Esej o supama

Ivana me podstakla da se podsetim različitih divnih supa koje sam jeo poslednjih 30 godina! Nisam u kategoriji onih koji smatraju da je svejedno kakva je supa, to je moj omiljeni deo jela, još od kada sam bio veoma mali. Inače, smatram da je riblja čorba najbolje jelo na svetu, ako se pripremi kako treba (dobro, nije supa, ali liči).

Na žalost, nemam svoju najbolju supu, moja baka je umrla još 1982. g., ali se i dalje sećam njenih supa, kao i nekih drugih jela koje je spremala. Njena rođaka, koja je živela do 1987. g. pravila je divne knedle od griza i džigerice (slično kao i moj baba), i tako nešto dobro nisam jeo od kada su one umrle.

U periodu od 1989. do sredine devedesetih sećam se jedne neverovatne supe iz Malog Iđoša (seoski ručak, 1991. g.), gde sam domaćici izjavio da je verovatno izuzetno lepo sve ostalo što je spremila, ali ja bih se zadržao samo da jedem još po koji tanjir supe. Naravno, nisam uspeo… U tom periodu sećam se nekoliko gostovanja na ručku kod mog prijatelja čija mama toliko dobro kuva, da uopšte nije čudo što je on oduvek imao višak kilograma. Dovoljno je reći da se još veoma živo sećam ukusa supa njegove mame. Ovaj period bih zaključio sa čestim nedeljnim mađarskim supama koje je spremala mama moje tadašnje devojke, kao i neverovatnim supama iz ekspres lonca (tada sam naučio da se neverovatna pileća supa može praviti i kada se ne stavi celo pile u vodu, koje se kasnije izvadi iz vode) sa malom količinom mesa šargarepe i začina, koje sam jeo sa tadašnjom devojkom za vreme najžešće inflacije.

U periodu nakon 1995. g. do današnjih dana dopada mi se supa koju sam pravim, ali manje od supa koje pravi moja žena (nije znala to od ranije, naučila je to telefonski uz svoju mamu – koja isto veoma lepo kuva).

Izdvojio bih još kineske supe sa povrćem, koje su predivne, ali samo u nekoliko restorana u Novom Sadu i Beogradu. Što se tiče domaćih supa iz restorana, ne bih mogao izdvojiti ni jednu, ipak sam pobornik domaćih supa koje se spremaju u kući.

Na kraju, evo recepta za pileću supu koju u kući pravimo, i sa kojom smo veoma zadovoljni:

• 1 leđa, 2-5 stomaka, 1-2 džigerice
• Obavezno jedan prženi luk (prži se na ringli ceo, sa ljuskom, koja se skine nakon prženja)
• Malo šargarepe (ili malo više zbog dece, ali ne puno), mi ne stavljamo zelen, ili eventualno jedno parče, eventualno 1 krompir
• tri litre vode
• Obavezno skidanje pene za vreme kuvanja, da bi supa ostala bistra
• So, biber (u zrnu, na početku) i začini idu na kraju kada se odvoji količina supe za aktuelni obrok
• Isključivo domaći rezanci (imamo dobar izbor na obližnjoj pijaci)

Veoma jednostavno, a izuzetno dobro…