma malo neubedljivih objašnjenja za hiljade detalja koji se pojavljuju u ovih sedam knjiga.

Pročitao sam u jednom momentu po meni najbolje objašnjenje kako to da klinci (ali i stariji) mogu u jednom dahu da čitaju ove knjige – one su jednostavno pisane na takav način da liče a savremene akcione filmove ili igrice, što se vidi po veoma intenzivnim dešavanjima koji su opisani samo na jednoj ili dve stranice knjige.Kada se uporedne prve knjige sa poslednjima, jasno se može videti da su prve 3 knjige sasvim prihvatljive za mlađe čitaoce (10-11), ali svaka sledeća knjiga je sve složenija (i mračnija), i postavlja se pitanje da li treba da ih čitaju klinci ispod 14 godina.

Harry Potter na Webu

S vremena na vreme sa pregledao šta se sve piše po (domaćem) Webu o ovim knjigama – kao što su npr. Tolkien forum i forum sajta fanova Hari Potera iz Srbije. Primetno je da se većina postova bavi pojavnim oblicima (kao što se beskrajna priča o kvalitetu prevoda), u odnosu na samu sadržinu knjiga, što ne znači da ovakvih diskusija nema (ali su u manjini).

Što se tiče inostranih sajtova, tu je sajt internacionalnog izdavača knjiga Bloomsbury, i filmova WarnerBros, a domaći izdavač je Evro Giunti, koji će u toku ove godine izdati preostalih šest delova sa ujednačenim prevodom koji je uspostavljen u sedmoj knjizi.