Dragan Varagic

4 komentara na “Peticija – Naših 20% nečijih 100%: Da li si David?”

1. Pcopisi
   December 8th, 2007 at 00:16

   

   Politika…

   VA:F [1.6.4_902]

   Ocenite ovaj komentar:

   zapisujem glas...

   Ocena: 0.0/10 (0 glasova)

2. Nemanja Sreckovic
   December 9th, 2007 at 23:25

   

   eh sad da delimo stanove beskucnicima … bolje nek se prave putevi i ostala infrastruktura koja treba gradu a ne da se nesto deli… nek svako lepo svojim radom zaradi

   VA:F [1.6.4_902]

   Ocenite ovaj komentar:

   zapisujem glas...

   Ocena: 0.0/10 (0 glasova)

3. Milos
   December 13th, 2007 at 03:48

   

   Potpuno se slažem sa Nemanjom. U ovoj zemlji smo već jednom pokušali da DELIMO stanove i druge stvari i svima je poznato kako smo prošli.

   VA:F [1.6.4_902]

   Ocenite ovaj komentar:

   zapisujem glas...

   Ocena: 0.0/10 (0 glasova)

4. Goran Koljensic
   December 24th, 2007 at 04:08

   

   Procitaj Nemanja Sreckovicu vijest do kraja pa komentarisi, jadna li je ta tvoja dusa.
   http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=13597&naslovna=1

   Emotivan susret

   David i Živko su se našli ispred katakombe. Živku se još vide ožiljci na čelu od opekotina i desna ruka mu je u zavoju. Kad je David krenuo prema njemu i pružio mu hleb, Živku su krenule suze.

   – Trebalo je da novac ostaviš za sebe… Neka ti bog čuva humanu dušu – rekao je Davidu i pomilovao ga po kosi. Zatim je iz džepa jakne izvadio stari novčanik u kojem čuva slike svojih sinova.

   – Vidi! Ovo su moji sinovi, Stevica i Đorđe. Stevica je imao šest, a Đorđe sedam godina, nedavno su mu ispala tri mlečna zuba napred – objašnjavao je Davidu. Mališan sve vreme nije mogao skinuti pogled s ulaza u mračnu katakombu u kojoj su nesrećni dečaci silom prilika živeli. Živko mu je ispričao da tamo živi već devet godina. Te noći kad je požar izbio Stevica i Đorđe su spavali u dubini katakombe, na mestu gde se katakomba savija udesno, da bi dečaci bili što bolje zaštićeni od pacova. Živko je kazao da je požar izbio ispred ulaza u katakombu, gde je od najlona i kartona napravio nadstrešnicu da preko dana ne bi morali boraviti u katakombi.

   – Silvana je svako veče od starih krpica pravila nekakvo kandilo kako pacovi ne bi ulazili u katakombu. Ne znam kako je izbio požar. Probudila me je svetlost i video sam da gori nadstrešnica. I Silvana se probudila i krenula po dečake, dok sam ja istrčao napolje da ugasim vatru. Nisam uspeo u tome, pa sam krenuo po pomoć u susednu katakombu. Vratio sam se s komšijom i video da Silvana nije izašla s decom. Dim ih je ugušio. Silvana je držala sinove u zagrljaju – ispričao je Živko.

   Traži zaposlenje

   Po izlasku iz bolnice Živko je nekoliko dana bio u domu za beskućnike u Futogu. Kaže da na sahranu svoje porodice nije mogao doći jer je bio bolestan, ali i “zbog nekih ljudi”, ne želeći da kaže o čemu je tačno reč. Išao je dan kasnije da obiđe grobove sinova i supruge. U međuvremenu je počeo da sređuje dokumentaciju za zaposlenje.

   – Imam osam godina staža u “Centroslaviji”, gde sam radio kao portir. Međutim, “Centrosalvija” je propala i radnici su ostali bez posla. U međuvremenu mi je Snežana Mušicki iz gradske vlasti pronašla posao, ali ga tada nisam mogao prihvatiti. Baš u to vreme žena mi je bila u bolnici jer je imala rak. Morao sam da budem s decom, da ih Centar za socijalni rad ne bi oduzeo. Nisam želeo da moji sinovi odrastu u domu. Ja sam odrastao bez roditelja u Dečjem selu – kazao je Živko.

   VA:F [1.6.4_902]

   Ocenite ovaj komentar:

   zapisujem glas...

   Ocena: 0.0/10 (0 glasova)