Kao protest za preskupu novogodišnju zabavu u Novom Sadu, u gradu u kojem sirotinja stradava u neuslovima, gde se postavlja pitanje koliko bi se stanova beskućnicima moglo sagraditi od te novogodišnje proslave.
Detaljnije o razlozima za peticiju – ovde.
Ako ste revoltirani, recite ovde:
http://www.petitiononline.com/Davidns/petition.html
Peticija - Naših 20% nečijih 100%: Da li si David?,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Politika…
eh sad da delimo stanove beskucnicima … bolje nek se prave putevi i ostala infrastruktura koja treba gradu a ne da se nesto deli… nek svako lepo svojim radom zaradi 🙂
Potpuno se slažem sa Nemanjom. U ovoj zemlji smo već jednom pokušali da DELIMO stanove i druge stvari i svima je poznato kako smo prošli.
Procitaj Nemanja Sreckovicu vijest do kraja pa komentarisi, jadna li je ta tvoja dusa.
http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=13597&naslovna=1
Emotivan susret
David i Živko su se našli ispred katakombe. Živku se još vide ožiljci na čelu od opekotina i desna ruka mu je u zavoju. Kad je David krenuo prema njemu i pružio mu hleb, Živku su krenule suze.
– Trebalo je da novac ostaviš za sebe… Neka ti bog čuva humanu dušu – rekao je Davidu i pomilovao ga po kosi. Zatim je iz džepa jakne izvadio stari novčanik u kojem čuva slike svojih sinova.
– Vidi! Ovo su moji sinovi, Stevica i Đorđe. Stevica je imao šest, a Đorđe sedam godina, nedavno su mu ispala tri mlečna zuba napred – objašnjavao je Davidu. Mališan sve vreme nije mogao skinuti pogled s ulaza u mračnu katakombu u kojoj su nesrećni dečaci silom prilika živeli. Živko mu je ispričao da tamo živi već devet godina. Te noći kad je požar izbio Stevica i Đorđe su spavali u dubini katakombe, na mestu gde se katakomba savija udesno, da bi dečaci bili što bolje zaštićeni od pacova. Živko je kazao da je požar izbio ispred ulaza u katakombu, gde je od najlona i kartona napravio nadstrešnicu da preko dana ne bi morali boraviti u katakombi.
– Silvana je svako veče od starih krpica pravila nekakvo kandilo kako pacovi ne bi ulazili u katakombu. Ne znam kako je izbio požar. Probudila me je svetlost i video sam da gori nadstrešnica. I Silvana se probudila i krenula po dečake, dok sam ja istrčao napolje da ugasim vatru. Nisam uspeo u tome, pa sam krenuo po pomoć u susednu katakombu. Vratio sam se s komšijom i video da Silvana nije izašla s decom. Dim ih je ugušio. Silvana je držala sinove u zagrljaju – ispričao je Živko.
Traži zaposlenje
Po izlasku iz bolnice Živko je nekoliko dana bio u domu za beskućnike u Futogu. Kaže da na sahranu svoje porodice nije mogao doći jer je bio bolestan, ali i “zbog nekih ljudi”, ne želeći da kaže o čemu je tačno reč. Išao je dan kasnije da obiđe grobove sinova i supruge. U međuvremenu je počeo da sređuje dokumentaciju za zaposlenje.
– Imam osam godina staža u “Centroslaviji”, gde sam radio kao portir. Međutim, “Centrosalvija” je propala i radnici su ostali bez posla. U međuvremenu mi je Snežana Mušicki iz gradske vlasti pronašla posao, ali ga tada nisam mogao prihvatiti. Baš u to vreme žena mi je bila u bolnici jer je imala rak. Morao sam da budem s decom, da ih Centar za socijalni rad ne bi oduzeo. Nisam želeo da moji sinovi odrastu u domu. Ja sam odrastao bez roditelja u Dečjem selu – kazao je Živko.